U hali "Mega fektori" revijalnom utakmicom Mega Bemaks se oprostio od Dejana Milojevića, stratega koji je u prethodnoj deceniji ostavio neizbrisiv trag u klubu, a koji je odlučio da karijeru nastavi u SAD.
„Apsolutno sam uživao, ponosan sam i počastvovan… Nikada nijedan trener nije ispraćen na ovakav način. Obično drugačije odlaze iz klubova. Vrlo emotivno veče za mene“, pokušao je da sumira utiske Dejan Milojević posle utakmice u njegovu častkoju je organizovalala Mega Bemaks, a iz koje su svake skunde izbijale emocije.
PROČITAJTE JOŠ
I nije preterao kada je rekao da niko nije doživeo takav ispraćaj. Jer je uz aut liniju bio izuzetan trenerski kor: Duško Vujošević, Boža Maljković, Marina Maljković, Dejan Radonjić, Saša Obradoviuć, Vlada Vukoičić, Luka Pavićević, zatim igrački velikani Predrag Danilović i Nikola Jokić koji je samo zbog Miloja doputovao iz SAD u Beograd, pa Milenko Topić, Marko Kešelj, Žarko Čabarkapa… da bi pred samo podbacivanje lopte u halu ušao i verovatno najveći teniser svih vremena: Novak Đoković.
Prolomio se tada aplauz „Mega fektorijem“, koji nije jenjavao ni prilikom svakog dobrog poteza dva tima, a bilo ih je, niti kada je Milojević uručio Novaku dresove sa brojem 1, niti kada je Jokić svom bivšem učitelju poklonio album sa uspomenama tokom desetogodišnjeg rada u klubu (dve kao sportski direktor i osam kao glavni trener), niti kada je Miloje dobio od kluba dres s brojem 345, koliko je utakmica Mege presedeo na klupi, ili stajao neposredno uz aut liniju učeći nove generacije momaka od kojih su čak destorica stigli do NBA drafta. Aposebno emotivan momenat za Milojevića bio je ulazak u igri njegovog sina Nikole koji je učinio tatu još ponosnijim trojkom na samom kraju utakmice koji je označen 17.3 sekunde pre isteka vremena na smaforu, jer je Milojević s Megom upisao 173 trijumfa.
„Hvala svim ljudima i saradnicima koji su bili uz mene, jer sam ne bih mogao ništa da postignem. Kroz sve ove godine mnogo je kvalitetnih ljudi prošlo kroz klub, a znam da će mnogi ostati i dalje. Bilo mi je zadovoljstvo“, dodao je Milojević.
Bilo je zadovoljstvo i gledalaca koji su ispunili halu, da posle nekoliko meseci pauze prvi put u Srbiji opet uživaju u košarci u čast čoveka koji je Megi pokazao put do Kupa radivoja Koraća i Jadrana.
„Osvajanje kupa je neverovatna stvar. Koliko je samo klubova u Srbiji osvajalo trofej, a Mega je među njima, treba biti ponosan na to. Mnogi košarkaški velikani i košarkaški centri nisu uzeli nijedan pehar u njihovim bogatim istorijama, a Mega jeste. To je veoma lepo. Iskreno, ulazak u ABA ligu mi je draži nego osvajanje trofeja. Mega je od KLS ekipe postala regionalni klub i to je preokrenulo stvari ovde“, objasnio je Milojević koji će uspošne stranice ubuduće ispisivati u SAD…
DEKI CIAO – MEGA BEMAKS 103:112
DEKI CIAO: Simeunović, Rebić, Dangubić, Miljenović, Jaramaz, Veljković, Veličković, Mokoka, Savović, Zagorac, M. Luković, Novak, Fundić, N. Janković.
MEGA BEMAKS: Mišković, Đurišić, Marjanović, Ašćerić, Jovičić, Kazalon, Simonović, Kljajević, Cerovina, Tanasković, Langović, Matković, Avramović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare