Pešićeva lekcija o ponašanju i šampionima u pravo vreme

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Nervoza je eskalirala već u petom minutu kada je Filip Petrušev preterao i rukom u stomak udario košarkaša Portugala Dioga Brita. Na to se nadozvezala povreda Bogdana Bogdanovića u finišu prvog poluvremena, pa onda i rasprava na relaciji selektor Pešić - Vasa Micić.

Kako je to sve objasnio Vanja Marinković - dobar povratak u realnost - i kad su se smirili onda je Nikola Jokić preuzeo stvari u svoje ruke i osigurao drugi trijumf na Evrobasketu.

Pobeda je upisana košarkašima Srbije, ali kako je Svetislav Pešić rekao - zabrinut je i kad se pobeđuje. Sada je to bez trunke zadrške i otkrio, i očitao lekciju o ponašanju i šampionima.

Čini se da je stigla u pravo vreme. Tek je sredina grupne faze i najbolje što je moglo da se desi, ako je sve to već moralo tako, što se dogodilo sada na samom početku turnira. Bolje sada nego kasnije, bolje protiv ovakvog rivala koji se i pored svega savlada, nego protiv Italije na primer...

„Bez dovoljno fokusa ne možemo da igramo našu igru. Nismo bili spremni, nadam se da je ovo poslednji put da smo odigrali ovako. Ovo nije reprezentacija Srbije, bili smo sve suprotno od naše prve utakmice sa Estonijom“, naglasio je Pešić.

Nada se da je ovo poslednji put da su odigrali ovako. Ovo nije reprezentacija Srbije - jake reči prekaljenog stručnjaka kao uvod u lekcije o ponašanju i šampionima.

Dotakao se isključenja Filipa Petruševa, zbog udaranja protivničkog igrača u stomak, iako je želeo da priča samo o košarkaškim stvarima.

„Takve stvari reprezentativac Srbije ne sme sebi da dozvoli, dok sam ja trener, to je zabranjeno. Oprostiću mu sad. Reprezentativac Srbije ne sme da pravi takve incidente i nadam se da je nešto naučio ili da će da nauči“.

Dakle, disciplina i sve što nosi dres reprezentacije moraju da se poštuju.

Otkrio je i da je uvek zabrinut, i kada se pobedi, pa je poslao i jaku poruku kako se postaje šampion.

„Moramo da pokažemo više pameti i fokusiranost da smo spremni za ovaj turnir. Sigurno da nije lako zadržati fokus u svemu, Letonija je imala ogroman pritisak i nije ga izdržala protiv Turske. Mogu misliti kako im je kod kuće sa tim velikim očekivanjima, možda su i oni kao mi pomislili – da mi ovo dobijemo, ili otaljamo nekako, pa nas čeka Srbija, jer se igra za manje od 24 sata, pa se malo i štediš. Sve je to razumljivo za ekipe koje ne žele da budu šampioni, ali oni koji žele da budu šampioni ne traže izgovor nego to pretvore u prednost“.

Oni koji žele da budu šampioni ne traže izgovor nego to pretvore u prednost. A ako neko zna kako se postaje šampion na klupi reprezentacije, onda je to Kari Pešić.

Zato verujemo da će njegovi izabranici ekspresno upiti njegove reči i da će protiv Letonije (17 časova) načiniti treći od devet neophodnih koraka da se 14. septembra dogodi ono što se godinama priželjkuje.

„Ako ne izvučemo ništa iz ove utakmice – nije dobro. Na svakom prvenstvu nam se desi jedna ovakva i onda iz nje izađemo bolji, nadam se da će tako i ovoga puta biti“, završio je Marko Gudurić.

Prevelika i nepotrebna nervoza, još nepotrebnije isključenje, povreda kapitena za brigu, lekcije selektora - i pobeda uz sve to. Neka je sve loše po "orlove" u Rigi ostalo arhivirano u noći između petka i subote.