Već godinama unazad Svetislav Pešić, aktuelni selektor reprezentacije Srbije, jedan je od najvećih zagovornika jake domaće lige, koja bi u stvari zamenila ABA ligu i pomogla srpskim klubovima kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Cilj je obnova domaće košarke kroz formiranje nacionalnih i regionalnih liga, kao i formiranje profesionalne nacionalne lige Srbije. Pored toga vodeći ljudi Košarkaškog saveza Srbije zajedno sa selektorom Pešićem istakli su i povratak suvereniteta i stabilnosti sistema takmičenja, fokus na razvoj domaćih igrača i klubova, kao i bolju organizaciju takmičenja na više nivoa.

U planu je da se napravi piramida takmičenja od sedam nivoa, gde bi najviši nivo činila Profesionalna nacionalna liga (u nastavku teksta PNL). Ispod nje bi ostao KLS (Košarkaška liga Srbije), dok je treća u hijerarhiji Muška Lige Srbije (MLS).

Poslednji nivo u hijerarhiji je MRL 3 (Muška regionalna liga) - Letnje lige, a da ne bismo deo po deo objašnjavali rečima, najbolje je da pogledate slike ispod i shvatite piramidu.

Vizija PNL

Ideja je da PNL bude član KSS-a, ali vođena od strane Borda klubova. Direktora i sportskog direktora PNL-a bira Bord, a menadžment biraju direktor i sportski direktor.

Odluke bi se donosile glasanjem klubova, uz direktora PNL-a i predstavnika KSS-a u Bordu.

Dakle, liga bi imala nacionalni karakter, jasnu hijerarhiju i jedan od glavnih ciljeva bio bi direktan razvoj baze igrača za klubove i reprezentaciju Srbije.

Moralo bi mnogo da se radi na jačanju infrastrukture, kao i komercijalizaciji i imidžu, koji je već sad doveden u pitanje (u nastavku teksta pročitajte i zbog čega).

Uslovi i pravila takmičenja

PNL bi zahtevala da klubovi (njih 12) igraju u dvoranama koje imaju kapacitet najmanje 1.500 gledalaca, u skladu sa pravilnikom KSS-a.

Minimalni budžet klubova za sezonu bi bio 500.000 evra sa bankarskom garancijom i/ili garancijom lokalne zajednice i/ili garancijom sponzora.

Plan je da za sve utakmice PNL-a bude obezbeđen TV prenos i to u fiksnim terminima (subota, nedelja i ponedeljak - tek treba definisati termine). Ako se to bude poštovalo, jasno je da će doći do sukoba sa ABA ligom, ali o tome više u nastavku teksta.

Zanimljivo je da je u planu i uvođenje pravila o ograničenju stranaca, kojih bi po ekipi u PNL-u moglo da bude šest. Naravno, klubovi bi u tom slučaju bili u mogućnosti da registruju i više stranaca, ali bi samo šest moglo da se nađe u ekipi za utakmicu (dakle najviše pola tima).

Dolazimo i do starosnih pravila, koja bi mogla da budu uvedena od sezone 2026/27, kada bi zapravo trebalo da se održi prva prava sezona PNL-a, dok bi sledeća takmičarska godina u stvari bila prelazna (više o tome u nastavku teksta). Što se tiče starosnih pravila, najbolje je da pogledate sliku ispod - veoma je lako za shvatanje.

Ako se pitate zašto je broj stranaca u KLS-u označen sa upitnikom, odgovor je sledeći: KSS želi da sasluša šta klubovi imaju da kažu po tom pitanju. Predlog KSS-a biće da KLS bude bez stranaca ili sa 1-2, ali klubovi će imati veliki uticaj na tu odluku.

Više o promenama za Kup Radivoja Koraća, možete pročitati u posebnom tekstu na našem sajtu.

Prelazni, odnosno tranzicioni period - sezona 2025/26.

Jasno je da PNL ne bi mogla da se uvede od ove godine, odnosno sezone 2025/26, koja je na neki način već počela. Zato je u planu prelazna liga koja bi vodila ka PNL-u, te ujedno odredila učesnika prvog ranga takmičenja u Srbiji.

U sezoni 2025/26. planirana je liga sa 20 klubova (16 klubova iz KLS plus četiri iz ABA - Crvena zvezda i Partizan bi se uključili od četvrtfinala, odnosno Top 8 faze).

