Zašto je Alimpijević idealan za selektora Srbije?

Još pre početka Evrobasketa ovog leta bilo je jasno da se Pešić neće još dugo zadržati na klupi Srbije, a neuspeh koji su priredili "orlovi", odnosno eliminacija u osmini finala od Finske, samo je ubrzala proces zamene selektora.

Dugo se polemisalo oko toga ko će biti njegov naslednik, u igri su bili Aleksandar Đorđević, njegovim imenjak Džikić i Saša Obradović, uz još nekoliko stručnjaka, ali je ta čast ipak pripala Alimpijeviću, koji se takođe intenzivno pominjao već mesecima kao kandidat.

Alimpijević je ujedno i trener Bešiktaša, ali mu to neće smetati da obavlja i selektorsku funkciju. Dobio je ugovor na tri godine, a u tom periodu će Alimpijević preuzeti sve nadležnosti u vezi sa pripremama nacionalnog tima za predstojeće kvalifikacije za Svetsko prvenstvo (FIBA “prozori”), kao i međunarodna takmičenja.

Navodno, postoje i posebne klauzule u ugovoru Košarkaškog saveza Srbije i Alimpijevića. One jasno određuju ciljeve u narednom periodu - plasman na Mundobasket i Olimpijske igre 2028. godine. Naravno, biće i bonusa ako bude medalja, a postoji mogućnost da ugovor automatski bude produžen do 2029. godine.

Nije Alimpijević došao slučajno do selektorske pozicije. Iako je za trenera i dalje veoma mlad, njegovo iskustvo je ogromno i postoji mnogo razloga zašto je baš on idealan za Pešićevog naslednika.

Pod broj jedan, u pitanju je mlad i perspektivan trener, koji ima još mnogo prostora da napreduje, a karijera bi mogla da mu traje još nekoliko decenija. Počeo je kao pomoćnik u Novom Sadu sa svega 21 godinom, a onda je preko Vojvodine, Spartaka i FMP-a stigao do Crvene zvezde.

Kasnije se oprobao u Avtodoru, da bi najveći trag, bar za sada, ostavio u Turskoj vodeći Bursu i trenutno Bešiktaš. Tokom 2022. godine dobio je nagradu za trenera godine u Evrokupu, a sada će kao selektor moći dodatno da izgradi reputaciju i nije isključeno da uskoro dogura i do Evrolige.

Pešić je na Evrobasketu bio najstariji među trenerima, ali se osetilo da će ga zameniti neko znatno mlađi i deluje da je to prirodan proces. Iako je Alimpijević mlad, bitno je da se ne radi o nekom neiskusnom treneru, već o čoveku sa čvrstim stavom, jakim karakterom i ozbiljnom biografijom.

Tu dolazimo do drugog razloga zašto je Alimpijević idealan za selektora. Radi se o treneru koji je radio u ozbiljnim organizacijama i sredinama u kojima je izuzetno teško i izazovno držati sve pod kontrolom. Pod tim pre svega mislim na Crvenu zvezdu i klubove u Turskoj.

Iako se njegov mandat u Zvezdi ne pamti baš po najboljem (pošto je izgubljena titula u ABA ligi), jasno je da tada crveno-beli nisu bili ni blizu nivoa na kom su sada, pre svega u pogledu finansija, pa taj neuspeh nikako ne možemo smatrati za neku ozbiljnu mrlju u njegovoj karijeri.

Bursa ga je proslavila, sa njom je igrao finale Evrokupa, pre toga je izbacio i Partizan u nokaut fazi tog takmičenja, dok sada sa Bešiktašem pokušava da se domogne Evrolige i ozbiljan je rival Fenerbahčeu i Efesu u turskom prvenstvu (pobeđivao ih nekoliko puta).

Alimpijević je poznat kao neko ko je veoma strastven i emotivan tokom utakmica, njegov odnos sa navijačima (u Turskoj) je sjajan, a njegovi tajm-auti se neretko "zavrte" na društvenim mrežama i privuku ogromnu pažnju. Srbi i Turci imaju mnogo sličnosti, pa u tom pogledu verujem da su navijači i te kako zadovoljni što će čovek sa ogromnom energijom i ambicijama sesti na klupu reprezentacije.

Setimo se samo kako je Igor Kokoškov prošao kao selektor Srbije i koliko su bili osuđivani njegovi tajm-auti, tokom kojih se najpre dogovarao sa svojim timom, a onda tek prilazio igračima. Jednostavno njegov sistem rada uglavnom nije bio prihvaćen i dobro shvaćen kod nas, ali sa Alimpijevićem je to potpuno druga priča.

Dušan dolazi u teškom trenutku, nakon debakla na Evrobasketu - i to je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, teško da može gore, dok sa druge dolaze i dalje velika očekivanja navijača, koja su potpuno opravdana. Neki će reći da je vremena malo za ozbiljnu pripremu pred veoma naporne kvalifikacije za Mundobasket, mada Alimpijević ima dva meseca da spremi jasan plan i vidi na koga može da računa pred mečeve sa Švajcarskom (kod kuće) i Bosnom i Hercegovinom (u gostima).

Možemo reći da je duel sa Švajcarskom idealna prilika da Alimpijević započne svoj selektorski mandat pobedom, samo ostaje veliko pitanje ko će mu biti na raspolaganju i kako će u kratkom vremenskom periodu selektor složiti kockice i povesti svoje izabranike ka Mundobasketu.

Alimpijević i te kako ume da motiviše svoje igrače, selektorsko mesto će sigurno i njemu biti dodatni motiv da se pokaže u najboljem svetlu od starta, a ukoliko neko zna da se nosi sa pritiskom - to je on, dokazao je to na više mesta.

Ono što je takođe veoma važno jeste što Bešiktaš igra u Evrokupu, a ne u Evroligi, pa će Alimpijević bez mnogo problema moći da obavlja oba posla - bar ove sezone. Iako za neke utakmice u kvalifikacijama neće moći da računa na (sve) evroligaške igrače, Alimpijević veoma dobro zna kakav kvalitet poseduju momci van elitnog takmičenja.

S obzirom da nema obaveze u Evroligi, moći će malo više u narednom da razmišlja o angažmanu u reprezentaciji Srbije i košarkaška javnost u našoj zemlji je uglavnom optimistična kad je reč o njegovom novom poslu.

Alimpijević je zaslužio da bude tu gde je trenutno, nadamo se da će ostvariti i ostale trenerske snove u daljoj karijeri, te da će sa njim biti izvršena uspešno i smena generacija u reprezentaciji Srbije, kada su u pitanju igrači, ali da će "orlovi" ostati u svetskom vrhu i boriti se za medalje gde god se pojave u godinama koje dolaze.