Koga je Zvezda letos dovela i šta je ko pokazao?
KK Crvena zvezda letos je veoma rano napravila tim za novu sezonu, a najave iz tabora crveno-belih su bile takve da se realno poveruje u ozbiljan napad na Fajnal-for Evrolige i sva četiri trofeja u sezoni.
Nakon još jedne sezone u kojoj je Zvezda za dlaku ostala bez plasmana među osam najboljih u Evroligi, uprava je sa trenerom Duškom Ivanovićem odlučila da se fokusira na promenu većeg dela tima i dovođenje novih igrača, koji bi trebalo da donesu evropski uspeh, nalik makar Partizanovom prošle sezone.
Međutim, nekoliko meseci kasnije, odnosno nakon 15 odigranih kola, što je skoro pola sezone, Zvezda je pri dnu Evrolige sa skorom 5-10 i samo su Alba i Asvel trenutno lošiji.
Jasno je da Zvezdu već godinama koče loši transferi i pojačanja, koja to uglavnom nisu, a tako nešto gledamo i ove sezone.
Tokom leta zadržano je tek šest igrača, a 10 novih je obuklo crveno-beli dres. Pa, da vidimo ko je od njih šta do sada pokazao.
Miloš Teodosić
Doveden kao neko ko bi iz drugog plana svojim iskustvom trebalo da bude lider, kako na terenu, tako i van njega. Međutim, Teodosić trenutno igra više nego što je predviđeno, mnogo veći teret pada na njegova leđa, a bez njega na parketu, Zvezda je mnogo slabija i neorganizovanija u napadu.
Bilo je utakmica koje su direktno izgubljene zbog Teodosića, na primer večiti derbi u Evroligi, ali zato ima mnogo razloga zbog kojih mu treba skinuti kapu.
Privilegija je gledati njegove magije u dresu Zvezde, imao je nekoliko blistavih partija i u ABA i u Evroligi, ali od njega trenutno zavisi mnogo više nego što je trebalo i što je bilo planirano.
U svakom slučaju, Teodosić je uvek bio lider, pokazao je da na terenu „gine“ za Zvezdu, čak i odbrani, koja mu nije jača strana i nema sumnje da će sa voljenim klubom pokušati da preokrene sezonu i osvaja trofej.
Šabaz Nejpir
Ubedljivo najveće razočarenje. Jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji igrač Zvezde, koji je doveden kao velika zvezda i bivši NBA košarkaš, potpuno je podbacio i sada se vraća u Olimpiju iz Milana.
Trebalo je da bude prva „violina“ u napadu, ali je umesto toga bio promašaj, koji će se dugo pamtiti na Malom Kalemegdanu.
Ni po dolasku u Beograd i Zvezdu, Šabaz nije bio u najboljoj fizičkoj formi, što se moglo primetiti.
Najbolju partiju imao je u prvom kolu Evrolige, protiv Asvela, kada je ubacio 21 poen i mnogi su se ponadali da će u tom ritmu nastaviti. Međutim, desilo se potpuno suprotno. Najbolje napadačke partije imao je protiv Virtusa i Partizana, ubacivao im je po 23 poena, ali su mnogi od njih bili u trenucima kada je pitanje pobednika već bilo rešeno, pa se to baš i ne može označiti kao njegov veliki doprinos.
Protiv Fenerbahčea mu je polomljen nos, pa mu je pauza uz masku donela nove probleme, a na terenu jednostavno nije pokazao dovoljno želje i zalaganja, pogotovo u odbrani. U napadu je koristio previše driblinga, izgubio je i samopouzdanje, te je samo na kratke momente pokazao zašto je bio označen kao jedan od najboljih u Evropi na poziciji plejmejkera ili beka.
Mnogi su se nadali da će loša forma proći, ali Zvezda jednostavno nije dočekala pravog Šabaza.
Kada bih u dve reči opisao Nejpirovu epizodu u Zvezdi, rekao bih – totalni promašaj.
Jago dos Santos
Doveden na tri godine, što znači da za njega treba imati strpljenja. U nekim utakmicama, kao što je na primer evroligački duel sa Partizanom ili mečevi sa Bajernom i Efesom, pokazao je da može da bude presudni faktor, šut za tri mu je dobar, ali mora bolje da nauči kako da nadomesti nedostatak visine.
Kod Duška Ivanovića skoro uopšte nije dobio šansu, Janis Sferopulos mu je onda pružio nešto veću slobodu, ali trenutno ne pravi razliku u Evroligi, bar ne redovno.
Jasno je da Brazilac igra i više nego što je planirano usled očajnih partija Nejpira, ali svojom energijom i brzinom može mnogo da doprinese.
Ostaje da se vidi kako će sarađivati sa novim centrom Fredom Gilespijem, ali i potencijalno nekim novim pojačanjima.
U svakom slučaju, Jago se ne plaši izazova, spreman je za sve što ga čeka, a njegov uspon je tek počeo, pa je potrebno i strpljenje, pogotovo zato što nikada ranije nije igrao Evroligu.
Adam Hanga
Igrač koji ima veći značaj, nego što se mislilo da će imati. Može da pokrije pozicije od jedan do tri, a potreban je timu kako bi mogao da se uspostavi bolji balans između odbrane i napada.
Došao je kao iskusan bek sa 34 godine, imao je i ozbiljnu povredu kolena, koja se i te kako odrazila na rezultate i igru ekipe, ali se protiv Studentskog centra i Reala vratio na teren, pa se malo lakše diše.
Koristan je u sekundarnoj organizaciji, može da čuva različite tipove bekova i krila, ali se očekuje i njegov veći napadački doprinos.
Više o njemu moći ćemo da kažemo kroz mesec ili dva, kada u kontinuitetu bude odigrao više utakmica.
Rokas Giedraitis
Pod Ivanovićevom palicom odlično otvorio sezonu, pa potpuno pao u formi. Ima velike oscilacije u igri.
Može da bude koristan na obe strane, vidi se koliko mu znači što igra za Zvezdu, ali bez šuta za tri na terenu je više kao figura nego aktivan igrač. Retko kada sam sebi kreira, ali zato ume da koristi blokove i da se otvara na šut za tri poena. Uz to, ima i pravovremena utrčavanja, brz je i u kontri, tako da i na te načine dolazi do poena.
Ako bude konstantniji tokom sezone, može da bude odlično pojačanje, ako nastavi sa velikim oscilacijama, nije baš dobro.
Protiv Baskonije u Vitoriji je imao 24 poena uz šest skokova, Albi je ubacio 19 poena, ali je onda protiv Reala ostao bez poena za 16 minuta u igri.
Ako ništa drugo, bar je fokusiran, stiče samopouzdanje i spreman je da se bori.
Dejan Davidovac
Dobra stvar je što može da čuva više tipova igrača, ali spor je za neka kvalitetnija krila u Evroligi.
Očekuje se da ima malo veću napadačku produkciju, iako se dobro kreće po terenu. Ima stabilnu minutažu, veruju mu i trener i saigrači, ali deluje da na terenu mora da bude još aktivniji.
Kada je dovođen, bilo je jasno da ne treba da bude u prvom planu, kao što i nije, ali da svojim iskustvom i košarkaškom intelingencijom može da pomogne na više načina.
Za sada je mnogo veći problem u inostranim pojačanjima i odlukama uprave i sportskog sektora, nego u Davidovcu i njegovoj igri.
Marko Simonović
Doveden iz NBA lige, gde je retko kada dobijao priliku u dresu Čikago Bulsa, ali je bio odličan u Razvojoj ligi. Trebalo je da bude nešto nalik Filipu Petruševu iz prošle sezone, ali je za sada poprilično razočarao.
Tačno je da je bio bolestan, pa je propustio nekoliko utakmica, ali za sada smo premalo toga videli od njega, čak i kada su „kidanje“ i želja u pitanju.
