FOTO "Zazvonio je telefon, glas sa druge strane je bio drhtav": Dragutin Topić objavio priču zbog koje su se mnogi rasplakali

Njegov lični rekord je 2,38 metara što je i dalje nacionalni rekord Srbije, a njegovim slavnim stopama je krenula ćerka Angelina koja je trenutno rekorderka Srbija u skoku uvis sa 1,98 metara.

Uvek je bio emotivan, a to se vidi i kada prati ćerku na takmičenjima.

Jedan od najemotivnijih dana bio je 28. jun 2012. godine kada je iznenada preminuo njegov kum i kondicioni trener Mihajlo Mika Švaraka.

Teško se oporavio od smrti kuma i jedan je od najvažnijih u životu,

"Jutro je počelo kao i svako drugo. Nebo nad Beogradom bilo je vedro, a vetar je nosio prepoznatljiv miris dotrajale tartan staze. U ruci sam stezao špajke, one moje stare, prelepljene do neprepoznatljivosti,, spreman za još jedan trening,

još jedan skok. Mika je već bio tamo, stajao pored letvice, onako kako je uvek stajao – miran, ali sa onim šeretskim osmehom koji ti ne ostavlja prostor za sumnju.

- Kume, danas radimo na brzini - rekao je, dok je rukom pokazivao na zaletište. Njegov glas je bio smiren, ali odlučan – onaj glas koji mi je uvek davao sigurnost.

- Brzina je tvoje tajno oružje, pola skoka. Zapamti to.

- Znam, kume - nasmejao sam se, motajući još jedan sloj lepljive trake na špajke. „Ali ti uvek kažeš da je skok hrabrost.“

- Jeste - klimnuo je glavom kao i uvek kada je nečemu davao na važnosti. „Hrabrost da kreneš, i hrabrost da ne odustaneš.“

To je bio naš poslednji razgovor o treningu.

Jutro kasnije, dok sam sa Biljom pio kafu na terasi maštajući o olimpijskim igrama u Londonu i mojoj "labudovoj pesmi" zazvonio je telefon. Glas s druge strane bio je tih, lomljiv:

- Dragutine… Mihajlo je… otišao.. Srce… nije izdržalo.

Sve oko mene je utihnulo. Zvuci grada, šum vetra, čak i moj dah – sve je nestalo. Samo jedna misao je odzvanjala: Nema moga Mike. A nismo se ni pozdravili.

Sutradan sam otišao na stadion. Tartan staza mi tada nije mirisala,, a letvica je stajala sama, kao da me izaziva. Stajao sam dugo, gledao u nju, dok su mi misli bile haotične.

- Zašto da skačem? Za koga? - pitao sam se naglas, a srce je tuklo kao nikada do tada.

U tom trenutku, kao da sam čuo njegov glas u glavi:

- Kume! Ne staješ. Nikad ne staješ. Nema predaje.

Digao sam ruku ka letvici i šapnuo:

- Kume… obećavam ti. Nastavićeš da živiš kroz mene. Tvoj put – moj put. Prenosiću drugima sve ono što si me ti strplivo s ljubavlju učio godinama.

Tada sam shvatio: skok nije samo tehnika. Skok je život u malom. U njemu je sve – strah, rizik, pad, pobeda, bol i ljubav.

Učiću tome druge, da se odvoje od zemlje, da pobede strah, da polete u do tada im nepoznato...

Za Miku. Za nas", napisao je Topić.

BONUS VIDEO Zorana i Jelena Arunović sa zlatom u Nova.rs: Sad ću da se rasplačem opet, Damira ću tek da obaram