Najveće sportske tragedije koje nas i danas bole

Ostalo 25. jan. 202119:25 > 19:34
Podeli:
Foto:EPA/COLOMBIA AIR FORCE/EPA-EFE/ADAM S DAVIS/ANDREW MILLIGAN / AFP / Profimedia/PA Images / PA Images / Profimedia

U jednom trenutku nekom pišete na mobilni telefon, on odlazi na put dug dve ili tri hiljade kilometara i kaže "javiću se za dva i po sata". I više se nikad ne javi.

To je sudbina sa kojom se svaki profesionalni ili amaterski sportista suočava u svetu u kom je moguće da se avionom ili helikopterom velike distance pređu za malo kratko vreme.

PROČITAJTE JOŠ:

Nažalost, vesti o ovakvim tragedijama bilo je mnogo, a četiri velike desile su se samo u poslednje četiri godine.

Avio saobraćaj jeste uznapredovao nekoliko decenija unazad, ali je činjenica da mnogo ljudi ima onaj „uh“ osećaj i duboki uzdah pre nego zakorači kroz kapiju na aerodromu.

Upravo zato što se zna da kada jedna letilica padne, šansi za preživljavanje gotovo da nema. Desi se ponekad slučaj Vesne Vulović koja je preživela pad sa ogromne visine, ali ako dođe do mehaničkog kvara ili neke druge havarije, tragediju je skoro nemoguće izbeći.

Tako je nisu izbegli ni fudbaleri Palmasa. Njih četvorica su potpisali ugovore sa brazilskim klubom i to ih je koštalo života.

Poleteli su u Gojaniju, gde je Palmas igrao meč „Zelenog kupa“ protiv Vila Nove i mali avion se srušio neposredno po poletanju, a ukupno šest osoba je poginulo na licu mesta u vatrenoj stihiji i plamenu olupine aviona.

Ovaj slučaj je podsetio na neke skorašnje tragedije, ali i na one koje su ostavile večite rane u istoriji klubova i sporta uopšte. Zato ćemo ovde podsetiti na neke od njih.

U poslednjih 90 godina desilo se 40 avionskih nesreća, u koje su bili uključeni timovi većih sportova poput fudbala, košarke, atletike, plivanja, hokeja, rvanja, bejzbola… Kada tome dodamo i nekoliko helikopterskih, postaje jasno da od zle sudbine ne mogu da pobegnu ni oni najpoznatiji.

Ukupno oko 520 sportista i članova klubova je poginulo u navedenim incidentima.

Kobi Brajant FOTO: EPA-EFE/PETER POWELL

U utorak 26. januara navršiće se tačno godinu dana otkako je Kobi Brajant poginuo u helikopterskoj nesreći u kalifornijskom Kalabasasu.

Jedan od najvećih košarkaša koji je ikada stupio na parket, nastradao je zajedno sa 13-godišnjom ćerkom Đijanom i čitav svet je pre pandemije koronavirusa žalio za legendom Los Anđeles Lejkersa.

Kobi je tog 26. januara 2020. poleteo sa aerodroma Džon Vejn u Orindž Kauntiju i leteo je u Kamarilo, da bi u Tauzend Ouksu u Mamba akademiji tim Brajantove ćerke odigrao meč na turniru.

Pilot Ara Zobajan, Brajant, Đijana i još šestoro ljudi bilo je u Sikorskom S-76 koji je u jutarnjim satima uzleteo, a onda se u Kalabasasu srušio udarivši u brdo zbog guste magle.

Mesto gde je Brajantov helikopter udario u brdo FOTO; EPA-EFE/ADAM S DAVIS

Godinu kasnije su izrađene 1852 strane svedočenja, prepiski i mejlova o slučaju, a ostalo je glavno pitanje – zbog čega je helikopter poleteo ako to vremenski uslovi nisu dozvoljavali?

Posledica je jedna od najvećih sportskih tragedija i nenadoknadivi gubitak za košarkaški svet. Podsetićemo da se Brajant penzionisao 2016, posle 20 godina karijere u Lejkersima i pet titula šampiona NBA u zlatno-ljubičastom dresu.

Ovaj slučaj je pre Palmasa i najskoriji, a pre dve godine u avionskoj nesreći poginuo je i Emilijano Sala, tek što je pojačao Kardif.

Foto: EPA-EFE/EDDY LEMAISTRE

On je 21. januara 2019. malim avionom Pajper poleteo iz Francuske ka Velsu gde je trebalo da završi detalje transfera vrednog 15 miliona funti.

Transfer, pa i samu nesreću obeležile su kontroverze jer se Sali nije išlo u Kardif, pred kobni let avionom koji je završio u Engleskom kanalu rekao je da se boji letenja njime.

Uz to, Valdemara Kitu, predsednika Nanta, Argentinac nije „voleo“, a upravo je on odlučio da Emilijano bude prodat.

„Rečeno mi je da žele da me prodaju, da imaju ponudu Kardifa. Pregovaraju da dobiju veliki novac. Apsolutno žele da idem tamo. Tačno je i da je ugovor dobar, ali mene ne interesuje, ako govorimo strogo fudbalski, jer svoju budućnost ne vidim tamo“, napisao je tada Sala u poruci rođaku.

Bilo kako bilo, u danima koji su usledili otkriveno je i da pilot Dejvid Ibotson nije imao dozvolu za letenje. Poslednja mu je poništena krajem 2018. godine.

Samo nekoliko meseci pre pogibije Sale, u još jednom helikopterskoj nesreči nastradao je i vlasnik Lester sitija Vičaj Šrivadanapraba.

Krajem oktobra 2018. ova vest je šokirala britansku javnost, jer je Lester nekoliko sezona ranije osvojio titulu u Premijer ligi, postao je konkurentan i Šrivadanapraba je bitan deo razloga za to.

Njegov helikopter „AV169“ se srušio tek što je uzleteo sa terena, vlasnik „lisica“ nastradao je sa još četiri osobe i to posle utakmice Lestera i Vest Hem junajteda.

Istražitelji su u ovom slučaju utvrdili da su vremenske prilike bile povoljne. Zato su uzroci pada traženi u kvaru na helikopteru, a proizvođač je radi predostrožnosti tražio od svih vlasnika navedenog modela da provere sistem za kontrolu repnog rotora.

Šrivadanapraba je kupio Lester 2010. godine, a šest godina kasnije ovaj klub je postao šampion.

Od velikih nesreća iz 21. veka tu je i ona koja je zadesila Šapekoense. Ovaj brazilski klub je 28. novembra 2016. godine izgubio 42 života u igračkom i stručnom kadru.

Kada se ovog vikenda desila tragedija Palmasu, upravo su iz Šapea među prvima poslali poruku podrške rekavši da su se nadali kako tako nešto neće da se desi više nikom.

Klub je putovao iz Santa Kruz de la Sijere u Boliviji, čarter letom LaMia 2933 i avionom Britiš Erspejs 146 u La Union u kolumbijskoj Antiokiji i na odredište nije stigao.

Mesto nesreće gde su poginuli igrači Šapekoensea, Foto: EPA/COLOMBIA AIR FORCE

Srušio se kod Medeljina, pa nije stigao na meč Kopa Sudamerikane protiv Atletiko Nasionala. Zvanični razlog za pad je nedostatak goriva zbog lošeg plana leta, kao i greška pilota.

Poginulo je 19 igrača, 14 članova stručnog štaba i osoblja, devet članova uprave i četvoro novinara. Nesreću su isprva preživela četvorica fudbalera, ali je jedan od njih, golman Danilo izdahnuo u bolnici nakon toga.

Usred cele ove priče posebno je zastrašujuć momenat koji se dogodio Amandi Maćado. Ona je kobnog dana bila u Porto Alegreu gde je kupovala venčanicu za svadbu sa Denerom, bekom Šapea.

Ona je jedna od osoba kojima je stigla poruka slična onoj s početka teksta. Zazvonio joj je telefon, ali se nije javio njen verenik, već ljudi koji su je obavestili da je Dener mrtav.

„Pogubila sam se. Htela sam da skočim sa terase. Tada sam čula glasić mog sina, Bernarda i odustala. Bilo je strašno. Zastala sam samo jer sam u tom trenutku shvatila da moram da živim, da pomognem svom detetu“, rekla je Maćado.

Adrijana Saroli je izgubila dvoje članova porodice, muža i sestrića. Muž, Kajo Žunior bio je trener Šapea, a sestrić Eduardo de Kastro pomoćni trener. Iz ova dva primera može se videti koliko je sudbina uništeno samo jednom avionskom nesrećom.

Spomenućemo ovde i nezaobilazni Mančester junajted. Slavni engleski klub je šestog februara 1958. godine ostao bez osmorice fudbalera i tri člana stručnog štaba.

Uzrok nesreće koja se desila na aerodromu u Minhenu bilo je neuspešno poletanje iz trećeg pokušaja. Još dvojica igrača su tada preživela ali sa povredama koje su im okončavale karijeru.

