Čist primer zašto nikada ne treba odustati.
Srpski reprezentativac i dvostruki MVP finala Evrolige, Vasilije Micić, pričao je za Nova.rs o trofejnoj karijeri i putu koji je prešao od „otpisanog“ do jednog od najboljih košarkaša Starog kontinenta.
PROČITAJTE JOŠ:
Micić je pre košarke trenirao skijanje, koje mu je pomoglo da stigne do „visina“ na kojima je sada, ali i da zaobilazi prepreke u životu.
Kao još uvek „zelenom“ košarkašu prognizirana mu je velika karijera, sve dok nije doživeo povredu dok je nastupao za Megu.
Tada su se komentari ljudi oko njega znatno promenili, svi su počeli da sumnjaju, a niko više nije bio siguran u uspeh, osim samog Vase.
„Rano sam izgradio pobednički mentalitet kroz skijanje i to je jedna vrsta zaraze. Osećaj pobede kad si klinac postaje zavisnost, koja jeste lepa, ali nažalost ne uspemo svi u sportu, a ta suočavanja da ne uspevaš u nečemu šta si gradio od druge, treće godine često umeju da budu surova za one koji ne uspeju u sportu. Ja sam kroz skijanje gradio taj fanatizam prema radu, posvećenosti, voleo sam da pobeđujem nisam prihvatao poraze“.
„Kasnije kad sam prešao u košarku koja je kolektivni sport, uvek sam osvajao te individualne nagrade, koje su odlika ljudi koji vole da rade i kojima je nešto od Boga dato i drugačiji su od drugih. Uz rad, koji je neophodan za napredak, i talenat dat od Boga i porodice uvek sam se isticao od proseka i svog uzrasta. Kada se nakupi individualnih nagrada već od sedme do 17. godine, kada sam doživeo jedinu veliku povredu, ja sam već tad shvatio da mogu da napravim nešto što nije tipično za decu tog uzrasta“, kaže Micić.
I sa „malih ekrana“, ma i sa svemirske stanice se videlo koliko ga je povreda uzdrmala…
„Kada se desio momenat povrede, dosta toga je bilo na klackalici, pogotovo za ljude oko mene, jer kada si klinac lako veruješ u stvari koje su oko tebe, olako shvataš da je uspeh zagarantovan, olako misliš da to traje doveka, dok se ne dese neke stvari. Ja nikom ne bih poželeo da se meni dese stvari koje su mi se desile, ali meni je to bilo potrebno, da bih upravo shvatio da to ne traje doveka, da nigde nije zapisano da to meni sleduje, da to moraš i da zaslužiš i kad to uradiš moraš opet da zaslužiš iznova i iznova. Ja sam sa 17 godina sazreo 10 godina“, priča nam Micić.
Naravno, moralo je tu da bude i brojnih odricanja, na koja nije spremna većina mladih ljudi.
„U trenucima kad moji drugari idu na ekskurziju, ja sam se oporavljao od povrede ukrštenih ligamenata, savijao nogu, slušao komentare: ‘On je gotov’, ‘On nije više to’, ali mene je to jačalo. Nije me motivisalo, jer nemam nikad tu zadojenost prema toj vrsti motivacije da ja nekom prkosim i stavljam do znanja, nikad nisam bio takav. Imam taj balkanski, srpski inat u nekim situacijama, ali shvatio sam da sam ovde sam. Imaš porodicu, oni su uvek uz tebe, ali ovo je tvoja priča, moraš sam da izneseš. Jako dobro i brzo sam se vratio iz te povrede, tako da sam shvatio da posvećenost sebi i odupiranje konstantno tim komentarima, čak se često ljudi i osmele da daju neko konačno viđenje nekoga. Kad si klinac tebe to pogađa lično, niko ne želi da sagleda malo šire, da kaze: ‘E on je ipak mlad, treba da sazri’, nego ti zalepi etiketu, koju ne možeš da skineš. E ja sam te etikete stalno skidao, tako što sam stalno radio i posvećivao se sebi i nikad nisam slušao šta drugi misle. To je bilo ključno za moje odrastanje, gde mi je kasnije svako suočavanje sa nedoumicama lakše padalo“, istakao je Micić u razgovoru za Nova.rs.
Micić je, kao neko ko već dugi niz godina igra na vrhunskom nivou, imao poruku za sve one koji misle da je povreda najveća prepreka u životu profesionalnog sportiste.
„Mislim da je povreda predimenzionirana stvar. Ona je sastavni deo sportiste ili običnog čoveka. Prvo promena percepcije i sagledavanja te reči i slušanja, je veoma važno da bi ti to prebrodio. Najbolje kad si ceo život zdrav, ali ja ne znam sportstu koji je sve vreme zdrav, čak naprotiv svi smo neki osakaćeni, imamo neke ozbiljne probleme, ali to su delovi naše karijere“.
„Suočavanje sa povredom kao veoma mladom mi je u neku ruku olakšalo dalje korake, jer tada ja nisam ni znao šta znači ta velika povreda. Ja sam tada slušao da je to neka velika povreda kolena, da se od nje mahom retko ko vraća, ali bio sam poletan i željan da ja tu pobedim na neki svoj način. Kada uđes u proces oporavka i proces posvećenosti i ideš dan po dan bez nekih očekivanja kako će to biti, važno je da ne slušaš te konačne zaključke ljudi oko tebe, jer ako se u to ulepiš onda je ta tvoja hrabrost da se suočiš sa tim bolom sa tim strahom kad izlaziš iz povreda, jednostavno manja. Sagledao sam povredu kao deo moje karijere koji ću nositi sa sobom, ali to nije značilo da sam ja gotov“, zaključio je proslavljeni srpski košarkaš.
Ceo intervju sa Vasilijem Micićem možete pročitati na linku.
BONUS VIDEO: Micićeva očekivanja pred Evrobasket 2022.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar