0
Još se mrežice u hali "Spens" posle Kup Radivoja Koraća nisu ohladile, a već je vreme za svođenje računa i zaključke koji će jednima biti bolni, a drugima slađi.
„Žućkova levica“ završila je u rukama igrača Crvene zvezde, jer su se oni pokazali najkompaktnijim, mada ne i najkompletnijim timom na takmičenju.
PROČITAJTE JOŠ:
To je bio četvrti Kup za Dejana Radonjića, koji je odneo kući deseti trofej na klupi Zvezde, a deseti Kup i u klupskoj istoriji.
Lepe vesti za ljude na Malom Kalemegdanu, tim pre što su uzeli ovaj pehar posle četiri godine i to u situaciji kada, kako Radonjić kaže, nije bilo očekivano jer se nije znalo ni da li će moći da igraju turnir.
Kori Volden, Lengston Hol, Lendri Noko, Duop Rit i Kino Kolom. Nijedan od njih se nije pojavio sa ekipom u Spensu i Novom Sadu zbog koronavirusa i onda je ekipa otišla pojačana nekolicinom juniora.
Samim tim, opuštenije se nekako i ušlo u takmičenje, dok je Mega došla nabrijana sa raspoloženim Filipom Petruševim i Markom Simonovićem, a Partizan sa nadom da će u Novom Sadu doći do nekakvog uspeha ove sezone.
Timski gledano, Zvezda je najveći dobitnik takmičenja, ne zbog pehara „Žućkove levice“. Otišla je sa slabijom postavom nego prethodnih godina, a izašla je kao pobednik.
Ovoj tvrdnji veću potporu daje onaj psihički momenat, jer, ako je Zvezda pobedila bez petorice prvotimaca, miksom nekolicine proverenih košarkaša i juniora, onda je jasno kakvu to poruku šalje svim protivnicima pred nastavak sezone i njenu završnicu.
Nijednom od rivala Zvezde neće biti lagodno da dočeka meč sa ekipom koja i u slabijoj postavi može da izađe na kraj sa nekom od najboljih postava ABA lige, a Mega i Partizan to svakako jesu, uprkos trenutnom plasmanu crno-belih.
Sezona je za njih bila više crna nego bela do sada, Sašo Filipovski je tek na mahove pronalazio način da trgne Partizan i pokaže igračima da mogu da pobede i kvalitetne klubove u Evrokupu.
Ono što je počelo prošle godine odlaskom Andree Trinkijerija već je ispričano i samo se prenelo na ovu. Od lošeg ka gorem je po Partizan otišlo u polufinalu Kupa.
Tamo je Partizan tesno poražen od Crvene zvezde 79:78 koševima Davidova u poslednjim sekundama i ukradenom loptom Branka Lazića.
Jeste derbi uvek – derbi, ali nije opravdanje kada ga igrate protiv desetkovanog večitog rivala i opet izgubite.
Ovome na snazi daje i nedostatak samopouzdanja koji je Partizan ispoljio u drugom poluvremenu kada je Zvezda nadoknadila njegovu dvocifrenu prednost (43:31 i 51:40), preokrenula i uspela da iščupa pobedu.
Zato je jasno da je Partizan ovde najveći gubitnik turnira, iako je Radnički poražen najvećom razlikom 108:47. Statistika tu ne govori praktično ništa.
Timski gledano, treba skinuti kapu i Vojvodini, koja je prvo uspela da savlada FMP iz Železnika, a onda je propisno namučila Megu.
A znamo da Mega ove sezone važi za jednog od kandidata za najviše domete u ABA ligi, mada je posle finala u nedelju njen trener Vlada Jovanović nekako stidljivo poručio da Mega zapravo nema neke posebne ambicije.
Jasno nam je svima da je ona tu da promoviše igrače i mlade košarkaše, te da je svoju misiju za ovu sezonu ispunila promocijom Petruševa koji je prava košgeterska mašina sa po 23,6 poena prosečno u ABA ligi.
U Kupu je takođe bio najefikasniji u finalnoj utakmici sa 21 poenom. Pokazao je da hladnokrvno može da igra i protiv jakih rivala što ga, uprkos timskom porazu, čini jednim od dobitnika takmičenja.
Marko Jagodić-Kuridža jeste bio MVP i pokazao koliko u jednom meču mogu da znače skokovi, ali je Dejan Davidovac bio taj koji je poenima preokretao i protiv Partizana i kasnije „lomio“ protiv Mege.
Pokazao je zavidnu stabilnost uprkos očajnom šuterskom početku u oba meča, pa je samim tim demonstrirao i zrelost kakva se i očekuje od 26-godišnjaka.
Zato je on najveći dobitnik takmičenja i uz njega je Aleksa Uskoković, koji se još jednom predstavio u pravom svetlu – bez straha je išao na koš, šutirao i radio sve ono zbog čega bi trebalo da dobije veću minutažu u nastavku sezone.
Na suprotnoj strani se nalaze momci iz Partizana i Rade Zagorac u užem izboru za „zlatnu košarkašku malinu“ turnira koji smo gledali.
Loša šuterska forma, nepouzdanost… Ne treba se zamarati brojkama. Rade može mnogo više, to nije pokazao i već je u godinama (u avgustu puni 26) u kojima treba da bude daleko pouzdaniji.
Imao je svoje momente u subotnjem derbiju, ali premalo za ono što se očekivalo.
U Partizanu je od 2018. godine, lani je i produžio ugovor i od njega svakako treba očekivati više – jer to sigurno i on sam od sebe traži i očekuje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
