Kad bismo vam rekli da Srbija ima najboljeg trojkaša na turniru, jednog od najboljih skakača i da obojica igraju na istoj poziciji, možda biste na prvu rekli: "e jeeeeeeeste"...
Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.
A ako bismo vam rekli i da imamo najboljeg košarkaša po broju dabl-dablova?
Dugo već postoji ona priča o tome kako je statistika kao bikini jer otkriva sve i ne pokazuje ništa, što nam je posebno bolna tema posle utakmice s Italijom.
Jer, kad vidimo pojedinačne učinke naših igrača u prvoj fazi prvenstva čini se kao da bismo šišali i Amerikance i Kanađane s pola gasa, što bi se reklo.
A izgubismo od Italije na pravdi boga i to već treći put isto. Odemo na 15, 20 poena razlike, pa nestanemo na terenu.
To se desilo na Evrobasketu, to se desilo na pripremama, to se desilo i sada. Vlade Đurović kaže da nam Italijani stvaraju kompleks i sve više deluje da je tako, jer očito imaju neku formulu da nas dotuku, pa onda mogu da se muče s Angolama, Venecuelama, Dominikanama i San Marinima ovog sveta.
Karikiram, naravno, ovo je samo manji proizvod nervoze čoveka koga su „azuri“ nervirali još dok je za njih igrao Gregor Fućka i kog su prestali da nerviraju, slučajno ili ne, kad je Srbija krenula da ih razbija gde stigne, tamo u prošloj deceniji.
Simone Fontekio to nije hteo da dozvoli, ušao je u neki Kevin Durent mod i pogađao je sve što je hteo, Bogdan Bogdanović je isforsirao neke trojke da bi se „vadio“, jer je Fontekio i preko i pored njega pogađao u trenucima kad se Italija vraćala od -16 do vođstva i zato sada za prosutim mlekom ne vredi plakati.
Lepo je videti šta je bilo dobro, a takvih stvari svakako ima. Dobro je kako je Srbija igrala odbranu u trenucima kad je stvarala prednost i kad se Italija pogubila.
Dobro je i što je Nikola Milutinov lider po broju dabl-dablova posle četiri odigrane utakmice sa 13,5 poena, 10,8 skokova i dve asistencije po meču.
Ima i 1,3 blokada, pa je njegovo prisustvo u reketu do sada bilo stvarno dragoceno.
Karl-Entoni Tauns ga prati u korak jer i on sa tri dabl-dabla jedan od dominantnijih na turniru mada nema deset skokova u proseku već 8,3, a treći je Goga Bitadze iz Gruzije sa dva, koliko ima i narednih desetak igrača.
Kad se pogleda prosek poena, tu se srpski igrači ne kotiraju tako visoko, jer Bogdan Bogdanović sa 18 poena po utakmici zauzima tek 19. mesto strelaca, na listi kojom dominira Luka Dončić.
Međutim, onda vidimo da petorica igrača „orlova“ imaju deset i više poena po meču, pa nam bude malo lakše. Bogdana najbolje prati Nikola Jović sa 14 poena po utakmici, a tu su i Milutinov, Aleksa Avramović (10,7) i Ognjen Dobrić (10,5) poena po meču.
Pravo iznenađenje posle „rukija“ Jovića, stiže kad se pogleda procenat šuta za tri poena, gde verovatno niko ne bi pogodio da je Dušan Ristić najbolji šuter, duplo bolji od Stefa Karija sa 83,3 posto. I to sa dve ispaljene trojke po meču.
Nije veliki uzorak, razume se da to ne može da se poredi sa nekim ko je šutnuo i pogodio daleko više trojki, kao recimo Tremont Voters koji puca devet i po trojki na svakoj utakmici i pogađa sa strašnih 42,1 posto preciznosti. Ma neka stane na crtu Ristiću…
U ukupnim procentima šuta Bogdan sa 38,2 posto najbolji u Srbiji, a tek je 71. na turniru, dok je Dobrić 75. sa 36,8 posto šuta.
Nema sumnje da je Bogdanović svoje procente drastično unazadio sa 1/13 za tri poena protiv Italije, ali opet, na njemu je i najveći pritisak, pa nema mnogo šta da se zamera.
Dečko izašao i priznao: „Ja sam kriv“. Idemo dalje, šuteri šutiraju. Zato na drugoj strani nadoknađuje štošta jer ima dve ukradene po meču i po tom parametru je sedmi na turniru do sada, dok je Milutinov ukupno najbliži od srpskih igrača tome da bude MVP jer je sedmi po indeksu korisnosti.
Stefan Jović je bio među najboljim asistentima turnira pre utakmice s Italijom, dok je Nikola Jović imao jedan od najboljih odnosa asistencija i izgubljenih lopti, što sve pada u vodu pred ono što nas čeka u nedelju.
A čeka nas Dominikanska Republika koja mora da se pobedi da bi išta od ovih brojki nastavilo da ima smisla i da ne bi jednostavno bile kao bikini, dok se naši košarkaši pakuju da se vrate kući. To ne želimo, a ne žele ni oni.
Orlovi su u prve tri utakmice do vrha napunili mrežice Kine, Portorika i Južnog Sudana, a dodatnu motivaciju dala im je Mozzart fondacija koja za svaki poen donira 1.000 dinara, a za svaku trojku 10.000 dinara. Na samo tri meča u grupnoj fazi takmičenja prikupljeno je 694.000 dinara, koji će se usmeriti za razvoj sporta među školarcima.
BONUS VIDEO: Džon Holand o trojci protiv Dominikane kojom je zagorčao život Srbiji i igri Portorika na Mundobasketu