Kako je estrada postala bitnija od sporta?
Slavljenički je Partizan završio sezonu trijumfom u ABA ligi protiv najvećeg rivala i tako vratio u svoj posed pehar regionalnog šampiona. Turbulentna godina za crni-bele u kojoj su došli na nekoliko poena od plasmana na fajnal-for Evrolige, završena je slikom u kojoj igrači slavljenički polivaju pivom Željka Obradovića pivom na poslednjem obraćanju medijima za ovu sezonu.
Dugo će se pamtiti ono što je Partizan uspeo da postigne i put koji je prešao, a jedan od ključnih elemenata u tom pohodu je bila neverovatna energija navijača u kojoj su nestajali i najveći evropski timovi.
Koliko je to bio veliki faktor možda i najbolje svedoče reči najboljeg evropskog tenera svih vremena odmah nakon osvajanja šampionskog prstena u ABA ligi.
„Meni je najveće zadovoljstvo da su i navijači Partizana šampioni, u svakom smislu. Fantastična slika, nije pao nijedan papir, novčić, pokazali su da jedno finale može da se odigra, kakvo zaslužuju i Partizan i Zvezda, bez problema i prekida. Cele sezone su uz nas i napravili su sve moguće rekorde u jednoj sezoni. Taj broj je rastao stalno i pokazali su da nam veruju i kada je bio loš period. Nosili su ekipu, hvala im na tome, bez njih ne bismo mogli da napravimo ovo“, rekao je Obradović.
Teško je nešto dodati na ove reči proslavljenog trenera osim nestvarnih prizora „Beogradske arene“ koji su podjednako fascinirali ljude u Srbiji kao i u čitavoj Evropii koji su na društvenim mrežama besomučno delili klipove ambijenta kakvog nema ni u jednoj drugoj dvorani.
Uspeli su „grobari“ tako da od „Arene“ naprave tvrđavu kakva je nekada bila „Pionir“ u doba Duleta Vujoševića i budu sila koje je igrače gurala i preko granica realnog kvaliteta.
Besprekorna organizacija mečeva o kojoj su pričali i zvaničnici Evrolige i svi koji su dolazili iz raznih delova Evrope samo da bi osetili parče atmosfere i dugo o njoj pričali.
„Neverovatno je šta navijači rade. Danas sam slučajno bio na ručku i sreo sam četiri momka koji traže da se slikaju sa mnom. Došli su iz Estonije. Jedan je rekao da živi u Nemačkoj i da dolazi na svaku utakmicu ovde. Dolaze sa svih strana, Francuske, Španije… Ponosni smo na to. Hvala svim ljudima koji dolaze na Partizan. Igrači to zalsužuju“, rekao je Obradović pre koji mesec nakon velike pobede nad Olimpijakosom pred 20 hiljada ljudi u „Areni“.
I upravo su te reči bile najveći dokaz da je „Beogradska arena“ kada u njoj igra Partizan postala istinski srpski brend o kojem bruji Evropa i koji je na najlepši mogući način reprezentovao našu zemlju.
Crno-beli su postavili rekord Evrolige po gledanosti u jednoj sezoni jer je mečeve u Beogradu uživo videlo 302.302 navijača i to je prvi put da je probijena brojka od 300 hiljada, a protiv Reala je oboren rekord Evrolige kada je na tribinama bilo 20.068 gledalaca.
Partizan je potukao rekorde gledanosti i kada je u pitanju ABA liga kada je na petoj odlučujućoj utakmici bilo prisutno 22.198 gledalaca, a imao je i zbirno rekordan broj navijača ove sezone u regionalnom takmičenju.
Logičan sled stvari za sledeću sezonu bi bio da crno-beli nakon šampionske titule i novog plasmana u elitno takmičenje nastave tamo gde su stali, ali je iz nekog razloga taj scenario pod velikim znakom pitanja.
Ako se na zvaničnom sajtu najveće dvorane u Srbiji pogleda najava događaja za predstojeću jesen, pod velikim znakom pitanja je mogućnost da crno-beli zaigraju u kontinuiteta „tango smrti“ na istom mestu na kojem su to sa uspehom radili prošle sezone.
Pogledom na kalendar tek završene Evrolige, može se videti da je elitno takmičenje krenulo 6. oktobra i izuzev pauze u februaru zbog kupova u svim zemljama u kontinuitetu žestokim tempom trajalo do sredine marta.
A na sajtu „Arene“ stoji da je samo u oktobru i početkom novembra zakazano šest koncerata mahom lokalnih muzičkih zvezda čiji domet ne prelazi granice regiona ,a možda ni države Srbije.
Ako je poznato da je za svaki nastup neophodno namestiti binu i opremu bar dan ranije i bar dan kasnije nakon koncerta je skinuti i postaviti parket, onda je jasno da je bar tri dana u periodu nekog nastupa nemoguće organizovati košarkaški meč.
Primera radi, u periodu od 20. oktobra do trećeg novembra biće organizoano četiri koncerta. To znači da će u periodu od nekih petnaestak dana samo za koncerte dvorana biti zauzeta bar 12 dana što znači da u njoj neće biti moguće organizovati košarkaški meč.
Kako je i za jednu utakmicu potrebno da hala bude spremna bar jedan dan ranije zbog treninga protivničke ekipe, onda je jasno d au tom periodu u njoj neće bit moguće igrati nijedan meč.
U istom tom periodu prošle sezone, Partizan je u Evroligi igrao četiri meča zbog jednog duplog kola, od toga čak tri kao domaćin protiv Armanija, Žalgirisa i Virtusa, pa se postavlja pitanje kako će u slučaju sličnog rasporeda koji Evroliga sigurno neće krojiti samo u interesu Partizana, crno-beli igrati u „Areni“? Teoretski je moguće da igraju i četiri meča u gostima uz dogovor sa organizatorom takmičenja, ali bi time sebe stavili u nepovoljan položaj na samom startu sezone i upali u potencijalni minus koji bi morali da jure u nastavku u borbi za plej-of.
