Abla Espanjol? Možda je vreme da počnete

Ono što je donedavno delovalo nezamislivo u zemlji koja se decenijama dičila svojom autentičnom trenerskom školom, postalo je nova realnost: španski stručnjaci danas drže ključeve najvažnijih srpskih sportskih kolektiva.

Fudbalsku i košarkašku Crvenu zvezdu vode Albert Rijera i Ibon Navaro, na klupi košarkaša Partizana sedi Đoan Penjaroja, dok je rukometni velikan iz Humske i mušku reprezentaciju Srbije preuzeo trofejni Raul Gonzales. Čak je i najbolje srpske dame jedno kratko vreme predvodio Španac Hoze Ignasio Prades Pons.

Nekadašnja egzotika prerasla je u monolitni trend – Beograd je postao epicentar španske sportske metodologije.

Albert Rijera i novo lice Zvezde

Dolazak Alberta Rijere na klupu FK Crvena zvezda označio je jasan zaokret u sportskoj politici. Nekadašnji as Liverpula i španski reprezentativac, koji se trenerski dokazao duplom krunom sa Olimpijom, istorijskom titulom sa Celjem i radom u bundesligašu Ajntrahtu iz Frankfurta, preuzeo je kormilo nakon šokantne eliminacije crveno-belih iz kvalifikacija za Ligu šampiona.

Albert Rijera biće prvi Španac, ali ne i prvi stranac trener u Crvenoj zvezdi, posle Valtera Zenge, Zdenjeka Zemana, Rikarda Sa Pinta i Baraka Bahara, a ostaje da se vidi koliko će zbof specifičnog transparenta ostati na klupi srpskog šampiona.

Španski večiti derbi pod obručima: Penjaroja protiv Navara

Najveća transformacija dogodila se na košarkaškim parketima, gde po prvi put u istoriji oba večita rivala predvode inostrani treneri – i to direktni izdanci španske ACB škole.

Đoan Penjaroja je u Partizan stigao krajem 2025. godine u izuzetno osetljivom momentu nakon odlaska Željka Obradovića. Za kratko vreme uspeo je da složi timsku slagalicu, podigne nivo defanzivne discipline i kroz tečnu 'pick-and-roll' igru odvede crno-bele do finala regionalne lige, što je uprava nagradila novim ugovorom do 2028. godine.

Istovremeno, Crvena zvezda je na Mali Kalemegdan dovela Ibona Navara, čoveka koji je sa Unikahom osvojio sedam trofeja u četiri sezone, uključujući dve FIBA Lige šampiona i dva španska Kupa kralja. Navaro donosi sistematsku košarku: rotaciju od čak 12 do 13 igrača u kojoj niko ne provodi više od 20 minuta na parketu, čime se tempo i agresivnost održavaju na vrhuncu svih 40 minuta.

Kuriozitet je da su Penjaroja i Navaro tokom karijera u Španiji vodili tri identična kluba – Andoru, Manresu i Baskoniju. Njihov stari rivalitet sada je prenet u uzavreli beogradski ambijent.

"El Komandante" i preporod srpskog rukometa

Kompletna slika španske dominacije zaokružena je u rukometu angažovanjem Raula Gonzalesa. Stručnjak koji je 2017. sa Vardarom pokorio Evropu, a potom u nizu osvojio sedam titula prvaka Francuske sa Pariz Sen Žermenom, potpisao je ugovor do 2028. godine kojim paralelno vodi RK Partizan i seniorsku reprezentaciju Srbije.

Popularni „El Komandante“ postavlja temelje španske rukometne geometrije: preciznu igru sa igračem više (sedam na šest), besprekoran tajming bekova i pokretljive zonske formacije. Primarni cilj ovog dugoročnog projekta jeste vraćanje nacionalnog tima u vrh i plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.

Zašto Španci? Kriza mentorstva i 'jezički štit' od pritiska

Zašto su se vodeći srpski klubovi odlučili za uvoz trenera sa Pirinejskog poluostrva? Domaća stručna javnost ističe dva ključna faktora.

Prvi je nestanak nekadašnjeg modela mentorstva. Jugoslovenska škola košarke rasla je uz doajene poput profesora Aleksandra Nikolića, koji je kao savetnik pratio Bogdana Tanjevića u Bosni, Božu Maljkovića u Jugoplastici i Željka Obradovića u pohodu na evropsku titulu 1992. U modernom sportu, pod pritiskom instant rezultata i velikih budžeta, taj savetodavni sistem je nestao. Mladi domaći treneri su gurani u vatru bez zaleđine i brzo trošeni, dok su se iskusni domaći stratezi često zaobilazili, što je stvorilo kadrovski vakuum.

Drugi faktor je takozvani „socio-psihološki štit“. U sredini gde svaki poraz nosi dramu, domaći treneri bili su izloženi ogromnom emotivnom trošenju. Španski stručnjaci na klupama beogradskih klubova imaju veliku prednost: ne govore srpski jezik, ne prate domaće portale, ne čitaju forume i ne dotiču ih reakcije sa tribina. Ta medijska i socijalna distanca omogućava im da donose hladnokrvne taktičke odluke bez straha od lokalnih pritisaka.

Srbija je ušla u eru u kojoj se autoritet pojedinca zamenjuje modernim zapadnoevropskim sistemom rada. Španski stratezi donose procesnu disciplinu, vrhunsku taktičku pismenost i mirnu glavu u ključnim momentima. Ukoliko ovaj talas donese očekivani iskorak u Evropi, španski jezik će još dugo biti zvanični sportski jezik Beograda.