Igralo bi se 38 kola, po dvokružnom sistemu, dok bi F8 turnir bio igran u Beogradskoj areni, što su iz KSS-a označili kao Praznik košarke u Srbiji, uz uvećanu mogućnost za finansijsku dobit.

Prvih šest ekipa sa Zvezdom i Partizanom bi se našlo u plej-ofu, a svi oni bi bili sigurni učesnici PNL-a za sezonu 2026/27. Još dva učesnika PNL-a dobili bismo po plej-in sistemu, dok su za poslednja dva učesnika PNL-a rezervisane specijalne pozivnice (predsednik KSS-a je istakao Niš i Kragujevac kao centre kojima je potrebna pomoć u razvoju).

Sledeće sezone sve utakmice F8 turnira igrale bi se na jednu pobedu, na terenu bolje plasiranog. Postojao bi i plej-aut, u kom bi poslednja ekipa ispala u niži rang, a pretposlednja bi igrala baraž za dopunu KLS-a sa ekipom koja je zauzela 2. mesto u MLS 1. Igralo bi se na dve dobijene utakmice.

Detaljno o prelaznom sistemu u sezoni koja nam predstoji, možete pogledati i pročitati na slici ispod.

Kalendar takmičenja

Bitno je istaći da bi raspored utakmica nove lige bio usklađen sa FIBA reprezentativnim prozorima.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina došlo do "rata" između Evrolige i FIBA, te da su igrači pod velikim pritiskom i naporom, a nekad i u nemogućnosti da brane boje nacionalnog tima.

Novo takmičenje u Srbiji trebalo bi da pomogne igračima na tom planu, a više o kalendaru pogledajte ispod.

Kako bi izgledala piramida takmičenja od sezone 2026/27?

Nema potrebe da pišemo mnogo o ovome, dovoljno je da pogledate sledeće slike i pokušate sami da zaključite o čemu se radi. Obećavam, nije teško.

*

*

Igranje u Evropi - jedan od glavnih ciljeva za srpske klubove

S obzirom da Zvezda i Partizan imaju garanciju da će biti članovi Evrolige, jasno je da im titula u ABA ligi više nije prioritet.

Ipak, srpska košarka nisu samo Zvezda i Partizan, pa je jedan od ciljeva KSS-a i novog sistema takmičenja, zapravo i bolja priprema ostalih klubova, te prohodnost ka drugim evropskim takmičenjima za klubove koji nisu "večiti".

U sezoni koja sledi Spartak će igrati u FIBA Ligi šampiona, ali je cilj da i ostali dobiju priliku da se pokažu na međunarodnom nivou, dok bi Zvezda i Partizan svakako ostali nosioci promocije košarke u Srbiji.

Ide se ka tome da Srbija ima više klubova i u Evrokupu i u Ligi šampiona, te da naši timovi dobiju mogućnost da se takmiče sa ekipama iz drugih zemalja, ali uz jaku domaću osnovu i odgovarajuće takmičenje kod kuće.

Ciljevi do 2030. godine su sledeći: ulazak u top pet domaćih liga u Evropi, jačanje domaćih klubova i reprezentativnog potencijala (na svim nivoima, od mlađih kategorija do seniora), kao i kandidatura za domaćina evropskih finlnih turnira (Evrolige, Evrokupa, FIBA Lige šampiona, promo turnira Evrolige...).

Problemi s kojima se suočava KSS

Prvi i verovatno najveći problem je usklađenost sa ABA ligom, kao i odluka klubova u kojem takmičenju žele da igraju.

Prema rečima i mišljenju vodećih ljudi iz KSS-a, ABA liga je izgubila sportski i tržišni značaj, dok Crvena zvezda i Partizan imaju višegodišnje licence u Evroligi. Pored toga, na konferenciji je spomenuto da kvalitet klubova iz regiona opada, a da "oči bode" i pojava neregularnih i "veštačkih" klubova (verovatno se misli na Dubai, koji igra ABA ligu pre svega jer daje novac za dozvolu).

ABA liga, prema rečima Pešića i onih koji ga podržavaju, više ne služi interesima srpske košarke. Sporno je i uvođenje klubova koji nisu sa prostora bivše Jugoslavije, dok vrh KSS-a želi da se ugleda na primere iz Grčke, Litvanije, Italije, Španije, Nemačke, Turske, Francuske...

Iako KSS neće braniti srpskim klubovima da učestvuju u ABA ligi, koja može opstati kao nezavisni entitet, jasno je da zbog preklapanja termina utakmica, kao i kompletne organizacije neće baš biti moguće igrati na toliko frontova. Zato će klubovi, pre svega Zvezda i Partizan morati da donesu veliku odluku - da li žele da se razvijaju prema idejama KSS ili će nastaviti da zagovaraju ABA ligu.

Nemoguće je zamisliti da Zvezda i Partizan igraju Evroligu, ABA ligu i PNL u punom kapacitetu. Teško je zamislivo i da ostali klubovi poput Mege, Spartaka, FMP-a i Borca iz Čačka mogu opstati u ABA ligi, a istovremeno igrati i u PNL (nije nemoguće, ali...).

KSS ističe da bi PNL bila prioritetna liga, ali jasno je da će veliki utricaj na sve imati glasovi Zvezde i Partizana.

Finansije - tek treba da se obelodane svi finansijski detalji, kao i nagradni fond, razvoj na tom planu u narednim godinama... Sve to treba predstaviti klubovima, koji za sada nisu pokazali veliku zainteresovanost za ove ideje, ali sve može da se promeni.

Broj stranaca - već sada neki klubovi u KLS-u imaju više od jednog stranca u rosteru. Uvođenjem strogog pravila mnogi klubovi bi morali da se prilagođavaju u hodu, verovatno bi morali da se potpisuju uglavnom jednogodišnji ugovori sa stranim igračima, dok bi i Zvezda i Partizan morali da paze na sastavljanje tima - kako za Evropu, tako i za domaća takmičenja.

Mladi igrači - gore smo pisali o starosnoj granici. Veliki broj mladih igrača u poslednje vreme odlazi na američke koledže, pa će to biti još jedan izazov s kojim će morati da se bore srpski klubovi, ali i reprezentacije na svim nivoima.

Sponzori - iako su u KSS-u uvereni da će imati odgovarajuće sponzore za pomenute ideje, jasno je da će klubovima biti potrebna finansijska pomoć, kao i da će ekonomski faktor biti mnogo važan (čitajte najvažniji), pogotovo ako se donese odluka o napuštanju ABA lige. U planu je da PNL pokriva ukupne troškove takmičenja (sva službena lica, putovanja i smeštaj), ali je jasno da bez prave podrške sponzora ova ideja nije ili je makar teško ostvariva.

Zaključak

Dan pre sastanka sa medijima, KSS je organizovao sastanak i sa predstavnicima klubova. Od 22 kluba (16 iz KLS-a i šest iz ABA lige, na sastanku se pojavilo tek osam ili devet, o čemu je pričao i predsednik Saveza.

To nikako ne može biti dobar početak, imidž lige je već doveden u pitanje, ali su isto tako svi klubovi elektronskim putem obavešteni o predlogu sistema takmičenja i trebalo bi o njemu da se izjasne u bliskoj budućnosti.

Rasprava je otvorena, KSS je pokazao jasnu želju za promenama, koje predvodi selektor Pešić, ali klubovi će morati bolje da sarađuju kako bi se došlo do najboljeg rešenja. Problema sigurno već ima i tek će ih biti, ali je potrebno da svi učesnici ovih promena sednu za zajednički sto i donesu najbolje odluke za srpsku košarku, jer drugu nemamo.

Predlozi sigurno mogu još da se razrađuju i unapređuju, početna prezentacija plana, bar pred medijima, prošla je dobro, ali klubovi su ti koji će imati najbitniju ulogu.

Do promena će doći, samo je pitanje čiji će "vetrovi" biti najjači u narednim mesecima i da li će vodeći ljudi KSS-a imati potpunu kontrolu nad svime što se dešava.

Ideje o kojima se dugo pričalo počinju da se pretvaraju u proizvod, a kako će izgledati njegov konačan oblik niko u ovom trenutku ne može zasigurno da kaže. Mnogo rada i truda, ali i sklanjanje ličnih interesa i sujete sa strane, biće potrebno kako bi srpska košarka nastavila da ide putem uspeha.

*Bitno je znati da se radi samo o predlogu KSS-a, koji tek treba da se razmatra i dalje razrađuje. Iako klubovi nisu pokazali baš veliku početnu zainteresovanost, jasno je da će svi zajedno morati da sednu i porade na razvoju srpske košarke, koja bez valjanog sistema takmičenja ne može da napreduje i ide u korak sa Evropom i svetom.