Takđe, treba dodati da je Partizan igrao u najvećoj dvorani i mečeve u ABA ligi, pa ni oni neće moži da se igraju na istom mestu i tu kao opcija figuriraju vezana gostovanja, ali bi to ekipu stavilo u situaciju da sedam ili osam mečeva u nizu igraju na terenu rivala uz stalna putovanja što se ne dešava ni u NBA ligi.
Postoji i opcija igranja u dvorani „Aleksandar Nikolić“, ali je tu problem finansijske prirode. Crno-beli su od prodaje sezonskih i pojedinačnih karata u protekloj sezoni inkasirali šest miliona evra, a ukoliko bi bili prinuđeni da igraju u manjoj dvorani, ne bi mogli ni izbliza da prihoduju taj iznos jer je „Pionir“ dva ipo puta manji čime bi otpala opcija prodaje 11 hiljada sezonskih karata kojima je Partizan prihodovao sredstva kojima je mnogo konkurentnije mogao da nastupi na tržištu i formira respektabilan roster.
A to je samo vrh ledenog brega jer je neizvesno da li će ovim tempom biti zakazivani novi koncerti i time Partizan potpuno bude izbačen iz dvorane koju je proslavio u Evropi. Nejasna je i situacija sa Crvenom zvezdom koja je takođe najavila da ima ambiciju da sledeće sezone mečeve igra u većoj dvorani.
Situacija postaje još više zbunjujuća ako se uzme u obzir da je prvi čovek Partizana Ostoja Mijailović pre nešto više od mesec dana tvrdio da Partizan ima ugovor na tri godine sa „Beogradskom arenom“ uoči plej ofa ABA lige kada su se pojavili prve naznake problema sa terminima.
„Partizan ima ugovor na još tri godine i taj se ugovor poštuje sa obe strane. Igramo play-off ABA lige u Areni i naredne sezone će ona biti naš dom. Tu nikakve dileme nije ni bilo. Niti kao što se govorkalo po kuloarima mi Areni išta dugujemo, već sve svoje obaveze izmirujemo na vreme, niti Arena nama na bilo koji način ne izlazi u susret. Do sada se oko termina odigravanja mečeva ABA lige nismo oglašavali, jer se ti termini nisu ni znali zbog našeg učešća u četvrtfinalu Evrolige.”
Partizan je meč protiv Studentskog centra na staru plej-ofa igrao u „Pioniru“, ali je takav razvoj situacije bio i posledica haotičnog određivanja termina ABA lige.
Ali, ako postoji ugovor između Partizana i „Arene“ na tri godine, kako je moguće da je već sada pre izlaska rasporeda mečeva za sledeću sezonu u oba takmičenja Partizan stavljen u skoro bezizlaznu situaciju pred jesenje izazove.
Možda je odgovor u odnosu bivšeg košarkaša Partizana Gorana Grbovića koji je direktor najveće dvorane kada je zbog haosa sa terminima ušao u verbalni rat sa crno-belom javnošću.
„Pazite, ja nisam navijač, ja sam direktor Arene, tako da me baš briga gde će da igraju. Neka igraju u Ljubljani. Što se mene tiče mogu i u Zagrebu, to je njihova odluka i nema veze sa Arenom. Meni je samo žao jer ja sam bio deo tog Partizana i to sam uvek isticao. Partizan nije privatna firma i ne treba se igrati ugledom kluba“, rekao je između ostalog Grbović na rekaciju iz redova crno-belih na mogućnost da finalnu seriju protiv Zvezde zbog zauzetosti dvorane igraju u prestonici Slovenije.
Očigledno je da direktor Goran Grbović nije na umu imao ugovor sa Partizanom kada je pravio raspored događaja za sledeću sezonu iako je u više navrata isticao da je lako organizovati mečeve Evrolige, jer se termini znaju za raliku od cirkusa u regionu.
Ili nije dobro promislio strategiju poslovanja za predstojheću jesen ili se iza sveka kriju neke druge zakulisne radnje – možfa ugovor ne postoji, možfa je u pitanju nečiji drugi interes, a možda su i stigle direktive sa vrha, jer u ovoj zemlji postoji jedan čovek koji sigurno nije impresioniran atmosferom koju prave „grobari“, a koji je uticajan dovoljno da jedna njegova reč menja sve iako bi zadrti legalisti rekli da to po Ustavu nema pravo.
Koja god da je verzija događaja tačna, već sada je napravljen veliki galimatijas u kojem bi na kraju mogao da ispašta samo Partizan kojem bi izlazkom iz „Arene“ bio ugrožen dalji razvoj i rast kao kluba koji je u prethodne dve sezone od dolaska Željka Obradovića bio nemerljiv.
Uz svo dužno poštovanje lika i dela Ane Nikolić, Aleksandre Prijović, Ace Lukasa, Džibonija, Hausera i benda Il Divo, u prethodnih godinu dana empirijski je dokazano da je brend same dvorane mnogo više porastao zahvaljujući Partizanu.
„Arena“ jeste zamišljena kao multifunkcionalna dvorana, ali je na prvom mestu pravljena za potrebe košarke koja je od njenog otvaranja bila dominantan lajt motiv, pa je pravo pitanje za Gorana Grbovića i sve ostale kako je odjednom postala važnija kao utočište estrade.
I šta to znači za budućnost Partizana?
BONUS VIDEO Ludo slavlje navijača Partizana nakon titule
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare