0
Trojka, jaka odbrana, pa onda mrtvilo, prazan hod i na kraju poraz - to je ukratko igra Crvene zvezde u Evroligi ove sezone.
Iste sezone se vratio i Partizan koji je iz četvrtog pokušaja uspeo da pobedi nekoga iz pred svojim navijačima je „zgazio“ Virtus iz Bolonje.
PROČITAJTE JOŠ:
Virtus je prošle sezone osvojio Evrokup, pojačao se, na papiru sve to izgleda onako „bogato“.
Međutim, vratio im se rovit Miloš Teodosić, nisu posebno uigrani, a Partizan je iza sebe imao navijače.
Recept za pobedu je od starta bio tu i crno-beli su to na najbolji način iskoristili.
Nisu toliko davali da do izražaja dođu neke od boljki koje smo viđali u prethodnim mečevima. A muka je podosta bilo i kod Zvezde.
Zvezda je od početka sezone izgubila od Anadolu Efesa, Panatinaikosa, Baskonije i Real Madrida, a Partizan od Albe, Baskonije i Olimpije iz Milana, pre nego je savladao Virtus. Jedan od osam je učinak „večitih“ za sada.
Mada nije za očekivati da ćete na terenu pobediti dve od četiri ekipe sa prošlosezonskog Fajnal-fora, nije ni za očekivati da ćete olako ponavljati greške.
Anadolu Efes se u nekim momentima „nudio“ timu Vladimira Jovanovića u kom uloge za sada ne deluju jasno podeljene.
Bilo je trenutaka kada je delovalo da trener loše vodi meč, s tim što će to stručnjaci bolje znati.
Recimo, u meču protiv Reala, Luka Vildoza stiže skoro kao „leteća izmena“ sa jednim, dva treninga.
Ulazi u ritam, pogađa dve trojke, Zvezda iz debelog minusa prilazi na dva poena zaostatka i Jovanović izvodi da ga odmori.
Ne može Vildoza da bude na parketu 40 minuta, ali onda se očekuje da onaj ko ga zameni, uradi to na adekvatan način.
A Nikola Ivanović nije bio ni blizu da ga zameni, iako je u ekipi duže od godinu dana.
Da li mu je samopouzdanje u minusu, to samo on zna, kako god, činjenica je da trenutno nije kalibar za Evroligu.
Greške, „cigle“, loša organizacija napada i Zvezda pet, šest minuta i više napada zaredom bez poena.
Kao pucanjem prsta. Taj problem sa organizacijom je za sada prisutan generalno u igri, jer ni Stefan Marković nije blistao, a Džejlen Adams će na kraju ispasti kao „mačka u džaku“.
Tržište i novac diktiraju šta ćete pokupiti i kakav ćete tim sklopiti, a kad toj jednačini dodate i filozofiju i potrebe trenera, pa onda i faktor da Jovanović nije sam sklapao tim, onda se dešava ovakva kakofonija na parketu.
Nije jasno ni šta se dešava sa Miroslavom Raduljicom i Ognjenom Kuzmićem, kao ni sa ulogom Džona Holanda.
Prve dvojice čas ima, čas ih nema, dok se Ben Bentil na tim visokim pozicijama profiliše kao najefikasniji.
Hasan Martin se ne koristi dovoljno moožda baš zbog toga što nema ko da ga „hrani“ loptama i samim tim nije ni dobar koliko može da bude.
Povrede su još jedan problematičan faktor, pa tako Nemanje Nedovića nema od početka sezone, bio je povređen i tokom Evrobasketa, ali i tokom priprema.
Pitanje je hoće li i koliko biti u ritmu kad se vrati i koliko može da pomogne napadu svog tima.
Zvezda je pokazala i protiv Reala i protiv ostalih da pada u ključnim trenucima, te da jaku i kvalitetnu odbranu za sada može da igra odlično samo po pet, šest minuta.
Zato ima priključak oko pola sata, bude tu negde na četiri, pet poena zaostatka i onda – pljas!
Samo se strovali u ambis. Pa otud kad Baskonija dobije sa 92:75 izgleda kao da je izula iz patika beogradski tim. A nije baš.
Zato Real napravi seriju u drugom delu treće četvrtine i od 44:42 ode na 54:44 posle 30 minuta.
Zvezda je i posle toga imala priključak na minus pet, da bi u poslednjim minutima sletela u provaliju.
Anadolu Efes, isti recept, do četvrte četvrtine minus četiri, u toj deonici potop.
Jedino je Panatinaikos bio „na nož“ do kraja i opet izabranici Vladimira Jovanovića nisu mogli da urade ništa do da izgube. Sve nešto blizu, ali sve porazi.
Slično je i sa Partizanom koji ima neke svoje probleme u neslavnom startu nove sezone.
Zvučna i skupa pojačanja u Danteu Egzumu, Džejmsu Naneliju i Janisu Papapetruu nisu pomogla mnogo sve do razbijanja Virtusa.
Očekivanja su bila visoka, sezonske ulaznice prodavale su se kao alva, a Željko Obradović je posle četiri kola u Evroligi mogao da konstatuje: „Lako je moglo da bude 3-1, ali je ipak 1-3“.
Tačno, mada je Alba već u prvom kolu razbila Partizan „stotkom“. Obradovićev tim je u odbrani pokazao više nedostataka, bilo da je reč o tranzicionoj odbrani ili preuzimanjima.
Alba je sipala trojke, crno-beli su u tom segmentu bili „kriminalni“, Egzum je pokazao kvalitet, ali mu je pariralo više igrača.
Luk Sikma i Gabrijele Proćida, te Luj Olind, bili su nepremostiva prepreka.
Kapitenska traka Kevinu Panteru pred početak sezone i na predstavljanju ekipe za Evroligu činila se javnosti kao čudna odluka.
Sam Panter je na predstavljanju bio nasmejan i opušten i za Nova.rs je rekao da mu se uloga nije promenila.
Ipak, da li pritisak u glavi, šta li, jednostavno još uvek nije upalio sve motore i ne pokazuje sve što može. Kad to učini i Partizan se malo uigra, može da bude strašan u napadu. Doduše, fale mu plejevi.
Organizacija igre nekad ide sporo i konfuzno, Obradović je više puta rekao da na „jedinici“ nije imao opcija tokom priprema.
Jam Madar mora još da uči da bi od kombo beka počeo da misli kao plej, ali ima mnogo potencijala ako se istrpi. Tim pre što kad ubaci neki lud šut, ume da se odmah zalepi za svog igrača na drugoj strani terena.
Aleksa Avramović nije dostupan, iako mu je prirodnija pozicija da bude bek nego plej, pa Partizan tu kuburi sa organizatorom igre.
Pitanje je kako će to u Humskoj rešiti, ali verovatno u nekom momentu hoće i od crno-belih se očekuje više poena.
Odbrana je druga priča. Tu ima kašnjenja u preuzimanju, što je čudno jer Žoc baš na ovom segmentu često insistira.
Energija, volja, borbenost, kao neki od glavnih postulata, pošto je Partizan jedan od najmlađih timova u Evroligi.
Ali, gde su energija i mladost, tu je i gubitak fokusa, što se vidi u nekim od ključnih momenata.
Kao u meču sa Olimpijom iz Milana, kad Partizan pada u trećoj četvrtini. Protiv Baskonije je imao dobijen meč u džepu i zvuči neverovatno da za Markusa Hauarda niko nije mogao da nađe rešenje.
Neku „sekiricu“ ili bilo šta, čisto da se spreči da ubaci 33 poena, ili bar trojku za produžetak.
Hauard je kasnije uspeo da razbije i Zvezdu sa 30 poena, pa ćemo tek da vidimo kako će ga dalje skautirati jače ekipe.
Jedan od utisaka Partizanovog tima je i da mladi igrači nisu dovoljno napredovali, pa Tristan Vukčević ne dobija mnogo minuta, Balša Koprivca i dalje ide polako kasom, a Uroš Trifunović se samo povremeno pojavi.
Danilo Anđušić je dobar, s tim što radi šta je potrebno timu, a ni on ne dobija bogzna kakvu minutažu.
Domaći igrači generalno ne dobijaju mnogo minuta kod Obradovića. Protiv Baskonije su njih četvorica imali jedva dvadeset minuta zbirno, protiv Milana je Anđušić imao 14 minuta, Trifunović 19 sekundi.
U meču sa Albom je samo Anđušić imao 26 minuta, Trifunović sedam, Koprivica četiri, a Vukčević pet.
Ok je da se juri instant rezultat, ali i ti momci hoće šansu da bi pokazali šta znaju i naučili nešto novo i više.
Tek su protiv Virtusa to i dobili, pa su trojica Srba imala po 14 i po minuta u proseku, a Trifunović četiri i po i rezultat nije izostao.
Ima još mnogo da se igra do kraja sezone, i dobrih i loših strana imaju i Zvezda i Partizan, mada se nije očekivalo da će iz osam mečeva uspeti da ućare zajedno tek jedan trijumf.
Još šest, sedam takmičarskih meseci je pred njima, mnogo je to utakmica i biće zanimljivo gledati kako napreduju iako se za sada čini da je limit Partizana nešto širi od Zvezdinog.
BONUS VIDEO Anđušić: Pustio sam Milicu Pavlović u svlačionici da naučimo Amerikance
