Uspesi srpskih klubova u evropskim takmičenjima mogli bi da naprave ne male probleme Superligi KLS.

Zvuči apsurdno, ali je istinito.

autor: Đ. Matić

Početak Superlige u kojoj bi učešće uzelo 12 ekipa, četiri iz ABA i osam iz KLS, planiran je 1. maja, a završetak (peta utakmica finala plej-ofa) 13. juna, dan kasnije nego što je preporuka FIBA, zbog predstojećih predolimpijskih kvalifikacija (23-28. jun) i Olimpijskih igara (25. jul – 9. avgust). Ipak ove termine lako bi mogli da sruše napredovanja Partizana u Evrokupu i Crvene zvezde u Evroligi.

TERMINI

Evrokup
Četvrtfinale: 17-25. mart
Polufinale: 31. mart-8. april
Finale: 21-27. april
Evroliga
21. april – 6. maj
ABA liga
Polufinale: 27-30. mart, 3-6. april, 10-13. april
Finale: 19, 21, 24, 26, 29. april

Zapravo, svaki Partizanov korak bliže evropskom trofeju, a dalje od četvrtfinala (17-25. mart) u koji se već plasirao, izazvao bi domino efekat u pomeranju termina
ABA lige. Termin polufinala drugog po kvalitetu evropskog takmičenja je od 31. marta do 8. aprila, što jasno ukazuje da plan za polufinale regionalnog takmičenja (prve utakmice 27-30. mart, druge 3-6. april, treće 10-13. april) mora da pretrpi određenu reviziju.

Ako crno-beli u Evrokupu odu korak dalje, odnosno plasiraju se u finalnu seriju, u šta se svi nadamo, o evropskom trofeju će odlučivati u period od 21. do 27. aprila,
jasno je da je nemoguće da se utakmice finalne serije ABA lige igraju u prvobitno ucrtanim terminima: 19, 21, 24, 26. i 29. april.

Na sve to treba dodati i mogućnost da se Crvena Zvezda domogne četvrtfinala Evrolige (21. april – 6. maj), što bi dodatno otežalo ulazak Superlige Srbije u željene rokove i po željenom formatu od dve grupe po šest ekipa, plus polufinale na dve dobijene utakmice i finale na tri, jer je i po sadašnjem kalendaru raspored izuzetno sabijen. Jer, ukoliko se plej-of serije igraju na maksimalni broj utakmica, finalisti bi odigrali čak 18 mečeva za samo 44 dana, i to na samom kraju napornih
sezona.

Kako naći rešenje?

Za sada je izuzetno teško. Ostaje nam da navijamo za Partizan i Crvenu zvezdu, nadamo se da će dva naša najtrofejina kluba izboriti plasman u Evroligi sledeće godine i da će ne samo na terenu imati veći uticaj na klupsku košarku u Evropi, čiji je Evroliga nesporno najkvalitetniji činilac, ali ne i jedini. Jer, bez mesta za nacionalne i regionalne lige, neće biti ni prostora za razvijanje rasadnika talenata iz koga Evroliga crpi najkvalitetnije plodove.