Srbin u stručnom štabu Nagetsa: Jokić je Denverov grumen sreće

“Kao svuda u svetu, ni kod nas nema treninga, vizuelnih konakata… Međutim, ograničeni uslovi ne ograničavaju nas da obavljamo određeni deo redovnih poslova, od tele-video razgovora sa igračima, kondicioni treneri prave planove za njih kako da održavaju fizičku aktivnost, kako bismo, što spremnije dočekali (eventualni) nastavak sezone, ma kad se to desilo”, kaže za Nova.rsOgnjen Stojaković, već šestu sezonu član stručnog štaba Denvera.

Dugo je tim iz glavnog grada države Kolorado, pa i u vremenu kada su njegov dres nosili Rastko Cvetković i Predrag Savović, bio na marginama interesovanja srpske javnosti koja se nije preterano zanimala za Nagetse čak ni kada je Karmelo Entoni (bezuspešno) pokušavao da ih smesti u epicentar NBA. Ali, Nikola Jokić je tu sliku drastično promenio. Ponovo je, kao svojevremeno Divac i Stojaković u Sakramentu, “naterao” Srbe da se bude ili odlaze na spavanje sa NBA utakmicama.

“Nikola je dva puta, i to zaredom izabran za Ol-star meč, bio je najkorisniji igrač prošlogodišnjeg plej-ofa prema nekim statističkim parametrima (eff i pie), trebalo bi nam prilično vremena da nabrojimo koje je sve NBA rekorde poobarao i to za relativno kratko vreme u NBA. Ukratko on je ‘franšizni igrač’. Mislim da sam time sve rekao”, pokušava Stojaković da prenese zapravo stvarnu veličinu Jokićevog uticaja na Denver koji se, ma koliko se u Srbiji trudili da je sagledamo, zbog vremenske i prostorne distance, ipak ne vidi toliko jasno.

Srpski centar je, naravno uz stručni štab i saigrače, bojažljivi Denver pretvorio u “zver” od koje se plaše i oni najveći, pa nije ni čudo što su “ratnici” iz Oklenda i “reptili” iz Toronta, tadašnji, odnosno sadašnji šampioni, odahnuli posle pobede Portlanda nad Nagetsima u majstorici polufinala Zapada.

“Nije bilo lako posle tog meča, ali kompletno iskustvo, ne samo iz serije sa Blejzersima, nego i prethodne sa Sparsima, takođe završene u sedam mečeva, pomoglo nam je da nastavimo sa rastom.”

I jesu Denver i Jokić nastavili da rastu, igrački i rezultatski (do prekida su bili na 66,3 odsto uspešnosti, u odnosnu na 65,9 iz pošle sezone) bez obzira što im je prošlogodišnji učinak natovario breme jednog od favorita na istom onom Zapadu s kojeg skoro polovina timova, bez ikakvog skrivanja, pikira šampionski prsten.

“U ovom momentu je teško da se priča koliko možemo, jer je sve stalo, a pogotovo ne da razmišljamo šta bismo uradili da nije došlo prekida. To nikad nećemo saznati i ne treba da gubimo vreme na takve stvari, već da u budućnosti, kad dođe vreme, nastavimo napredak.”

A prostora za napredak ima najviše u Denveru, ma koliko iz ostalih timova sijao sjaj velikih zvezda. Nagetsi su jedan od najneiskusnijih ekipa (po broju NBA sezona) u grupi koja ima želje da košarkaški vlada “svetom”. Uz to, nisu stihijski napadali ciljeve, kupujući na tržištu sve što vredi. Postepeno je četa Majkla Melouna gradila “tvrđavu” (od prosečno 4,2 sezone u NBA, igrači su proveli 2,6 u Denveru), iz koja bi za godinu, mogla da krene u stvaranje pozamašane imperije.

“Imamo zaista mlad sastav, ali istovremeno veoma talentovan i iskusan, čija je baza izvesno vreme na okupu, sa jasno izdiferenciranim zadacima i izuzetno vidiljivim potencijalom. Naravno, ponekad vam treba i sreće da bi ste dostigli krajnje visine, ali važno je se kvalitetna osnova konstantno dograđuje.”

Zahvaljući Jokiću, zatim Dončiću, Adetokunbu, ali i drugim igračima sa ove strane Atlantika, i Amerika je konačno, čini se, dobila veliki osnov da na duže staze veruje Evropi.

“Naravno. Hajde da pričam pre svega o Nikoli, jer radim s njim u timu, pa sam upućeniji u njegov uticaj na NBA. U vreme kada je jasno da fizičke predispozicije igraju značajnu ulogu na trenu, demonstrirao je na najlepši način kako (vanserijska) košarkaška inteligencija može da bude prevaga. Da se vratim na početak priče, ko se malo više udubi u NBA, zna šta znači franšizni igrač i koliko je to, bez obzira što je nezvaničan termin, zapravo ogromno priznanje za sve ono što ste uradili na terenu. Mislim da mi u Denveru imamo ogromnog razloga da budemo ponosni na njega”, sa osmehom završava Stojaković.

Ogromnog razloga za ponos ima i Srbija, koja se neće naljutiti ako možda još neki put zbog Denvera, kasnije ode na spavanje, ili se rano probudi…

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram