0
Košarka koju toliko volimo neke zlatne momente doživela je na drugom kraju sveta - baš u Manili i baš u hali "Araneta" u kojoj će Srbija igrati 45 godina kasnije.
Te 1978. godine je reprezentacija Jugoslavije poslala prvak sveta na šampionatu u prestonici Filipina. Mesto na kojem se igralo finale postoji i dan danas, skoro pola veka kasnije.
I ne samo da postoji, već će narednih dana ta čuvena dvorana „Araneta“ biti dom košarkaša Srbije na Mundobasketu koji se opet održava u Manili (i Japanu i Indoneziji) 45 godina kasnije.
Bilo bi suludo reći da izgleda isto, ali se nekako oseća daj zlatni duh srpske istorije. Iako nema vidljivih podsetnika (bar ih još nismo uočili), sam osećaj biti na jednom ovakvom mestu je neprevaziđen.
PROČITAJTE JOŠ
Domaćini ovog Svetskog prvenstva uspeli sada oko kultne hale da izgrade šoping centar, koji je bukvalno grli i kroz koji smo i ušli u „Aranetu“.
Nakon što smo prošli potrebne procedure i po ko zna koji put se uverili u ljubaznost Filipinaca, zavirili smo u čuvenu dvoranu pre svih – dan pre početka turnira.
Izgleda i moderno, i arhaično, svakako zanimljivo, može se reći i impozantno, iako se poslednje pripreme privode kraju, pa smo svedočili zakucavanju postera u hodnicima.
Izašli smo na jednu od tribina, na kojima dominira plava boja, i zabeležili šta nas i košarkaše Srbije čeka narednih dana, verujemo na putu do četvrtfinala Mundobasketa. U to možete i sami da se uverite u videu u vrhu teksta.
U „Araneti“ će „orlovi“ odigrati sve tri utakmice B grupe, verujemo potom i druge grupne faze u kojoj se ukrštamo sa dve najbolje ekipe iz grupe A.
Inspiracija za uspeh ne može da ne postoji, motiv je sam po sebi da se uradi nešto veliko, i to još u godini kada se obeležava 100 godina košarke u Srbiji.
Na putu ka pisanju zlatne istorije važnu ulogu ima i ta 1978. kada je reprezentacija Jugoslavije postala svetski prvak.
Izgradnja „Aranete“, tada pod nazivom „Araneta Koloseum“ počela je 1957. i završena je dve godine kasnije, a zove se po čuvenoj porodici Araneta čiji je član Hesus Amado 1952. kupio zemljište za dvoranu. Logično, radi se o biznismenu i magnatu koji je tokom Drugog svetskog rata podržavao nezavisnost Filipina, stečenu posle istog.
U to vreme najveća zatvorena hala na svetu(!) nalazila se u delu grada Kvezon, imala je prečnik kupole 108 metara i površnu od 40.000 kvadrata, i otvorena je u martu 1960. godine.
Premijeru je imala na boks meču za juniorskog prvaka sveta između Harolda Gomeza i Gabrijela Elorda, a čuveni Triler u Manili i dalje je ponos domaćina. Treći i poslednji susret legendarnih Muhameda Alija i Džoa Frejzera bio je 1. oktobra 1975. godine pred 50.000 ljudi, što je tada bio i maksimalan kapacitet.
Tri godine kasnije održano je to Svetsko prvenstvo na kojem su košarkaši Jugoslavije stavili zlatne medalje oko vrata.
A imena koja su tada igrala, da se naježiš – Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Mirza Delibašić, Zoran Slavnić, Peter Vilfan, Rajko Žižić, Andre Knego, Branko Skroče, Ratko Radovanović, Krešimir Ćosić i Ratko Radovanović, predvođeni legendarnim profesorom Aleksandrom Nikolićem.
Sve as do asa, pokorili su svet bez poraza, sa svih 10 pobeda, a u finalu je pao moćni SSSR posle produžetka rezultatom 82:81.
Prosek poena na 10 utakmica bio je impresivnih 103,3 po meču, dok je najbolji strelac prvenstva bio Dražen Dalipagić i po povratku u Beograd dobio je 212 muzičkih ploča, po jednu za svaki poen u Manili.
Danas Araneta ima kapacitet od 14.429 za košarkaške utakmice, a sa dodatnim sedištima po potrebi može da se proširi čak i na 23.000 mesta. Ova multifunkcionalna dvorana može da ugosti i odbojku i boks, ali i koncerte, cirkus ili religijska okupljanja.
Nadamo se samo da će biti talična (za medalju kog god sjaja) i nacionalnom timu predvođenom Bogdanom Bogdanovićem.
BONUS VIDEO Triler u Manili
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
