Bogdane, vreme je da se neke stvari vrate na mesto - one suze i dalje pamtimo VIDEO

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Danas počinje Evropsko prvenstvo za košarkaše Srbije, utakmicom protiv Estonije od 20.15 zatvaraju 1. kolo grupe A. Potom slede dueli dan za dan sa Portugalom (petak, 20.15) i domaćinom Letonijom (subota, 17 časova), nakon dana pauze je susret sa Češkom (1. septembar, 20.15) i za kraj grupne faze sa Turskom (3. septembar, 20.15).

Može da se primeti kako su sve utakmice u večernjem terminu, osim one sa Letoncima, koja je od 17 sati, i to nakon što će "orlovi" veče pre tek oko ponoći završiti sve obaveze i stići u hotel. To znači da će za tek nešto više od 12 sati opet put "Riga Arene" na megdan sa najtežim rivalom u grupi, ali dobro...

To su neke igrice van terena, ili ih nazovimo kako god, ali verujemo da malo toga može da poremeti košarkaše Srbije na ovom šampionatu. Jer, kako je to Ognjen Dobrić rekao "Svi vole da rade. Najveća snaga je što svako želi da napreduje. Ponekad su treninzi bili jači od pripremnih mečeva".

Kakve tri poruke je poslao srpski reprezentativac - rad, napredak, trening - zato je ova grupa momaka kao nijedna druga.

I to je samo jedan od razloga zašto je ova ekipa sazrela za najviši mesto pobedničkog postolja, na kojem svi želimo da je vidimo 14. septembra u Rigi. Bilo bi to adekvatno krunisanje jedne generacije koju kao kapiten predvodi Bogdan Bogdanović, koji nema zlatu u dresu reprezentacije.

Bogdanović je 2014. debitovao na Svetskom prvenstvu u dresu Srbije sa 22 godine, bio je deo mnogih uspeha, jer uspeh nije i ne može da bude samo osvajanje zlatne medalje.

Pravi je primer kako se ponaša u dresu nacionalnog tima i istinski lider, neko ko uvek želi da bude tu, ko s posebnom emocijom brani boje Srbije i koga su samo povrede mogle da odvoje od nacionalnog tima.

Pogotovo na poslednja dva velika takmičenja kada su oko vrata stavili svetsko srebro u Manili 2023. i olimpijsku bronzu godinu dana kasnije u Parizu. Na najvećoj sceni iz godine u godinu pokazuju šta znače zajedništvo, srčanost, borbenost – šta znači tim.

Nekako je ovaj ciklus počeo tim Mundobasketom na Filipinima, odnosno godinu pre kada ih je Italija zaustavila u osmini finala na Evrobasketu u Berlinu. Kako je tada medalja izostala, a nije bilo ni iskusnog beka u ekipi zbog operacije kolena, tako je i u Manili osvojena prva medalja posle šest godina posta, od EP 2017.

Upravo te 2017. nije mogao da sakrije emocije posle poraza od Slovenije u finalu Evrobasketa sa 93:85. Na pitanje o samoj završnici finala i nekim promašenim šutevima, Bogdan je zaplakao, videlo se koliko mu je bilo teško, pa je tek toliko kroz suze uspeo da kaže nešto.

„Ne toliko što sam promašio taj šut, već što sam ostao bez snage. Nema veze, teško je, ali ćemo izdržati… Izvući ćemo pouke posle, ovo je najbolje i teško je pričati posle poraza. Srebro je uspeh, ali na težak smo način izgubili. Krivo mi je što nisam imao više energije na kraju“, jedva je izustio Bogdan brišući oči.

E, zato je došlo vreme da se neke stvari vrate na mesto. Vreme je da Bogdanove suze u Rigi budu zlatne, da se pamte nadalje i da potisnu one iz 2017.

Neka Estonija večeras bude samo prvi od devet koraka ka momentu koji svi toliko isčekujemo.