Prva u knjizi, što se kaže, pobeda je upisana, a manje od 18 sati imali su košarkaši Srbije za oporavak između dve utakmice.
Košarkaši Srbije očekivano su dobili Holandiju na startu Evrobasketa (100:76) i rekli smo da bi sve manje od 20-30 razlike bilo dobro po rivala iz nekošarkaške zemlje.
Istina, umeli su protivnici često da se primaknu, pa čak i na minus 8 u poslednjoj deonici, ali je senzacija u Pragu izostala.
Šta smo mogli da vidimo od Karijevih „lavova“ u 1. kolu D grupe na EP?
Selektora kao mladića, Jokića i nervoznog i magičnog, dabl-dabl Vase Micića, De Jonga koji ne bije već „prži“ mrežicu i odluke sudija kao zločin koji traje.
MVP NBA lige je u svom stilu rešavao napade dok se sa tribina O2 arene orilo „MVP, MVP“ i „Srbija, Srbija“, ali… Imao je i blago pomračenje, izludele su ga sudije pa je dobio tehničku, a u jednom trenutku čak i izblokiran.
Kako bilo, upisao je svoje prve, istorijske poene na evropskim prvenstvima u dresu Srbije.
Micić je odlično dirigovao igrom, delio je asistencije stvarno kao iza zgrade i na kraju dabl-dablom od 15 poena i 12 asistencija uhvatio zalet za predstojeće izazove.
Zalet je prilično uhvatio i selektor Pešić, energično je plesao ispred klupe i kao mladić vodio ekipu. Usmeravao je pulene, znao i da podvikne zbog odbrane iako je razlika bila dvocifrena, bilo je i osmeha…
Za početak dovoljno i prostora da isproba razne zamisli, tako je i Marko Jagodić-Kuridža bio centar tokom drugog dela druge četvrtine, kad su odmarali i Jokić i Dušan Ristić.
Gajdobra, Smederevo, Valjevo, Smoljinac, pa Pirot, Novi Sad, Mladenovac, Beč, Cirih… Srpske zastave su dominirale O2 arenom, iz raznih krajeva su pristigli navijači u Prag i „kupili“ Pešića za sva vremena, jer je legendarni stručnjak bio neizmerno oduševljen atmosferom.
Mogli smo da vidimo i odličnog kapitena Holanđana, Vortija de Jonga. Iako „priznajemo“ samo fudbalskog De Jonga koji bije na boga ne misli (ukucajte na Guglu De Jong i Ćavi Alonso, sve će biti jasno), ovaj košarkaški je odigrao onako kako njegov zemljak bije. Žargonski rečeno pokidao je i šteta po našeg protivnika što nema ko da ga adekvatno isprati.
I sve deluje zaista kako treba tokom prva dva dana Evrobasketa, iako je petak bio pravi prvi dan za nas, mora da nas nešto plaši.
To su sudije i njihove odluke koje idu u rubriku „Zločin koji traje“. Boli gledati šta rade, odnosno ne rade, čega se istinski najviše plašim u pohodu na medalju.
Tako je nekada delovalo da će Holanđani rezultatski i opasnije prići, ali je samo delovalo… Brzo su to naši rešavali, čak je Jokić i kucao, pa je sve bilo kako treba, ali treba to da bude malo bolje ipak.
Na kraju je DJ u hali „provalio šifru“ Srbima, čini se potpuno slučajno. Prilikom tajm-auta i drugih pauza pušta određene pesme, a kako se začula melodija, tako se odmah zaorilo „Mitro’s on fire“, pa ju je ponovio još tri-četiri puta.
Delirijum na tribinama, emocije koje (samo) može da izazove košarkaška reprezentacija kada igra veliko takmičenje. Šteta što zbog rigoroznih pravila oko prava TV prenosa i zaštite takmičenja ništa ne sme da se snimi.
BONUS VIDEO Marko Simonović o moćnom startu Srbije na Evrobasketu