Termini Evrolige i Evrokupa su poznati. Čak su i kandidati za organizaciju završnice izašli u javnost. Ali, ono što do poslednjeg dana, ako se budu nastavila dva takmičenja, neće biti poznato su sastavi ekipa.
I ranije se dešavalo da povrede spreče pojedine (važne) igrače da odigraju najznačajniji deo sezone. Međutim, to nije (preterano) menjalo fizionomiju timova, posebno ne takmičenja.
Ovog puta izostanci takve prirode će biti najmanji problem, već će trenerima prilikom ponovnog formiranja sastava daleko veću muku zadavati mnoga zakonska ograničenja kretanja, zabrinutost samih igrača za zdravstvenu sigurnost, tumačenje ugovora… Sve to bi moglo ne samo kvantitativno, nego pre svega kvalitativno da desetkuje timove.
Naime, u 18 ekipa Evrolige igra skoro 170 stranaca, od kojih je skoro 90 Amerikanaca, dok je u osam ekipa Evrokupa preko 60 internacionalaca košarkaša, odnosno čak 45 sa američkim pasošem.
Teško je proveriti da li su svi iskoristili pauzu da odu kućama, ali je evidentno da ogroman broj nije kupio povratnu kartu sa fiksnim datumom povratka, čekajući pre svega stav svojih Vlada da li je bezbedno vratiti se na radno mesto.
I to nisu u pitanju “obični” igrači, posebno ne u najjačim evropskim klubovima koji se oslanjaju na međunarodnu, pre svega američku pamet.
Već prvim pogledom na sastav Makabija u kojem je 14 Amerikanaca (dvojica naturalizovanih), jasno je da bi novim pokretanjem sezone klub iz Tel Aviva morao da se zagleda u svlačionicu juniora.
Ništa značajno drugačije ne bi bilo ni u CSKA (11 stranaca, 5 Amerikanaca), milanskoj Olimpiji (12 stranaca, 4 Amerikanca), Baskoniji (12 stranaca, 4 Amerikanca, 2 Argentinca, Brazilac), Olimpijakosu (11 stranaca, 7 Amerikanaca), Barseloni (11 stranaca, 4 Amerikanca, 1 Kanađanin), Fenerbahčeu (11 stranaca, 3 Amerikanca), Realu (10 stranaca, 5 Amerikanaca, 3 Argentinca), Anadolu Efesa (10 stranaca 3 Amerikanca)…
Zato i ne treba da čudi izjava Svetislava Pešića, trenera Barselone, koji je u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem” izneo mišljenje da će „neke ekipe da otkažu, da neće biti spremne“.
Pre će biti za čuđenje ako Evroliga do samog kraja bude insistirala da se, ionako već “osakaćen” nastavak takmičenja koji bi se igrao bez publike u skraćenom formatu, održi čak i po cenu značajnog pada kvaliteta, odnosno bez velikog dela glavnih “prozivođača”, iako je već nekolicina trenera i čelnika klubova iznela mišljenje da treba da se okrene sledećoj sezoni.
Pratite nas i na društvenim mrežama: