Micić zaslužuje podršku - potreban je Srbiji, ali i ona njemu

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Čak Srbiji nije potrebno da Vasa "eksplodira" na terenu u pozitivnom smislu, samo da se malo više opusti, počne više da kreira i za sebe i za druge i smanji broj grešaka, na koje nas nije navikao dok je na primer igrao u Efesu.

"Orlovi" su u poslednjem kolu grupne faze poraženi od Turske sa (95:90), pa će težim putem pokušati da dođu do zlata. Prvi rival je Finska (subota, 20.45), zatim su nam projektovani Francuzi, pa Nemci, a u finalu možda opet Turci ili Grci - o tom potom.

Od povrede i odlaska Bogdana Bogdanovića iz Rige postalo je jasno da će momci iz spoljne linije morati da povuku jače nego kada je kapiten tu. Nema sumnje da je Bogdan uz Nikolu Jokića lider ove reprezentacije, ali sada se bez njega otvara više prostora za druge bekove, koji moraju da iskoriste šansu, ako misle da Srbija dođe do (zlatne) medalje.

Iako su Bogdanović i Micić različiti tipovi igrača, ako bismo morali striktno da kažemo čak su i različita pozicija, jasno je da Vasa svojim kvalitetom, pre svega u napadu mora da "popuni rupe" nastale Bogdanovim odlaskom. Ne pada sav teret sada na Micića, ima Srbija i druge kvalitetne bekove (Avramović, Gudurić, Marinković...), ali ipak Vasa treba da zaigra mnogo bolje nego do sada.

Kao neko ko je već godinama viđen kao "treća violina" ove generacije, Micić treba da povuče u ovim najbitnijim utakmicama, kada više nema prostora i vremena za popravni, jer se igra na ispadanje.

Srpski navijači su već u grupnoj fazi prepoznali da je Miciću potrebna podrška, pa su tokom meča sa Češkom skandirali "Vaso, Vaso" i "Vaso Srbine", što i te kako može da pomogne na planu samopouzdanja. Dobio je plejmejker nezgodan udarac takođe protiv Češke, morao je da napusti parket, ali se oporavio i deluje da je maksimalno spreman i fokusiran za ono što sledi.

Setimo se samo koliko je puta Micić pokazao da je profesionalac i koliko puta je pokazao da uživa igrajući za reprezentaciju.

Tokom Mundobasketa 2019. godine srpski plejmejker dobio je najtužniju vest, od koje svako može da se naježi - umrla mu je majka. Iako je to možda i najbolniji udarac na emotivnom planu za većinu ljudi na ovom svetu, Vasa je sakupio snage i ostao uz reprezentaciju, koja je doživela neuspeh u četvrtfinalu protiv Argentine.

Znao je Micić i pre tog turnira da mu majka nije dobro, ali je odlučio da igra i zaista je porastao u očima mnogih navijača. Iako je za sebe rekao da nije državni heroj, i to u intervjuu za Nova.rs, jasno je da bi malo ko u tim trenucima uspeo da ostane koliko-toliko miran i odluči da brani boje svoje zemlje po svaku cenu.

Ove godine nije bilo takvih, a ni sličnih problema, svom srećom. Međutim, Micić se mučio sa povredom tokom priprema i bio je pod znakom pitanja pre puta u Rigu. Ne samo da je Micića mučila povreda noge, nego prethodno u NBa ligi skoro i da nije dobijao šansu, pa je mesecima bio bez takmičarske utakmice, što i te kako ostavlja traga.

Uprkos tim problemima, koji uopšte nisu naivni, Micić je odlučio da ostane uz tim, Pešiću se stavio na raspolaganje i ukazano mu je poverenje. Verujem da bi mnogi na njegovom mestu odlučili da propuste takmičenje sa reprezentacijom, kako bi se oporavili i što bolje spremili za klupsku sezonu. Uostalom, neki su to i uradili - Vlatko Čančar, Džoš Nibo...

Mogao je umesto Vase da uleti Nikola Topić, ali postoji razlog zašto je baš Micić bio taj kojeg je Pešić poveo i želeo u timu, čak i po cenu čekanja. Potrebno je vreme Miciću da podigne formu, imao je grupnu fazu da se zagreje i nije blistao, ali sada od njega očekujemo iskorak.

Koliko je Vasa posvećen možemo da vidimo i u Rigi. Iako su "orlovi" imali nekoliko slobodnih dana, srpski plejmejker ih je koristio za individualne treninge. Radio je odvojeno od ekipe, dolazio je čak i sam u halu, nameštao je ruku, vežbao pik-en-rol situacije i prodor... Tako se ponaša profesionalac i čovek kome je zaista stalo.

Iako je do sada ukupno postigao 16 poena na Prvenstvu, iako je protiv Letonije i Portugala ostao na nuli, iako nijednom nije odigrao više od 18 minuta, svi znamo da Micić može mnogo više od ovoga što smo videli u grupnoj fazi.

Vasa je potreban Srbiji, ali i ona njemu, šta god da se desi na ovom Prvenstvu. Momak zaslužuje maksimalnu podršku i čvrsto verujem da ćemo videti njegovu bolju verziju u nastavku Evrobasketa.

Miciću, "orlovi", srećno vam bilo, pa da se uskoro družimo na balkonu.