2
Srbija sebe naziva "zemljom košarke" i dostojnim naslednikom jugoslovenske škole košarke, koja je iznedrila velika igračka, ali i trenerska imena. Ipak, svedoci smo da u poslednjim godinama nismo videli istinske naslednike.
Sve je počelo od neponovljivog profesora Aleksandra Nikolića, koji se smatra rodonačelnikom naše škole košarke. Od srebrne medalje 1961. godine u Beogradu (poraz od SSSR 60:53), počela je priča o jugoslovenskoj košarci. U ovom momentu je Srbija (kao naslednik Jugoslavije) sa SAD rekorder po broju osvojenih titula šampiona sveta (5).
PROČITAJTE JOŠ
Na principima „Profe“ rade i danas najveća trenerska imena naše zemlje poput Željka Obradovića, Svetislava Pešića, ranije Dušana Dude Ivkovića i Božidara Maljkovića. Žeravica je bio učitelj Dudi, Ivković Obradoviću, a Žoc je iza sebe ostavio velika trenerska imena koja nisu iz Srbije poput Šarunasa Jasikevičusa ili Dimitrisa Itudisa.
Ipak, svoj četvorici trenera je sada zajedničko da su već neko vreme bez angažmana. Jedni su u penziji, drugi na privremenom odmoru, ali je simptomatično da nema nikog da nadoknadi njihovo odsustvo.
U ovom trenutku Srbija ima samo jednog trenera u Evroligi, jer je upravo Obradovića nasledio Igor Kokoškov u Fenerbahčeu. Akutelni selektor Srbije je ime gradio „preko bare“, te je postao i prvi glavni trener u istoriji NBA lige koji nije iz SAD kada je preuzeo Finiks Sanse. Kokoškov je tokom dve godine bio pomoćnik Obradoviću u reprezentaciji (Olimpijske igre 2004. i Evropsko prvenstvo 2005. godine), pa je svakako reč Obradovića bila veoma važna u njegovom angažmanu. Pravio je Kokoškov sjajne rezultate na reprezentativnom nivou, podigao je posrnulu Gruziju kao selektor, a kasnije sa Slovenijom i postao prvak Evrope pobedom nad Srbijom u finalu EP 2017. godine.
Treba pomenuti i rad Aleksandra Đorđevića u Virtusu iz Bolonje sa kojom je osvojio Ligu šampiona, a italijanski klub u ovom trenutku ima svih 13 pobeda u Evrokupu.
I tu se završava priča o našim trenerima u Evropi. Premalo je to za zemlju čiji su treneri osvojili impresivnih 19 titula šampiona Evrope!
U ovom trenutku večite rivale predvode crnogorski strateg Dejan Radonjić, najtrofejniji trener u istoriji Crvene zvezde, te Slovenac Saša Filipovski koji je na klupi Partizana nasledio Vlada Šćepanovića i Andreu Trinkijerija koji su radili početkom ove i u prošloj sezoni.
Saša Obradović je sezonu započeo kao trener Zvezde, ali se na klupi nije snašao, pa je došlo do prekida saradnje. On je jedan od retkih mladih stručnjaka koji je i ranije imao iskustvo u Evroligi u periodu dok je bio strateg berlinske Albe.
U Mornaru od 2017. godine sa uspehom radio Mihailo Pavićević, a u vrhu ABA lige se nalazi i Igokea koju sa klupe predvodi Dragan Bajić. Srpski strateg je od ekipe iz Aleksandrovca napravio hit regionalne lige i na dobrom je putu da izbori mesto u plej-ofu. Nije ovo prva sezona u kojoj je Igokea bljesnula, pa je u sezoni 2012/2013 sa njim na čelu završila ligaški deo sezone na prvom. Onda su na završnom turniru u Laktašima košarkaši ovog kluba zauzeli treće mesto nakon poraza od Partizana.
O sada već hroničnom problemu srpske košarke govorio je i Duda Ivković, koji je to objasnio u samo nekoliko rečenica.
„Kao što je potrebno da mladi igrač stasava kroz nacionalnu ligu, to je isto tako i sa mladim trenerima. Mi smo nekad imali uvek po nekoliko naših trenera u fajnal foru, imamo ih i sada, ali to su ljudi na zalasku karijere kao što su Kari Pešić i Željko Obradović. Dakle, košarkaška liga Srbije je ispod svakog nivoa.“
Ove subote smo videli i debi Dejana Milojevića na klupi Budućnosti, koji vraća nadu da će Srbija ipak imati dostojne naslednike najvećih trenera. Milojević je osam godina radio u Megi i zaslužan je za rad sa mnogim mladim košarkašima od kojih je čak 12 završilo u NBA ligi iz beogradskog tima. Pod njegovom komandom smo videli napredak Nikole Jokića, trenutno najboljeg centra sveta i Bobana Marjanovića koji je vratio karijeru na pravi put. Po završetku domaće sezone je često odlazio u NBA ligu na dodatno usavršavanje, a postojala je mogućnost da tamo postane deo nekog stručnog štaba. Ipak, trenerski put ga je vratio na Jadran.
U mladoj gardi stratega se nalaze još i Vlada Jovanović koji pravi sjajne rezultate sa Megom ove godine. Mlada ekipa predvođena Filipom Petruševim se sada nalazi na drugom mestu u prvenstvu sa 11 trijumfa i biće veoma zanimljivo gledati ih na Kupu Radivoja Koraća ovog februara u Novom Sadu. Jovanović je sa Partizanom osvojio ABA ligu, dva prvenstva Srbije i dva Kupa Radivoja Koraća, a nakon „parnog valjka“ je radio u Lokomotivi iz Kubana, pa kratko čak i u kineskom Šenženu. Vratio se 2020. godine u našu košarku i sada beleži sjajne rezultate.
Trenersku karijeru je od nedavno započeo i Marko Marinović, bivši košarkaš Crvene zvezde, Valensije i Albe. On se od 2019. godine nalazi na čelu Borca iz Čačka i predviđa se da bi uskoro mogao da postane i trener nekog kluba sa vrha ABA lige…
I pored svega utisak je da sve manje evropskih klubova ima poverenja u naše trenere, iako su nekada oni bili garant trofeja. Govorilo se da ukoliko želiš da budeš prvak Evrope neophodno je da dovedeš nekog trenera iz naše zemlje i da ga pustiš da radi. Sada pak deluje da se taj lanac prekinuo i da je izbor nikada manji. O tome svedoči i izbor večitih rivala koji se sve češće okreću trenerima koji nisu iz Srbije. Pomenimo i primer Dušana Alimpijevića koji je 2017. godine nasledio Radonjića na klupi, a utisak je da je bio prerano potrošen jer je maja 2018. godine podneo neopozivu ostavku nakon poraza od Budućnosti u finalnoj seriji ABA lige. Nakon pauze je preuzeo Bursu koja je trenutno 10. klub turskog šampionata.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
