0
Bora je bio sve u košarci, čika Bora je bio košarka. Pored brojnih epiteta, bio je i vizionar. Njegove revolucionarne ideje i odluke drastično su uticale na to da košarka izgleda onako kako izgleda danas.
U njegovoj eri, košarka je dobila najznačajnije promene. Postala je sport kakav je danas. I to tako što je Bora Stanković bio generalni sekretar FIBA od 1976. do 2002. godine, član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) postao je 1978. a za veliki doprinos košarci nagrađen je brojnim priznanjima.
Za vreme njegovo boravka u FIBA uvedene su brojne promene u košarci, a među najvećim, koje su promenile samu igru su – promena dimenzije terena, uvođenje trojke (linije za tri poena) i pređeno je sa poluvremena na četvrtine, kako bi se evropska košarka primakla NBA ligi.
PROČITAJTE JOŠ
Bora Stanković je bio zagovornik ideje da na Olimpijskim igrama treba da igraju profesionalci iz NBA i to se i desilo 1992. godine
I ako nešto od promena zaslužuje da bude nazvano revolucionarnim, to je svakako ujedinjenje američke profesionalne košarke s ostatkom sveta. Šansu da se obračuna s lažnim amaterizmom, protiv koga se iz sve snage borio, video je prilikom upoznavanja s komesarom NBA Dejvidom Šternom, u Milanu 1984. Osvojio ga je svojim stavovima i zajedničkim snagama postepeno su otvorili vrata FIBA takmičenja za igrače iz najbolje lige na svetu.
Čika Bora je, na kraju, na Kongresu u Minhenu 1989. isterao priču o ujedinjenju i dobili smo profesionalce na Olimpijskim igrama.
Kad su se, predvođeni Majklom Džordanom, pojavili na Igrama u Barseloni 1992, košarka više nije bila ista. Pobeđivali su protivnike prosečno sa 43,8 poena, što je dovelo Boru u nezgodnu situaciju, koju je, doduše, i očekivao. Trpeo je kritike sa svih strana, ali je njegov ključni argument („Samo ako igramo protiv boljih od sebe, možemo da ih dostignemo.“) trijumfovao posle samo deset godina.
Na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine, Amerikanci su doživeli tri poraza, redom od Argentine, Jugoslavije i Španije, i zauzeli tek šesto mesto. Iste godine, ulogu generalnog sekretara FIBA prepustio je svom „košarkaškom sinu“ Patriku Baumanu, koga je dugo spremao za taj dan. Od tog trenutka je bio počasni generalni sekretar FIBA.
U košarkašku „Kuću slavnih“ u Springfildu primljen je 1991, a u FIBA „Kuću slavnih“ 2007.
Tokom neopisivo bogate karijere trenirao je i neka slavna imena, poput Pjerluiđija Marcoratija i nekada selektora Italije Karla Rekalkatija, koji je još davno istakao da mu je Stanković promenio život, usadivši mu samopouzdanje i ubedivši ga da je odličan šuter.
Sigurno nije jedini kome je promenio život, naprotiv.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
