0
Punih 19 godina je Anadolu Efes bio prekriven senkom drugih favorita u Evroligi, iz koje je promolio glavu tek prošle sezone kada je stigao do finala.
Nova uloga, u kojoj svi strepe od njih, a ne oni od drugih, svidela se Vasiliju Miciću i društvu.
Gotovo na svakoj evroligaškoj tački demonstriraju silu koja ljubitelje košarke oslobođene navijačkih strasti „lepi“ za stolicu uz tv dok igra tim iz Istanbula. A on im retko kad ostaje dužan. Trenutno poslednja predstava za višeminutni aplauz bila je protiv Olimpijakosa kome je Šejn Larkin sasuo 40 poena.
„Nije se ni oznojio“, kratko će Micić na početku razgovora za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Da je neko drugi to rekao, sagovornik teško da bi mu poverovao, posebno kada baci pogled na istorijsku čitanku Evrolige koja beleži da je samo devet igrača osetilo slavu „kote 40“. I to jedno taj Larkin dvaput (u novembru je Bajernu ubacio evroligaški rekord 49 poena). Ovako, kada to izusti jedan od najboljih plejmejkera u Evroligi i Larkinov saigrač, ništa drugo ne ostaje, nego da se zatraži pojašnjenje.
„Hajde da krenemo od samog Šejna. Šut je doveo do perfekcije. Kada uzme loptu i podigne se, čini vam se kao je sam u sali, kao da nema nijednog rivala ‘na leđima’. Ta njegova koncentracija je fascinantna, nikad u životu to nisam video. Pogledajte, on za 40 poena, ili ranije za 49, ispali vrlo mali broj lopti, za razliku od drugih strelaca koji su daleko veći potrošači“, obrazlaže Vasa, upućujući nas na statistiku.
A, ona kaže da je Larkin najbolji strelac i trenutno najkorisniji igrač Evrolige, sa izuzetno visokim procentima šuta, za dva poena skoro 56 odsto, za tri poena čak 51 odsto i slobodnih bacanja 90.3 odsto!
Naravno, ima “malo” i do igre Anadolu Efesa koja nije opterećena strogim sprovođenjem napadačkih šema iscrtanim na trenerskoj tabli. Iskusni stručnjak Ergin Ataman dozvolio je svakom igraču apsolutnu slobodu samostalnog odlučivanja na terenu.
„Igramo brzo, lepo, sa mnogo poena. Nekima sa strane se možda čini da ne postoji koncepcija, a mi zapravo iskačemo iz šablona. Ataman nam daje punu slobodu, pušta nam da pokažemo kreativnost i sav naš talenat“.
Sama igra, ali i rezultat istanbulskog tima ukazuju da igrači ne zloupotrebljavaju takav odnos sa trenerom.
PROČITAJTE JOŠ
„Već sam vam rekao za Šejna da se nije oznojio. Osetio je da može i nastavio. Zapravo, svesni smo da naša igra zavisi od nas samih. Nema ‘divljanja’ i zloupotrebe prava, već postoji neka hijerarhija igre, ali i veliko međusobno poštovanje igrača. Izuzetna grupa momaka. Nema ‘ludila’ kada nam krene loše, već je smirenost stalno prisutna“.
A onda kada se ukaže prilika, Anadolu Efes poput predatora kidiše na protivnika i rezultat.
„Kada uđemo u tu našu zonu…“, ne dovršava Vasa rečenicu od koje se plaši cela Evropa i momentalno smešta tursku ekipu na prvo mesto favorita. „Ako me pitate da li smo favoriti – jesmo. Ali, ne volimo da gledamo tako. Pogledajte na primer Fenerbahče prošle sezone. Bili su na vrhu, a zatim su se nanizale povrede. Hajde da ne razmišljamo daleko, već utakmicu po utakmicu, da uživamo“.
I zaslužio je Micić da uživa. Igra najbolju sezonu u karijeri i to u timu koji je na vrhu evroligaške lestvice, potisnuvši misli o iskušenjima koje je morao da prođe kako bi stigao gde je sada. Naravno da je on najzaslužniji, ali dok priča o usponu, ne zaboravlja ni savete i šanse koje su mu pružili drugi.
„Sve su se kockice, sa Dejom (Radonjićem, p.a.), Šarasom (Jasikevičusom) i (Erginom) Atamanom spontano slagale, ali i dolazile u pravo vreme“.
Ističe da je sezona u Tofašu bila prelomna.
„U njoj sam došao do igre, uživao potpunu slobodu, ali i naučio da je cenim“.
Onda je usledio Žalgiris i Jasikevičus, pa poslednje dve godine Ataman i Anadolu Efes.
„Šaras je neverovatna inteligencija. Igra šah na terenu, uokvirio je moju igru, pokazao mi pravi smer u kome treba da idem. Za Atamana sam već rekao. Mnogo treneri zbog straha da ne iskoče iz sistma, ne dožive tu punu lepotu igre, a on zna da gaji talenat, pusti da se razvije do kraja“, završava Micić.
Odličnim partijama Micić je odavno skrenuo NBA radare ka sebi. Već izvesno vreme pominje se mogućnost da bi na kraju sezone mogao preko Atlantika. Prava na njega polaže Filadelfija.
„Nismo svesni šta Jokić ima u sebi“
Ako mu obaveze dozvole, stigne da pogleda koji NBA meč. Prati, logično, najviše naše igrače. Sa svima je prijatelj iz reprezentacije, sa Jokićem je bio saigrač i u Megi.
„Ljudi, mi kao da još nismo ni svesni šta to Joka ima u sebi. Neverovatan je. Na njegove igre gledam kao da se meni to dešava“.
„Sezona je u toku. Čeka nas još mnogo posla. Lepo mi je ovde. Koncentrisan sam na moj tim. Iskustva iz ranijih godina me uče da ne gledam mnogo daleko, jer to zna da odvuče pažnju i energiju“.
Po završetku sezone Vasa će imati tek toliko vremena da iz torbe izvadi stvari Anadolu Efesa i ubaci one sa grbom reprezentacije, jer Srbiju očekuje kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, pa posle, svi se nadaju i put za Tokio.
„Reprezentacija sledi posle napornih sezona. Jeste teško, ali i najlepše, jer svi volimo da igramo za nacionalni tim. Ta želja ublaži sav naš umor, nosi nas, ‘loži’ nas. Drago ti je kad posle toliko vremena opet vidiš drugove, pa zajedno pokušavate da ostvarite nešto lepo“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
