0
Dugo "grobari" nisu bili srećniji
Osam godina bez Evrolige, 10 godina bez trofeja regionalnog šampiona, mnogo tuge, propuštenih prilika i uzaludnih nadanja… Svemu tome košarkaši Partizana stali su na put u sezoni za nama.
Malo je falilo crno-belima da se dokopaju Fajnal-fora Evrolige, za kraj sezone kao šlag na torti stigla je titula u ABA ligi i to nakon 3-2 u finalu sa Crvenom zvezdom, a „grobari“ su zaludeli Evropu i oborili mnoge rekorde po gledanosti.
Nije sve tako dobro izgledalo na početku. Poraz od Albe i loš start u Evroligi, dva poraza u derbijima sa Zvezdom (jedan u ABA, drugi u Evroligi) i ne tako ubedljiva igra, nisu ulivali veliku nadu da Partizan može do evropskih visina i regionalnog trona.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, kako je sezona odmicala ekipa Željka Obradovića izgledala je sve bolje i dominantnije, pojačanja nisu bila potrebna, iako su čak i mnogi „grobari“ pričali da su neophodna, a i zdravstveno stanje igrača je uglavnom bilo na zadovoljavajućem nivou.
Osporani Kevin Panter pokazao je da je s razlogom kapiten, Džejms Naneli pogađao je mnogo bitnih šuteva (neki su čak i bili prekretnica sezone), Matijas Lesor je igrao iznad svih očekivanja, a Zek Ledej i Dante Egzum su pokazali kakva su klasa.
Na sve to Uroš Trifunović i Alen Smailagić su uskočili u jasno postavljene uloge, koje su umele da budu i prevaga u nekim mečevima, a Aleksa Avramović i Jam Madar su doneli ono što se od njih i očekivalo.
Negde od sredine decembra krenuo je uspon Partizana, ali je onda u februaru ispušten Kup Radivoja Koraća, pošto je u polufinalu bila bolja Zvezda i to nakon velikog preokreta.
Ipak, ni to nije poremetilo Obradovićevu mašineriju, koja je u Evroligi nezaustavljivo grabila ka Top 8. Čak je i četvrto mesto bilo realnost, ali je Partizan na kraju sa šeste pozicije otišao u plej-of, gde je naleteo na Real Madrid.
U prestonici Španije crno-beli su demonstrirali silu, pokazali su da su s razlogom napadački najmoćnija ekipa u Evropi, ali je opšta tuča na kraju drugog duela sve pokvarila. Suspenzije Lesora i Pantera poremetile su ekipu, koja je propustila dve meč lopte u Beogradu, a Real je uz dosta sreće izborio majstoricu.
I u njoj je Partizan bio daleko bolji u prvom delu, imao je plus 18 u trećoj četvrtini, ali su onda Serhio Rodrigez i Serhio Ljulj uzeli stvar u svoje ruke i prelomili na stranu Reala.
Žal za Fajnal-forom je ostao kod „grobara“, mnogi kažu da bi bez suspenzija sve bilo rešeno već u trećem meču, a ko zna šta bi bilo da je Partizan završio u Kaunasu, gde ni evropska titula ne bi bila daleko.
Međutim, fokus se brzo prebacio na ABA ligu, gde serije sa Studentskim centrom i Cedevitom nisu bile puko odrađivanje posla, već je bilo potrebno ozbiljno zapeti kako bi se izborilo finale sa Zvezdom.
PROČITAJTE JOŠ:
Tamo su Obradović i momci imali jasan plan, znali su da će prednost domaćeg terena biti i te kako bitna, što se i pokazalo kao tačno, pa je Partizan na kraju sa 3-2 postao kralj ABA lige.
Kevin Panter pokazao je da je jedan od najboljih bekova u Evropi, pa je u majstorici „sasuo“ 32 poena, a ostalima nije bilo teško da poguraju crno-bele ka regionalnom tronu.
Kako je to Obradović isticao više puta tokom sezone, on i njegovi igrači, ali i svi navijači, zauvek će pamtiti sve ono što se dešavalo u proteklih nekoliko meseci, jer ovo što je živeo Partizan jeste neponovljivo i teško rečima objašnjivo. Jednostavno mora da se oseti.
I ne radi se tu samo o pobedama i uspesima, već o atmosferi u svlačionici i Areni, odnosu igrača sa navijačima, lepršavoj igri, moćnim potezima i zakucavanjima…
I „grobari“ su tokom cele sezone ispunili ono što je do njih. Oborili su sve rekorde po gledanosti u Evroligi, čak 22.198 navijača pratilo je peti meč finala ABA lige (apsolutni rekord), a za kraj sezone usledilo je veliko slavlje i scene iz Arene koje će se dugo pamtiti.
Imala je Partizanova sezona i nekih mrlja, poput one da je opet propuštena Superliga Srbije, što nikako ne može biti dobro za domaću košarku. Međutim, to nikako ne može da bude u prvom planu pored svih uspeha Obradovićeve ekipe i utisaka koje su ostavili, pa zbog toga svi oni zaslužuju naklon do poda, bar za ono prikazano na terenu.
Sada predstoji burno leto za crno-bele, statusi glavnih igrača su nepoznati, a za sada se slabo pominju nova pojačanja. Vremena ima, dugo je leto, priče o transferima će tek da se pojačaju, a sada neka se Obradović i njegovi momci odmore i proslave uspehe kako treba. Zaslužili su.
BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović o dolasku u Partizan
