Partizan je preživeo, ali četiri stvari mora da popravi ako želi u borbu za titulu

Bio je Partizan na dve lopte od plasmana na Fajnal-for Evrolige nakon što je ispustio veliku prednost u Madridu u petom meču protiv Reala, kao i vođstvo u četvrtfinalnoj seriji od 2-0.Pokucali su crno-beli na vrata raja, ali ovoga puta nije bilo odgovora. Samo devet dana kasnije, zamalo da im se otvore vrata pakla.Partizan je doživeo šokantan poraz u prvom meču četvrtfinala ABA lige na svom terenu od Studentskog centra i onda plesao na ivici eliminacije i u drugom meču u Podgorici, ali ga je iz toga izvukao Džejms Naneli trojkom u meču u kojem su one Partizanu bile i te kako potrebne.Partizan je tako izbegao potpuni horor posle jedne od najboljih sezona bar kada je Evropa u pitanju i tako ostao u trci za prvi trofej od povratka Željka Obradovića na kormilo.Ali, da bi do toga došlo i da bi igrači sebe nagradili peharom na koji su se namerili osvajanjem prvog mesta, moraće mnogo toga da se promeni na bolje.

Šut za tri poena

Iako je Partizanova napadačka igra izuzetno raznovrsna i ne zavisi isključivo od šuta za tri poena, nedostatak baražne vatre spolja otežava i ostale segmente u igri. Naročito kada je protivnik ekipa koja ume da puni reket i otežava ulaze i poludistancu.Zato je za crno bele od velike važnosti da u makar pristojnim procentima pogađaju trojke kako bi izbegli mučenje i kako bi igrali svoju prepoznatljivu igru.Tendecija pada je prisutna već nekoliko mečeva. Nakon sjajnog izdanja u Madridu u prve dve utakmice kada je šut u pitanju, usledila su dva loša izdanja u Beogradu.

U prvom je Partizan šutirao 34 odsto trojke, što je pet odsto ispod sezonskog proseka, dok je u četvrom meču taj pad bio dramatičan jer je ekipa šutirala 26,1 odsto.Na kratko se Partizan povratio i u petom meču šutirao izvrsnih 51,7%, ali je potom usledio novi pad portiv Studentskog centra.U prvom meču je Partizan šutirao 28,1 odsto, u drugom 25%, a dodatno stvar gorom čini to što je uzorak uzetih trojki bio veći nego uobičajeno sa 60 šuteva u dve utakmice, a pogledi ka košu mahom otvoreni, što je nešto što je Partizan kroz sezonu redovno kažnjavao.U drugom je taj procenat popravljen tek u finišu i utisak je da je Partizan počeo ranije da pogađa, da bi serija uprkos brojnim problemima bila završena na račun toga.Iako potencijalni rivla u polufinalu, Cedevita Olimpija, nema takvu zaštitu obruča, kao ni Crvena zvezda u eventualnom finalu, ova ekipa gubi identitet ako šutira ispod proseka, pogotovo kada je naterana na veliki broj šuteva.

Kontrola skoka

Partizanu je skok kroz veći deo sezone najslabija tačka u igri iako na primer ima najboljeg skakača u Evroligi u vidu Matijasa Lesora, ali ostatak tima to ne može da isprati.Ipak, kako je sezona odmicala, uspeo je Partizan da dođe do tačke da u većini mečeva ne bude u minusu niti da ekipe naprave prevagu na tom polju.

Međutim, čak 35 skokova manje u dva meča protiv osmoplasiranog tima ABA lige ogroman su hendikep. Kad se uz to doda da je Real preokret i napravio prednošću u skoku koju nije imao u prve dve utakmice na taj način, pogotovo u ofanzivnom kada je čak i Rudi Fernnadez to znao da iskoristi, onda je jasno da postoji problem.To je delom i zasluga manjka energije i voljnog momenta u duelima sa Studentskim centrom, ali je to crno-bele umalo koštalo šokantne eliminacije. Pogotovo ako se uzme u obzir da je četa Željka Obradovića u tom segmentu bio druga najlošija ekipa čak na Jadranu.Moraće igrači da pokažu veći voljni momenat i na skoku ukoliko žele borbu za regionalni trofej.

Igra u odbrani

Partizan nijednog trenutka u toku sezone nije bio elitna ekipa kada je defanziva u pitanju, ali su tokom dva meseca vrhunske forme pokazali da su u stanju da je igraju više nego solidno i da na taj način omogući napadu da rešava utakmice.Partizan je pre svega branio dobro liniju za tri poena, solidno zatvarao reket i generalno bio dobar u pritisku koji je generisao ukradene lopte i lake poene iz kontranapada.

Tek u finišu drugog meča sa Podgoričanima je mogao da se vidi nagoveštaj bolje igre i pritisak kakav bi trebalo da bude kroz ceo meč.Jasno je da je danak odnela i emotivna ispražnjenost i nedostatak motivacije, ali je Partizan bio sateran uza zid i moralo se ranije reagovati i zaigrati kvalitetnije na tom delu.Malo je toga falilo i u petom meču u Madridu, pa je jasno da će u odlučujućim mečevima, počev od majstorice (ponedeljak, 20) sa Studentskim centrom, to morati mnogo bolje.

Umor i motivacija

Činjenica je da Partizan doživeo veliko emotivno pražnjenje nakon dramatične eliminacije u Madridu.Nakon lude vožnje i serije neverovatnih pobeda koje su trajale preko tri meseca, ekipa je bila emotivno ispumpana i to se odrazilo i na energiju.

Na sve to, prema nekim nezaničnim informacijama, lakši virus je proleteo kroz ekipu, a na sve to su se nadovezale i sitne povrede. Alen Smailagić nije igrao u prvom meču ABA plej-ofa, dok je Jam Madar propustio drugu polovinu druge utakmice. Ako se na to doda još uvek roviti Dante Egzum, onda je pad u dobroj meri razumljiv.Ipak, moraće ekipa što pre da se regrupiše i da fokus prebaci na region Jadrana. Šamar protiv Studentskog centra je bio bolan, ali kako je katastrofa za sada izbegnuta, može da posluži kao povratak u realnost.Uostalom, to kako crno-beli neće igrati u KLS-u, igračima preostaje još nekih 20 dana sezone koju moraju da finiširaju na maksimalnom broju obrtaja.Rivali imaju prednost što će biti odmorniji, ali isto tako i velika pauza može da bude kontraproduktivna.BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović o dolasku u Partizan

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bogdanbogdanoviizjava-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6049907"]