0
Košarkaška reprezentacija Srbije odigrala je sve planirane pripremne mečeve pred Evropsko prvenstvo u Rigi - od 27. avgusta do 14. septembra.
Perfektan pripremni period, bar što se tiče utakmica, Srbija je kompletirala pobedom nad Slovenijom rezultatom 106:72 u punoj Beogradskoj areni.
Domaća publika imala je priliku da uživo gleda velike majstore svetske košarke, pre svih Nikolu Jokića i Luku Dončića, ali i ostale koji su nam priredili spektakl i pokazali da je Srbija zaista u odličnoj formi i raspoloženju pred put u Rigu na Evrobasket.
Pre Slovenije jaku proveru „orlovi“ su imali u finalu turnira u Minhenu, gde su sa 91:81 pobedili domaću Nemačku i osvojili trofej. U polufinalu je savladana Češka (113:84), koja će nam biti rival u grupnoj fazi Evrobasketa, ali deluje da zaista nema šta da traži u tom okršaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Bila je Srbija ovog leta i gost turnira na Kipru, gde je domaća selekcija razbijena sa 122:55, a prethodno je uz malo muke razoružana i Grčka bez Janisa Adetokumba sa 76:66.
Odigrali su „orlovi“ i dve utakmice iza zatvorenih vrata. Najpre su deklasirali Bosnu i Hercegovinu sa 126:89, da bi protiv Poljske imali nešto teži zadatak, koji je uspešno završen – 79:67.
Tako dolazimo do situacije da je Srbija slavila na svih sedam mečeva u samo 15-ak dana, mada bi selektor Svetislav Pešić voleo da smo imali još makar jednog rivala za zagrevanje.
„Fali nam malo igre, još neka utakmica, ali nema je. Te prve dve u Rigi treba da iskoristimo da napredujemo, do meča sa Letonijom da podignemo formu i počnemo po planu“, rekao je Pešić posle meča sa Slovenijom.
Upitan je i da li su bile teže ove pripreme ili one pred Olimpijske igre prošle godine.
„Verovatno sad ove pripreme za EP, jer je veliki broj igrača rano završio sezonu, imali su vremena da se odmore ali su izašli iz ritma svakodnevnog treninga. Velika je pauza… Za OI su bili u ritmu, a i imali vremena za odmor. Tada su imali vremena posle turnira da završe privatne obaveze i odu na odmor s porodicom. Sad smo koristili nauk i razgovarali s doktorima, imamo ih četiri, vodili su računa o svima. Mi se znamo svi, znaju ko je trener i šta mogu da očekuju od mene, i ja od njih. Za sve dogovore nije trebalo previše vremena, možda nam je eto falila jedna ta utakmica.“
Sada su ostale samo još finese pred početak takmičarskih mečeva, kojima će „orlovi“ bez ikakve sumnje pristupiti maksimalno spremni i ozbiljni – bilo da igraju protiv autsajdera ili nekog kandidata za medalju. Takav utisak su odavali do sada i nema razloga da prestanu.
PROČITAJTE JOŠ:
Jasno je da Srbiju još devet mečeva, odnosno stepenika deli do zlata. To ne mora da znači i devet pobeda (postoji opcija da se kiksne u grupi), ali nakon pet mečeva u grupnoj fazi, odnosno od osmine finala, počinju one prave borbe – u kojima samo neki minut obaranja ritma, gubitka koncentracije i/ili opuštanja može skupo da košta.
Ona Italija iz 2022. nam je svakako opomena šta ne smemo da dozvolimo.
Prvi rival na Prvenstvu biće nam Estonija (27. avgust), koja će nastupati bez najboljeg igrača – Majka Kocara. Dva dana kasnije na programu je duel sa Portugalom, koji je autsajder, a nepuna 24 sata nakon toga i okršaj sa Letonijom, koja će biti i te kako motivisana kao domaćin.
Prvog dana narednog meseca sastaćemo se sa Češkom, za koju neće nastupati Tomaš Satoranski, a grupnu fazu okončaćemo 3. septembra protiv Turske, koja je iz drugog plana i te kako kandidat za neku od medalja (trener Ergin Ataman, centar Alperen Šengun, krilo Čedi Osman, plejmejker Šejn Larkin…).
Kompletna naša grupa ukršta se u osmini finala sa grupom B, u kojoj su Nemačka, Litvanija, Crna Gora, Finska, Švedska i Velika Britanija. Od četvrtfinala mogući su dueli i sa ekipama iz ostalih grupa, a glavni konkurenti Srbiji trebalo bi da budu Francuska, Grčka, Italija i Španija.
Kada se sve sabere i oduzme, devet stepenika je ostalo do zlata, „orlovi“ su uhvatili zalet i deluje da ne žele da stanu, a nemaju ni razloga.
Što bi Pešić rekao, nećemo da se puvamo previše, ali baš zato što znamo da je zlatna medalja realan cilj ove reprezentacije, zato joj se i nadamo. To nam niko ne može zabraniti, pogotovo ako postoje realne osnove za tako nešto.
