Sergej kupio navijače gajbom piva i odrekao se hamburgera

Reprezentativac Srbije ispričao je mnogo zanimljivijih detalja iz karijere, a govorio je o privatnom životu, porodici, karijeri...Milinković Savić, koji se javio iz Italije, otkrio je da mu trenutno najviše nedostaje aplauz sa tribina."U poslednje vreme nema aplauza, navikli smo na to, ali jedva čekamo da se navijači vrate. Sada su utakmice totalno drugačije, deluju kao trening. Od kada je proglašena pandemija baš je tužno, nedostaje nam publika da počne da se dere, naročito kad napraviš neki dobar potez. Da te ponesu kad ti aplaudiraju".Aplauz bi dobro došao i 23. februara kada Lacio u Ligi šampiona igra protiv Bajerna, iako je Sergej priželjkivao na žrebu drugog protivnika."Trener je organizovao ručak za vreme žreba, iskreno sam se nadao da ćemo dobiti Real Madrid jer bih voleo da odem tamo, da igram protiv njih i da promenim dres. Ali eto izvukli smo Bajern, biće zanimljivo".

Fudbaler Lacija je potom govorio o rimskom derbiju i prisetio se jednog susreta sa navijačima Rome."Utakmica Roma - Lacio je slična našem derbiju, ta utakmica se čeka cele sezone. Nedelju dana pred derbi promeni se atmosfera. Imali smo nedavno derbi koji smo dobili 3:0, pa imamo pluseve kod naših navijača. Što se tiče navijača Rome i susretima s njima, stvari su različite. Starije osobe imaju razumevanje i poštovanja, a veći problem je kad se sretneš s klincima. Desilo mi se jednom posle dobijenog derbija kada sam otišao po večeru do restorana da su me prepoznali neki mlađi navijači Rome. Počeli su da pevaju, malo su me i vređali, ali sam hteo da im pokažem da smo svi mi ljudi, da je njima bio loš vikend a nama dobar, pa sam odlučio da im poklonim gajbu piva. Posle toga je sve bilo oprošteno, čak smo se izljubili, slikali par puta i sve je prošlo kako treba. Gajba piva sve rešava".https://twitter.com/SerieA_EN/status/1357730186503090177Neizbežno je bilo i pitanje o dva prezimena, i kako će se sestra Jana prezivati kada se bude udala."Dva prezimena imam zato jer sam se rodio u Španiji, majka se bavila košarkom, otac fudbalom, i pokupio sam oba. Tako je bilo i sa bratom Vanjom dve godine kasnije. Tako nam se sviđa. Sestra je imala jedno prezime jer je rođena u Austriji, ali je kasnije uzela i ona oba da bismo svi bili isti. Ovo je specifično prezime, a Vanja i ja nabijamo sestri pritisak da ne sme tako lako da ga se odrekne ni kada se bude udala".Sergej je objasnio i zašto nije oduševljen kada treba da igra basket s majkom i bratom."Otac mi je bio idol, njega sam pratio jer je majka već bila prestala da igra basket, tako da smo se usmerili ka fudbalu. Igram i basket, igram s mamom i Vanjom, a i sestra je htela da ispoštuje majku pa trenira košarku. Vanja je najbolji s obzirom na da ima dva metra, ali u reketu ima problema s mamom jer ona još zna pokrete, pa je tu mrtva trka".Milinković Savić nije u životu imao dilemu šta želi da trenira, kao ni da li da mu fudbal bude životni poziv."Živeli smo u Austriji kada sam krenuo u školu, a kada smo došli u Srbiju 2006. godine imao sam problema da se naviknem. Ćirilica mi je bila veliki problem, mučio sam se s njom, a mučim se i danas. I matematika mi je bila problem, učio sam u Austriji koliko je 2+2, a onda sam se bukvalno izgubio kada sam došao ovde. Vremenom sam se navikao na školu, ali video sam brzo da tu neću postići previše pa sam krenuo putem fudbala. Pričali su da imam talenat, pa što da ga ne iskoristim".Sergej je objasnio i kako je brat Vanja odlučio da stane pred gol.

"Vanja je isto bio fudbaler, ali ima kratak fitilj. U Austriji se desilo da mu je protivnički igrač uklizao kako nije trebalo i onda je nastao haos na terenu, krenuo je da ga vija, pa se ovaj krio iza sudije. Jednom prilikom je na treningu falio golman i on se prijavio da želi to da proba, stao je pred gol, to je bilo solidno i sve se okrenulo. Sada mu je malo teško, čeka pravu priliku u Torinu, ali rekao sam mu da ima mene ispred sebe, zna kako je meni bilo i da mora da izdrži pritisak, sačeka šansu i iskoristi je kad je dobije".Braća Milinković Savić su izuzetno vezana, ali bila je jedna situacija kada Sergej nije želeo da sedi pored Vanje."Jedini put u životu kada nisam želeo da budem pored brata jeste kada smo putovali na Novi Zeland na Svetsko prvenstvo koje smo osvojili. Sedeli smo zajedno u avionu, ja imam 1.90 i on dva metra. Nismo znali gde ćemo s nogama, gde ćemo s rukama. A putovali smo do Istanbula, pa za Bangkok, pa za Okland, leteli smo više od 24 sata... Stigao sam tamo ukočen, mogli su komotno da nas stave u kolica i odguraju u hotel".Fudbaler Lacija kaže da je po odlasku iz Vojvodine u Genk imao mnogo problema."U Belgiji sam napravio grešku jer mnogo volim da jedem, naročito kod kuće našu srpsku hranu. Kako to nisam imao, počeo sam da se hranim u Meku. Trudio sam se da jedem što manje, ali nekad se opusti ruka. Prvih šest meseci nisam igrao zbog viška kilograma i viška procenta masti. Meni je u početku bilo smešno, ali težinu su mi merili svaki dan, a masti jednom nedeljno. Kad sam potpisao za Lacio i sleteo u Rum sačekalo me je 20-30 navijača. Nisam mogao ni da zamislim da to može meni da se desi. Tada sam shvatio da sam došao u veliki klub i da više nema odlaska u Mek (Mekdonalds)".

I na kraju je potvrdio da postoji jedan klub u kojem želi da nastavi karijeru."Mnogo mi je lepo u Laciju, ništa mi ne fali, navikao sam se na sve. Svake godine bude neka ponuda, ali uvek nađem zajednički jezik sa predsednikom Lacija. Ne bih se bunio ni da ovde ostanem do kraja. Ali, oduvek mi je bila želja da zaigram za Real. Ne mogu da pričam da li to i zaslužujem, ali daću sve od sebe da obučem taj beli dres i ostvarim taj veliki cilj".https://youtu.be/RL7zX5ecWrwPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram