Fudbal i košarka važe za dva najpopularnija sporta u Evropi, pa ipak, uprkos tome što prolaze kroz manje-više iste stvari, reakcije su sušta suprotnost.
Kada je 21. aprila objavljeno osnivanje novog takmičenja pod imenom Superliga, a u kom je trebalo da nastupi 20 klubova (15 osnivača, uz još pet timova koji bi godišnje igrali kroz kvalifikacije), gotovo čitava fudbalska Evropa se našla na nogama, pa je uprava novoformiranog takmičenja samo tri dana kasnije, pritisnuta izuzetno negativnom reakcijom što klubova, što navijača, ali najviše pretnjama UEFA, odlučila da se povuče.
PROČITAJTE JOŠ
Iako se situacija od tog trenutka smirila, pa su dve ekipe koje su bile među osnivačima izborile plasman u finale Lige šampiona, priče o Superligi još uvek postoje, poslednja u nizu je najava da će Real Madrid, Barselona i Juventus biti kažnjeni jer još uvek nisu iskazali nameru da je napuste.
Sa druge strane, nepunih mesec dana kasnije španski portal Mundo Deportivo je preneo svoja saznanja da je Evroliga započela prve konkretne korake kako bi od sezone 2023/2024. najjače košarkaško takmičenje bilo zatvorenog tipa.
No, uprkos tome, reakcija na to da je Evroliga krenula u realizaciju ideje koja već godinama kruži košarkaškim krugovima je u najmanju ruku bila blaga. Tačnije, sem sporadičnih izjava u kojima su pojedini novinari, bivši ili aktuelni igrači i funkcioneri, te ljubitelji košarke iskazali svoje neslaganje, nje praktično nije ni bilo.
Razlog za to je zapravo krajnje jednostavan – FIBA, kao krovna košarkaška organizacija, po snazi i moći koju poseduje ne može ni približno da se meri sa UEFA.
Još od osnovanja ULEB-a početkom devedesetih godina 20. veka bilo je jasno da je položaj FIBA znatno oslabio, a prvi baš ozbiljan udarac dogodio se 9. juna 2000. godine, kada je ova organizacija preuzela Evroligu.
Od tog trenutka krenuo je što finansijski, što organizacioni sunovrat FIBA, koji se najbolje ogleda u odnosu košarkaša i klubova prema reprezentativnim takmičenjima. Naime, situacija bi verovatno bila drugačija da FIBA kao organizacija ima mogućnosti da uradi ono što je UEFA učinila – zapreti igračima da će im biti onemogućen nastup na prvenstvima Evrope i sveta.
Problem je u tome što je, kako bi u tome uspela, neophodno da FIBA stekne autoritet ne samo nad klubovima u Evropi, već i u SAD, a teško je poverovati da će NBA dopustiti da joj FIBA organizuje kalendar, a dok god Evroliga bude imala NBA kao primer, teško da će bilo šta raditi drugačije.
Drugo goruće pitanje jeste odnos košarkaša prema FIBA takmičenjima. Najbolji primer su kvalifikacioni „prozori“ , gde nacionalne selekcije igraju bez košarkaša iz NBA i Evrolige, a FIBA na sve to, ako izuzmemo prvobitnu najavu sankcija od koje nije bilo ništa, nemoćno ćuti i pušta da se stvari odvijaju tokom koji drugi određuju.
Uzevši sve u obzir, zatvorena Evroliga je neminovnost i jedino je pitanje trenutka kada će do nje doći, a kada se to i dogodi, sve će, kao i danas, ostati na prostim kritikama, jer FIBA teško da će u dogledno vreme imati i logističku i finansijsku snagu da Evroligi kao takvoj stane na put.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare