0
Dok ogromna većina liga veća da li, kako i kada da nastavi sezonu, australijska NLB je samo tri dana posle prekida proglasila šampiona.
I to usred finalne serije.
Ekipa Pert Valdkets vodila je 2-1 protiv Sidnej Kingsa. Trebalo je da se odigra četvrti meč, a potom i eventualno peti. Međutim, Kingsi su zbog opasnosti od koronavirusa, odlučili da ne putuju na jugozapad Australije. Čelnici lige su razumeli njihov potez, ali su ipak dodelili titulu rivalu.
PROČITAJTE JOŠ
„Mislim da je Liga kasno reagovala. Dopustila je timovima da odlučuju o sigurnosti. Odlučili smo se da čuvamo zdravlje ne samo igrača i stručnog štaba, već svih. Naša poruka je bila: važnije je zdravlje nego košarka“, kaže Aleksandar Marić, pomoćni trener Sidneja za Nova.rs.
Nije lako kada se titula izgubi za stolom. Ipak, u glasu bivšeg igrača Partizana (i brojnih klubova) nema srdžbe.
„Svet se prvi put sreće sa ovakvom, izuzetno teškom, situacijom. Važno je da, kada sve prođe, izvučemo pouke“.
Prinudan kraj šampionata, ipak nije ugrozio rast popularnosti NLB.
„Kažem, posle širenja pandemije (na svetskom nivou) moralo je da dođe do prekida i zbog nas samih i zbog stranih igrača koji sve više veruju u našu ligu. Osećaju se sigurno, vide koliko se brinemo o njima, o uslovima da ne pričam. Liga ide u pravom smeru, zanimljive su utakmice, brzo se igra, sa mnogo poena, sve više raste broj gledalaca, interesovanje…“
Pamtiće Marić tek završenu sezonu i po debiju na trenerskoj klupi Kingsa, samo godinu dana pošto je odlučio da završi igračku karijeru.
„Eto, već u prvoj sezoni finale“.
Ne krije da je bilo nekoliko momenata kada se jedva suzdržavao da ne uđe na teren…
„Uh, ta želja. Ma, šta da uđem, hteo sam na prvom meču u sezoni i prvom finalne serije da pojedem teren. Ostao je taj igrački gen. Ali, dobro, ide sve kako treba“.
Nova uloga zahteva i drugačije obaveze.
„Kad si igrač, s krajem sezone sledi odmor. Ali, sada je druga situacija. Uskoro kreću sastanci. Zanimljivo je. Mada, znate me, balkanski i srpski mentalitet, kažem šta mislim, direktno. A, sreća, tokom karijere sam imao smirene trenere, Duleta (Vujoševića) i Željka (Obradovića)“, kroz smeh Marić nesvesno skreće priču na druge teme.
Tokom igračke karijere crpeo je znanje od dve trenerske veličine. Isto pokušava i na klupi Kingsa.
„Pa ako nisam od njih naučio, kao igrač i ako sad to ne primenjujem, od koga bih“.
Sa Duletom i Partizanom je bio na dva koraka do vrha Europe, sa Željkom i Panatinaikosom ga je osvojio. Ipak, nema dilemu koja mu je sezona karijere.
„Ta, sa Partizanom. Kao iz bajke. Znate kada kao dete maštate o nekoj sezoni. E to je baš ta“.
Bio je tada Aleks izabran u najbolju petorku Evrolige. Po mnogima je trebalo da bude MVP.
„Ma ne razmišljam o tome da li je trebalo. Važno mi je (bilo) da smo kao tim nizali uspehe“.
PROČOITAJTE JOŠ
A bilo ih je. Osvojeni su Kup Radivoja Koraća, ABA liga i Superliga. Partizan je posle 12 godina otišao na fajnal for Evrolige. Možda bi opet zavladao Evropom da se 2,6 sekundi pre kraja 40. minuta polufinala, Džoš Čildres nije pojavio ‘nepozvan’ u reketu crno-belih i promašaj Miloša Teodosića zakucao za produžetak iz koga je Olimpijakos iskoračio u finale.
„Uh. Ne znam, niti ćemo ikada saznati da li bismo osvojili titulu da smo ušli u finale. Ali sam siguran da bi nam pobeda u polufinalu bila veliki vetar u leđa i da bismo pružili daleko veći otpor Barseloni nego Olimpijakos“.
Za dan, (25. marta), biće deset godina od Kecmanove trojke u Zagrebu.
„Ko bi rekao da je tako brzo prošla decenija? Proletelo je. Luda trojka. Jedna od ludih utakmica te godine. Setite se njegovih sedam trojki u Tel Avivu (brejk Partizana u četvrtfinalnoj seriji Evrolige), pa pobede nad Barselonom u Beogradu. Ma ta cela sezona je bila luda. Nikad nismo razmišljali daleko, šta ćemo sve da osvojimo, nego ‘ajde još jedna, pa još jedna utakmica… Imali smo ogromnu pomoć navijača. Kada smo stigli do mečeva za pehar, bilo je ‘ajde da stisnemo zube“.
Posle završetka ugovora s Partizanom, postojala je, doduše mala mogućnost da Aleksandar Marić zaigra za Srbiju. Ipak, Australija u kojoj je rođen i odrastao, učinila je sve da ga zadrži. I zadržala ga je.
„Znam odakle potičem. Ponosan sam na svoje poreklo i Srbiju. To nikada nisam krio. Naprotiv. S druge strane, Australija je zemlja koja je pružila sve meni i mojim roditeljima. Imao sam moralnu obavezu i odgovornost da joj se na ovakav način, bar delom odužim“.
Marić je diplomac univerziteta Nebrasaka za čiji tim je igrao četiri godine. Ipak, košarkaška karijera ga nikad posle toga nije vratila u SAD, odnosno NBA.
„Da se ukazala neka (ozbiljna) prilika, sigurno bih probao u NBA. Ali, nisam to smatrao primarnim u karijeri. Oduvek, čak i kao klinca me je privlačila Evropa čiji mi stil života više odgovara. Mirniji je. Ja sam skromna osoba“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
