Srbi čekaju titulu Jokića, a mogli bi da dobiju titulu Bogdanovića

Hjuston Roketsi su novu NBA sezonu otvorili silovito – sa šest pobeda u prvih sedam mečeva – poslavši jasnu poruku da više nisu simpatična mlada ekipa u razvoju, već legitiman pretendent na titulu Zapadne konferencije i NBA prsten

Dugogodišnji proces planske izgradnje tima kroz draft i pametno dovođenje veterana konačno je kliknuo u mašineriji trenera Imea Udoke. Dolaskom kapitena reprezentacije Srbije Bogdana Bogdanovića, Hjuston je rešio svoj hronični problem: nedostatak vatrene moći sa klupe i pouzdanog šuta sa distance u momentima kada se utakmice lome.

Prošla sezona Roketsa završila se bolnom eliminacijom u prvoj rundi plej-ofa, a glavni razlog ležao je u povredama i nedostatku organizacije. Startni plejmejker Fred Vanvlit propustio je kompletnu takmičarsku godinu zbog rupture prednjih ukrštenih ligamenata, što je primoralo mlađe bekove na neprirodne uloge. Njegov povratak na parket doneo je instant stabilnost – Vanvlit u proseku beleži 13 poena i 6,4 asistencije, diktirajući tempo i donoseći mirnoću koja je Hjustonu nedostajala.

Na tu osnovu savršeno se nadovezao dolazak Bogdana Bogdanovića iz Los Anđeles Klipersa. Bogdan u Udokinom sistemu ima preciznu ulogu: ulazi sa klupe kao šuterski osigurač i sekundarni kreator. U trenucima kada Alperen Šengun privlači pažnju na postu, a Kevin Durent traži pozicije na poludistanci, Bogdanovićevo kretanje bez lopte otvara reket i tera protivničke odbrane na nemoguće izbore.

Koliko je Bogdan opasan, najbolje je osetio Milvoki, kome je srpski bek ubacio 16 poena pogodivši četiri trojke uz samo jedan promašaj iz igre. Međutim, najveća snaga ovog Hjustona leži u činjenici da tim ne zavisi od napadačkog raspoloženja pojedinca. Čak i u večerima kada Bogdanovića ne služi šut – poput duela sa Oklahomom u kom je upisao samo četiri poena – Hjuston ima širinu da pregazi rivala sa više od dvadeset poena razlike, jer sa klupe uvek može da eksplodira Markus Smart ili Dćaabari Smit.

Pogled na tabelu Zapada otkriva još jedan ključan faktor: direktni konkurenti Hjustona suočavaju se sa ozbiljnim krizama. Prvi favorit pre početka sezone, Oklahoma Siti Tander, doživeo je pravi medicinski kolaps. Tanderi su krajem oktobra ostali bez Džejlena Vilijamsa (prelom fibule) i Kejsona Volasa (operacija ramena), koji će najverovatnije propustiti ostatak sezone, dok je Čet Holmgren van parketa najmanje dva meseca zbog povrede patelarne tetive. Bez tri ključna stuba odbrane, Šej Gildžes-Aleksander je prepušten sam sebi, što je Hjuston surovo demonstrirao u Tojota Centru demoliravši ih rezultatom 119:98.

Pored oslabljene Oklahome, Hjuston je pokazao zube i protiv San Antonio Sparsa. Iako Viktor Vembanjama deluje zastrašujuće, Udoka ima recept za francuskog fenomena – rotacija teških centara u liku Šenguna, Stivena Adamsa i Klinta Kapele fizički troši Vembanjamu i zatvara prilaze obruču, što je donelo brejk u Teksasu (114:110). Čak i probuđeni Lejkersi predvođeni neverovatnim Lukom Dončićem (37,7 poena po meču) teže pariraju fizičkoj agresiji i defanzivnom arsenalu krila koje Hjuston šalje na teren.

Paralelno sa usponom Hjustona, u Koloradu se pale crvene lampice. Odluka rukovodstva Nagetsa da krajem prethodne sezone smeni šampionskog stratega Majkla Melouna i poveri tim Dejvidu Adelmanu zasad ne daje željene plodove. Denver je na skoru 3-2, ali napredna statistika otkriva duboke pukotine: ekipa ima negativan neto rejting (-1,2) i tek je 21. odbrana lige, dozvoljavajući protivnicima previše lakih poena.

Nikola Jokić i dalje isporučuje impresivne brojke (21,2 poena, 9,8 skokova i 9,2 asistencije), ali je podrška svedena isključivo na Džamala Mareja, koji igra preko 38 minuta po utakmici. Denverova klupa gotovo da ne postoji, rotacija je drastično skraćena, a odbrana puca pred brzim i agresivnim timovima. U dugoj i iscrpljujućoj seriji, Hjustonova atletska nadmoć i dubina predstavljaju profil ekipe koji Nagetsi u ovakvom sastavu izuzetno teško brane.

Da put ka tituli nikada nije bio otvoreniji, svedoči i stanje u Istočnoj konferenciji. Letnji prelazni rok doneo je tektonske promene koje su razbile dosadašnje favorite. Boston Seltiksi su šokirali ligu rasturanjem tandema Tejtum–Braun, poslavši Džejlena Brauna u Filadelfiju u zamenu za veterana Pola Džordža. Iako Boston i Filadelfija imaju odličan start (5-1 i 6-1), obe ekipe se tek uigravaju, a zdravstveni bilten Lebrona Džejmsa i Džoela Embida uvek je upitan.

S druge strane, prelazak Janisa Adetokumba u Majami doneo je elitnu odbranu, ali Hit i dalje traži napadački ritam, dok su Milvoki Baksi bez svog lidera potpuno potonuli na dno lige. Na Istoku u ovom momentu ne postoji nedodirljiv tim, što budućem prvaku Zapada daje ogromne šanse u borbi za prsten.

Operativni rizik za Hjuston ostaje održavanje svežine Kevina Durenta, koji u svojoj 38. godini igra vrhunsku košarku, ali zahteva pažljivo doziranje minutaže. Ipak, sa Imeom Udokom na klupi, raspoloženim Šengunom, oporavljenim Vanvlitom i Bogdanovićem kao ključnim oružjem sa klupe, Roketsi izgledaju stabilnije od svih rivala.

Ukoliko zaobiđu povrede, Roketsi imaju sve elemente potrebne za pohod na vrh: odbranu, šut, organizaciju i veteransko liderstvo. Zato nemojte biti iznenađeni ako u junu 2027. Srbija ne bude slavila šampionski prsten Denvera, već Bogdanovog Hjustona.