Za sada je potpuno utopljen u Zvezdino sivilo, a bez njegovih boljih partija biće teško očekivati nešto ozbiljno od Zvezde ove sezone.
Istina je da u Evroligi ne dobija mnogo minuta na terenu, tek oko sedam u proseku, ali će morati mnogo da radi i da se dokazuje kako bi dobio više. U ABA ligi je nešto bolji, za 14 minuta ima prosek od šest poena i četiri skoka, ali ni to nije ni približno onome što se od njega očekivalo i to s pravom.
Majk Tobi
Uz Nejpira najveće razočarenje. Planiran je možda čak i za prvog centra, ali umesto toga izgleda kao neko ko nikada pre nije igrao Evroligu. Defanzivno veoma mlak i tanak, loš u odbrani pik-en-rola, protiv Reala 16 poena primljeno preko njega za samo šest minuta.
U ABA ligi je ofanzivno imao sjajnih partija, čak pet puta je prebacivao 16 poena, davao je doprinos i u skok igri, ali u Evroligi potpuno podbacio.
Muči ga manjak samopouzdanja, ali se makar na terenu nervira i pokazuje emocije, što ga verovatno i dalje drži u timu.
Mnogo se priča o njegovom odlasku iz Zvezde, ali Sferopulos mu i dalje veruje, pa će imati još jednu ili možda nekoliko prilika za popravni.
Džoel Bolomboj
Među pojačanjima igrač od kog se najmanje očekivalo, a koje je možda i najviše pružio uz Teodosića. Na terenu fokusiran, spreman da se sportski pobije za svaku loptu i skok.
Defanzvino odličan na iskakanju na pik-en-rolu, može da sačuva i neke bekove na preuzimanju, a pod košem je veoma borben i snalažljiv, što mu omogućavaju i fizikalije.
U napadu siguran na obruču, odlikuju ga snažna zakucavanja, daje „dubinu“ svojim otvaranjima, ali je isto tako pokazao da ume da raširi, čak i pogodi i sa poludistance i za tri poena.
Za sada igra uglavnom u tandemu sa Lukom Mitrovićem, ali njih dvojica nemaju pravu zamenu, a i pitanje koliko su uvek kompatibilni.
Bolomboj je primer kako treba da izgleda i da se ponaša pravo pojačanje Zvezde na terenu.
Nemanja Bjelica
Na terenu smo ga videli samo u pripremnom periodu. I kada je dolazio bilo je pitanje koliko može da pruži i u kakvoj je fizičkoj spremi, ali se informacije o njemu čuvaju kao najveća tajna.
Neozbiljno je da se o Bjelici mesecima skoro ništa ne zna, više nije poznato i da li je igrač Zvezde ili Fenerbahčea, s kim i kakav ugovor ima, jer iz tabora crveno-belih nisu objavljene zvanične informacije.
Pitanje je da li će se Bjelica ikada vratiti na teren kao profesionalni košarkaš.
Kada na sve napisano dodate i promenu trenera tek nakon nekoliko utakmica, jasno vam je da u Zvezdi nešto ozbiljno ne štima, a to se uglavom tiče onih ljudi koji vode klub, a naravno i igrača, koji mogu i moraju bolje, ako žele trofeje i pobede.
Odlazak Nejpira se dugo činio, na kraju i ispostavio kao neminovan. Tobi je za sada na „staklenim nogama“, Simonović, Giedraitis, Davidovac i Jago mogu i moraju bolje i konstantnije. Sa Teodosićem i Bolombojem nema problema, od Hange tek treba da se dobije ono najbolje, dok će u fokusu u narednim mesecima biti i Fredi Gilespi, novi centar, pre svega defanzivno orijentisan.
Pored Gilespija očekuje se još nekoliko pojačanja. Pitanje je samo da li je kasno za doselekciju, jer ova letošnja i nije bila baš najbolja, iako je najavljivana kao i te kako kvalitetna i sposobna za napad na trofeje.