Partizan gradi nešto drugačije - brzo i jako, sada slede ključni potezi

Iako nisu u pitanju najzvučnija imena evropske košarke koje je Partizan uspevao da dovede prethodnih godina dok je na klupi bio Željko Obradović, radi se o interesantnim imenima koja polako otkrivaju u kom smeru će ići Partizan bar u narednoj sezoni.

Posao nije još uvek završen i čeka se još nekoliko imena - od već dogovorenih Derika Vilisa iKajla Olemna koji nisu ozvaničeni, do popunjavanja rostera na pojedinim pozicijama, ali već sada imamo određenu sliku novog tima crno-belih.

Jasno je da šira navijačka javnost sigurno neće biti oduševljena ovim smerom razvoja kluba, i da neće biti euforije kakvu smo imali prethodnih godina, ali je to trenutna realnost i iz te vizure i treba sagledavati stvari.

Na stranu brojni upitni potezi aktuelnog rukovodstva i čelne garniture kluba predvođene Ostojom Mijailovićem o čemu smo dosta pisali do sada, košarka će se igrati i naredne sezone, a roster se polako zatvara i sada se čekaju poslednji potezi koji mogu biti ključni u daljim ambicijama.

Mnogo toga će biti jasnije kad sezona krene jer je zbog velikog broja promena teško predvideti koji su dometi ekipe, kakva će biti hemija i kako će Partizan izgledati u prvoj punoj sezoni Đoana Penjaroje, ali deluje da u odsustvu elitnih imena Partizan želi da promeni smer.

Ono što je do sada zvanično jeste da su tim pojačali Alesandro Pajola, Lamar Stivens, Nikola Tanasković i Kevarijus Hejs, a da je postignut dogovor i sa Derikom Vilisom i Kajlom Olmenom. U ekipi su ostali Karlik Džons, Arijan Lakić, Vanja Marinković, Mario Nakić, Mitar Bošnjaković, Tonje Džekiri i Žofri Lovernj.

Deluje da bi Bošnjaković mogao da napusti klub, a poslednji natpisi sugerišu da je na ivici dogovora sa Vendelom Murom.

Kada se sve stavi na papir, jasno je da je do sada Partizan gradio roster praveći atletski i defanzivno moćnu ekipu koja bi lako mogla da igru bazira na temeljima jake odbrane i tranzicije i samim tim brže košarke nego što je to bio slučaj u mandatu Željka Obradovića koji je insistirao na biranju najboljih rešenja i šuteva i strpljenju.

Karlik Džons je definitivno apsolutni gazda ove ekipe i još značajniji faktor nego prošle sezone. Džons će definitivno biti primarni kreator i igrač za ključne trenutke utakmice i lider u svakom smislu - na terenu i van njega. Olakšavajuća okolnost bi trebalo da mu bude to što će zbog trenutnog sastava moći da ima manju potrošnju u odbrani, dok će mu sa druge strane biti veći pritisak u napadu da kreira praktično za sve.

Sigurno ćemo gledati i petorke sa njim i Pajolom, a možda i sa Olmenom. Italijan donosi kreaciju donekle sličnu Kalatesu. Možda neće biti atraktivnih dodavanja koje odbrana ne vidi, ali je igrač koji vrlo malo greši, beleži solidan broj asistencija i može da odmori na lopti Džonsa. Olmen donosi mnogo bržu igru, više trčanja u tranziciji i podizanje tempa, pa ćemo Partizan sigurno gledati mnogo češće kako ulazi u rani napad. Kako na ostalim pozicijama nema mnogo sekundarnih kreatora već igrača koji ili eventualno mogu da iskreiraju za sebe, ili su klasični egzekutori, sigurno je da će biti dosta mučenja u pozicionom napadu, ali je isto tako jasno da će Partizan kroz odbranu, skok i ukradene lopte ubrzavati gotovo svaki put kada je to moguće. Dolasci Kevarijusa Hejsa i Lamara Stivensa iz sistema Pariza koji igra brzu košarku će to dosta olakšati.

Za razliku od pozicije jedan koja deluje zatvoreno, na poziciji dva Partizan nema nijednog klasičnog šutera. Vanja Marinković može to da pokrije, ali je već nekoliko sezona efikasniji kao šuter sa krila koji donosi solidnu odbranu, dok na primer Arijan Lakić nije prava šuterska pretnja niti mu je to zadatak.

Vendel Mur kao potencijalno pojačanje donosi solidnu napadačku igru, a prošle sezone u razvojnoj ligi je šutirao više nego pristojnih 35 i kusur odsto, a uz to napada i prodorom i sa poludistance, ali nije klasičan napadač koji donosi širinu jer nije elitna pretnja sa distance. Ukoliko Mur stvarno potpiše, Partizanu će trebati definitivno jedan ozbiljan trojkaš koji po mogućstvu može da kreira za sebe i napada iz izolacija.

Ako su priče o budžetu tačne, a kako Partizan još uvek nije ulovio kapitalca, možda ima prostora da zvučno ime bude upravo neki bek, a mnogo imena je bilo u opticaju.

Dovođenjem Stivensa koji će imati zadatak da delom pokrije Bongu, a delom donese još veću fizikalnost čini se da je Partizan zatvorio krilnu poziciju. Uz pomenute Marinkovića i Lakića, svoju šansu će tražiti i Mario Nakić koji može da donese šuterski kvalitet, ali je dugo bio povređen i prilično je neizvesno šta se od njega može očekivati. Sa druge strane, kako neke informacije navode, ako Vanja Marinković ne bude bio spreman za start sezone možda Partizan i potraži neko rešenje na trojci koja bi bila šuter, ali to ostaje da se vidi.

Partizan će svakako u Stivensu i Lakiću imati elitne defanzivce, obojica mogu da pogode za tri, a Stivens je sjajan i u tranziciji i može da donese atraktivnost koja će da podiže atmosferu. Napadački nikada neće biti elitan, ali će svaku šansu sigurno iskoristiti i poput Bonge doneti stabilnu produkciju u onome u čemu je dobar.

Sa Derikom Vilisom i Nikolom Tanaskovićem, Partizan dobija izuzetnu čvrstinu na krilnom centru, a uz to obojica imaju domet za tri poena. Vilis je znao kada mu se otvori da bude i ubitačan sa distance, dok Tanasković poseduje DNK kluba, prirodnu borbenost, i osim što može da pogodi za tri sjajan je u skoku i vrlo solidan defanzivac.

Utisak je da će Partizan tražiti još jednog visokog, moguće i startnu četvorku, a samo pominjanje imena poput Zeka Ledeja i Tornikea Šengelije nagoveštava da Partizan tu traži kapitalca. Neko ime tog kalibra značajno bi podiglo kvalitet i učinilo Partizanov reket vrlo respektabilnim.

Kevarijus Hejs na centru možda nije idealan startni materijal, ali na skučenom tržištu Partizan teško da je mogao bolje, a kako deluje da će igrati brzu košarku, više se uklapa od Bruna Fernanda. Tonje Džekiri je sjajna zamena, a videćemo da li će Partizan uz Žofrija Lovernja dovesti još neko ime, makar zbog dubine i rotacije.

Ono što smo videli do sada, jasno ukazuje da crno-beli neće biti lepršavi, ali bi mogli da igraju jako i brzo i da ako se kockice slože mnogima budu kost u grlu.

A zašto ne i nešto više.