Ukupno 23 osobe su stradale na letu 609, Britiš Ervejsa i avionu Erspid AS-57 Ambasador koji je završio pored piste. Poznato je da se Mančester junajted tada vraćao sa evropskog meča iz Beograda.

U Minhenu je zastao da bi natočio gorivo pre nego nastavi put ka Ujedinjenom Kraljevstvu i to se ispostavilo kao poslednji let. Kapetan leta Džejms Tejn je odbio mogućnost da avion poleti sutradan jer bi previše kasnio u rasporedu.

Krivica je kasnije prebacivana s jedne na drugu stranu. Nemci su navodili da Tejn nije odmrzao krila, dok je kasnija istraga utvrdila da avion nije mogao da uzleti jer nije mogao da ubrza zbog „bljuzgavice“ na pisti.

Džef Bent, Rodžer Birn, Edi Kolmnan, Dankan Edvards, Mark Džons, Dejvid Peg, Tomi Tejlor i Bili Vilan su fudbaleri preminuli od posledica nesreće.

Legendarni Bobi Čarlton je bio tada među putnicima, a preživeli su i Džoni Beri, Džeki Blenčflauer, Bil Foulks, Keni Morgans, Albert Skanlon, Denis Vajolet i Rej Vud. Beri i Blenčflauer nikad više posle toga nisu igrali fudbal.

Pored Mančester junajteda, Torino je od poznatijih klubova takođe doživeo veliku tragediju daleke 1949. godine. Tada je 18 igrača i pet članova kluba nastradalo dok se avion približavao aerodromu u Torinu i nije uspeo da sleti.

Avion Fiat G.212 italijanskog avio prevoznika udario je u brdo na kom se nalazi Bazilika Superga na obodu grada. „Grande Torino“ se tada vraćao sa utakmice protiv Benfike u Lisabonu.

Meč je bio prijateljskog karaktera u čast portugalskog kapitena Fransiska Pereire. Na letu je poginula ukupno 31 osoba, a većina od 18 igrača su u tom trenutku bili reprezentativci Italije.

Posebno je u ovom slučaju bizarna sudbina trenera Erne Egrija Erbstejna koji je tokom Drugog svetskog rata bio izbeglica od nacista.

Nesreća se desila zbog loše procene pilota koji je leteo brzinom od 180 kilometara na sat, vidljivost je bila oko 40 metara, a on je mislio da je brdo visoko 669 metara sa njegove desne strane.

Kada se „stvorilo“ ispred aviona, pilot nije imao vremena da reaguje i došlo je do tragedije.

Od spomenutih 40 avionskih nesreća bilo je i onih u kojima je učestvovalo po više od 100 ljudi. Prvi takav slučaj desio se 1970. kada su u nesreći bile 102 osobe.

Portorikanska ženska odbojkaška reprezentacija je nastradala, uključujući 11 igračica i trenera. Ceo fudbalski tim Pahtara, 17 igrača, poginuo je 1979. u sudaru dva aviona usred leta, a u toj nesreći je učestvovalo 178 ljudi.

Deset godina kasnije fudbalski klub Kolorful 11 izgubio je 14 fudbalera, trojica su preživela sa povredama koje su im okončale karijeru.

Ceo tim Zambije stradao je 27. aprila 1993. godine kada je poleteo iz Libervila u Gabonu i srušio se ubrzo u Atlantskom okeanu. Avion DHC-5 Bafalo prevozio je igrače na kvalifikacioni meč za Svetsko prvenstvo protiv Senegala u Dakaru.

Istraga tog slučaja je pokazala da je pilot isključio pogrešan motor zbog požara na jednom od njih, a umor i loši instrumenti su takođe doprineli tragediji. Nastradalo je 18 fudbalera, selektor i njegov pomoćnik, kao i četiri člana posade aviona.

U 21. veku se 2009. godine dogodila i nesreća u kojoj je poginulo 168 osoba, od čega su deset bili članovi juniorskog džudo tima Irana. Osmoro džudista i još dva trenera.

Dve godine ranije poginula je i reli legenda Kolin Mekre koji je 15. septembra 2007. pilotirao helikopterom i srušio se dva kilometra od porodične kuće u Lanarku u Škotskoj. Mekre je u helikopteru bio sa petogodišnjim sinom Džonijem Gevinom, porodičnim prijateljem Grejemom Dankanom i šestogodišnjim Benom Počelijem. Svi su tragično skončali.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar