Sport je, u svojoj teoriji, viteško nadmetanje dve strane sa ciljem da bolji, spremniji, kvalitetniji, ili u nekim situacijama jednostavno mudriji pobedi. E, ovo je priča o onima koji su bili sušta suprotnost u tekućoj godini.
U ljudskoj krvi je da pokušava da iznova nadmašuje ostvarene rezultate – o tome možda najbolje i svedoče reči Stefana Kužeta, momka koji je ostvario nemoguće:
„Prvo je to kilometar, dva, pet, pa kreneš na polumaraton, završiš prvi koji ti da krila, pa zacrtaš da bude bolje, brže… Tako svi i funkcionišemo, zadajemo stalno sebi nove ciljeve i izazove. Nisam neko ko se zadovoljava lako, uvek želim da napredujem i da postignem nešto sa čim ću biti zadovoljan“, rekao nam je on u opširnom intervjuu u kom smo razgovarali o njegovom podvigu.
Ali, postoje pojedinci koji do tih rezultata pokušavaju da dođu na nedozvoljen način. Stoga, razvoj sporta iziskivao je i razvoj antidoping testova i pravila kako bi oni koji varaju bili uhvaćeni na vreme, a sport zadržao kakav-takav privid fer borbe.
No, uprkos tome, 2024. godina je donela neke od najneverovatnijih slučajeva kada je ova tamna strana sporta u pitanju.
Iako je i ranije bilo takvih slučajeva – svi se sećaju doping skandala Lensa Armstronga, ili atletske afere u kojoj je Merion Džons od najvoljenije postala najomraženija Amerikanka (sve ovo je proizvelo pitanje da li Amerikance testiraju na Olimpijskim igrama?) – ipak je malo ko očekivao da će se u tako kratkom roku dogoditi nekoliko krajnje ozbiljnih slučajeva koji prete da poremete čitav svet.
Prvo je u martu 2024. godine Janik Siner, italijanski teniser koji je završio godinu kao najbolji igrač sveta, pao na klostebol – jednom, pa drugi put, i oba puta se posle ukupno osam dana suspenzije izvukao, o čemu smo pisali u tekstu posvećenom komplentom slučaju doping skandala Janika Sinera.
Usledio je period takozvane „radio tišine“ pre nego što je u avgustu, pet meseci nakon prvobitnog pozitivnog testa, Međunarodna agencija za integritet tenisa (ITIA) donela odluku da konačno obelodani sve.
Usledio je, naravno, haos, da bi nešto preko mesec dana kasnije Svetska antidoping agencija iskoristila svoje pravo i žalila se.
Slučaj je otišao pred Sud za sportsku arbitražu (CAS), i može da potraje i više od godinu dana, pre nego što Italijan dobije konačnu odluku o svojoj sudbini.
Taman smo pomislili da je to-to, kad, narodski rečeno – ne lezi, vraže – eto pozitivnog testa Ige Švjontek. Samo, za razliku od Sinera, Poljakinja nije bila pozitivna jer je, prema verziji tima mladog Italijana, neko masirao posle posekotine, već je nedozvoljena supstanca bila deo leka koji je koristila za spavanje usled problema sa džet legom.
WADA ima vremena do 21. januara 2025. da se žali, pa će Švjontek, iako ne očekuje takvu reakciju, ipak strepeti još bar mesec dana.
Usledile su potom informacije o promeni pravila od strane WADA, dok je direktorka ITIA pokušavala da opravda svoju organizaciju, ali je jedno sigurno – teško da će sve ostati isto, te nas najverovatnije očekuju burni meseci u kojima ne bi bilo čudo ni da vidimo početke milionskih tužbi koje će skrojiti sudbinu ovog dela sporta. Pogotovo je teško verovati da će Simona Halep, rumunska teniserka koja je takođe bila pozitivna na dopingu, dokazala da je u pitanju kontaminacija, ali je bila suspendovana na četiri godine (pa je kazna smanjena na devet meseci), propustiti šansu da od ATP, WADA ili ITIA naplati sve ono što joj je oduzeto.
No, trendovi nisu zaobišli ni Srbiju.
U 2024. su četiri osobe bile pozitivne na doping – od čega jedan reprezentativac i jedan evropski šampion, ali je našu zemlju najviše zabolela vest koja bi mogla da ozbiljno utiče na olimpijski bilans.
Naime, sredinom decembra stigla je vest da je Zurab Daunašvili, osvajač bronzane medalje u rvanju na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine prvo pokušao da vara sa uzorkom urina, da bi potom 6. januara 2022. godine navodno lažirao dokaze kako bi opravdao to što je propustio testiranje na doping van takmičenja.
Zbog toga je suspendovan, što zapravo i nije toliko problematično jer je Datunašvili okončao karijeru, a potom se posvetio političkoj borbi protiv represivnog režima u rodnoj Gruziji, što je dovelo i do hapšenja tokom antivladinih protesta.
Problem je to što bi Srbija mogla da ostane bez čak tri medalje – dva svetska zlata (iz Osla 2021. godine i Beograda godinu dana kasnije), te olimpijske bronze, ako odluka o suspenziji za Datunašvilija bude ostala i nakon žalbe ovog sportiste.
Ovu godinu smo arhivirali, red je na 2025, uz nadu da će u narednih 365 dana situacija biti znatno bolja, te da ćemo se više baviti samim sportskim borilištima, a ne onima koji su u centar pažnje došli jer su na nedozvoljen način pokušali da budu bolji od drugih.
BONUS VIDEO