Čuvena turneja Četiri skakaonice se održava samo 10 dana u toku godine (od 28. decembra 2020. do 6. januara 2021. godine), ali gotovo svako je odgledao barem delić ovog programa koji se često povezuje sa zimskim, prazničnim danima.
Uz standardni bečki koncert u podne 1. januara možete da ispratite jednu od najneobičnijih sportskih disciplina na svetu.
PROČITAJTE JOŠ
Kako je zapravo sve počelo? Kao i svaka dobra nemačka priča počinje u kafani, tačnije u kući „Majer“ u Garmišu.
U njoj je sada već daleke 1949. godine odlučeno da se organizuje takmičenje koje će biti konkurencija Svetskom kupu, a na kojem će moći da se takmiče i Nemci.
Jedna od niza sankcija nakon Drugog svetskog rata, najvećeg sukoba u istoriji ljudske civilizacije, bila je upravo i zabrana mnogim nemačkim sportistima da se takmiče.
Vrlo brzo se ova ideja iskristalisala, pa su Inzbruk, Garmiš-Partenkirhen, Bišofhofen i Obersdorf postali nezaobilazne destinacije za sve profesionalce. Četiri skakonice su zvanično počele 1. januara 1953. godine, a od tada se skakači takmiče za prestižni trofej Zlatni orao.
Ovaj spektakl upravo zbog kratkog veka privlači ogroman broj ljudi, poslednje godine je preko 130.000 ljudi uživo gledalo najbolje na svetu.
Karte su po pravilu rasprodate već tokom septembra, a televizijska prava su skakonice učinile da postanu deo praznika baš kao i Deda Mraz, Sneško Belić ili naše novogodišnje odluke. Koliko je zapravo ovo isplativo svedoči da je nemački RTL za tri godine televizijskih prava skakonice izdvojio čak 48,9 milion evra, a u ovom periodu su skakaonice gledanije i od nekih mečeva tradicionalno neprikosnovene Bundeslige.
Redosled takmičenja se vrlo retko menjao kroz istoriju, pa sve počinje u Obersdorfu (29. decembar), a zatim se spektakl seli u Garmiš-Partenkirhen (1. januar). Zatim se predstava seli u dva nemačka grada u Inzbruk sa najkraćom skakonicom „Berzigel“ (3. januar), a za kraj sledi Bišofshofen i skakonica „Pol Auserlajtner“, koja nosi naziv po tragično preminulom mladiću.
Osvajanje sve četiri etape se naziva grend slem i godinama je bio nemoguća misija za sve. Prvi put je to učinio Sven Hanavald (2001/2002) na jubilarnom 50. izdanju ovog takmičenja.
Ipak, poslednjih godina su novi takmičari pomerili granice, pa je najpre Kamil Stoh ponovio ovaj rezultat (2007/2008), da bi samo godinu dana kasnije to učinio i Riju Kobajaši.
Najneverovatniji rezultat se desio u sezoni 2005/2006 kada su Jane Ahonen i Jakub Janda podelili prvo mesto sa istim brojem bodova nakon čak osam skokova (1081,5 poena). To je potpuno neubičajeno zbog sistema takmičenja, a da bi se uopšte kvalifikovali za finale skakači se dele u 25 parova. Prolazi onaj ko pobedi u direktnom okršaju, te petorica sa najdužim skokom od preostalih. To omogućava veoma šarenolike rezultate, ali i da tenzija postoji od prvog minuta.
Kada su u pitanju ukupni rezultati za sada dominiraju Austrija, Nemačka i Finska sa po 16 pobeda.
Finska je dala legendarne skakače poput Janea Ahonena koji je jedini slavio pet puta krajem devedesetih i početkom 21. veka, dok je Bjorn Virkola, koji je bio i profesionalni fudbaler, uspeo da slavio tri puta zaredom od 1967. do 1969. godine, što niko nije uspeo da ponovi.
Virkola drži još jedan rekord sa Jensom Vajsflogerom sa po deset pobeda u ovom takmičenju, a čast Balkana je odbranio Peter Prevc koji je jedini sa ovog podneblja uspeo da slavi.
Slovenac je u sezoni 2015/2016 slavio na svim skakaonicama osim u Obersdorfu i tako stigao do titule. Te godine je bio i šampion sveta jer je slavio na 15 od 29 takmičenja u Svetskom kupu.
TURNEJA ČETIRI SKAKAONICE
Oberstdorf
28. decembar kvalifikacije
29. decembar skokovi
Garmiš-Partenkirhen
31. decembar kvalifikacije
1. januar skokovi
Insbruk
2. januar kvalifikacije
3. januar skokovi
Bišofshofen
5. januar kvalifikacije
6. januar skokovi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar