Kreće borba za Igre: Ko stoji Srbiji na putu do Tokija?

Podeli:
Foto: KSS

Samo što se Evropsko prvenstvo u košarci za devojke završilo, a već se zagrevamo za kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Tokiju.

Svima nam realno deluje glupo što košarkaši, kao finalisti u Riju nisu dobili šansu da se direktno takmiče u Tokiju nego troše energiju na kvalifikacije.

PROČITAJTE JOŠ:

Međutim, u ovom trenutku to ne mora da bude tako loše, mada nas muče i povrede i umor, a ništa manje i neuigranost.

Za ovo poslednje je dobro poslužio Akropolis kup u Atini, ali će morati i kvalifikacije za Tokio u Beogradu, pred domaćim navijačima.

Srbija će za rivale imati neke poznate timove, ali i neke ekipe protiv kojih će morati da se osloni na svoj kvalitet.

Tu posebno mislimo na Dominikansku Republiku, pošto smo sa Filipincima igrali relativno skoro, a sa Portorikancima još skorije.

Kada je reč o Italiji, sa „azurima“ se Srbija redovno sastajala prethodnih godina na takmičenjima, dok je Senegal otpao zbog koronavirusa.

Dominikanci dolaze posle dva poraza i jedne pobede, ali su imali tri teška zadatka i tradicionalno dobre selekcije, u kom god se sastavu pojavile.

Dominikanska Republika je od 18. juna do 24. pobedila Rusiju i izgubila je oba puta od Litvanije. Istina je da za nju ne igraju neki momci poput Ala Horforda, Edgara Sose, Džejmsa Feldina, Dominikanci po rođenju, ali svejedno pobediti Rusiju deset razlike, u kojoj god postavi, to je za poštovanje.

Zato ne treba potceniti ekipu u kojoj su mlade snage uglavnom sačinjene od momaka koji nisu birani na draftu poput Andresa Sarite ili Brendona Frensis Ramireza.

Centar im je Džonatan Arauho, ali su im najpoznatiji predstavnici Sadijel Rohas i Majk Tores. Prvi igra za Mursiju već sedam godina, a drugi je težim putem, od četvrte lige napredovao do Betisa.

Rohas sa pozicije beka ili krila igra solidnu odbranu, ali po potrebi ume da bude i poenter. Na univerzitetu Oklahoma je imao sezonu sa dabl-dablom u proseku 17,8 poena i 10,3 skoka.

U Mursiji je prošle sezone odigrao 36 utakmica i tamo je prosečno ubacivao 5,4 poena za 22 minuta po meču. Imao je i jednu asistenciju po meču.

Nije briljantan šuter za tri poena, ali je sa poludistance korektan šuter. Kada je reč o Toresu, on je plejmejker, visok je 188 centimetara i sedam centimetara je niži od Rohasa.

Odigrao je 30 mečeva za svoj tim, ali je imao limitiranu minutažu na sedam i po minuta. Za to vreme nije uspevao da uđe u ritam pa je imao svega dva i po poena po utakmici.

Ostali momci igraju uglavnom van evropskog kontinenta. Srbija i Dominikanska Republika igraju meč 29. juna.

Kada je reč o Filipincima, njih znamo sa Mundobasketa u Kini. Tada je Srbija pobedila ubedljivo pobedila 126:67 u grupi D.

Međutim, to treba zaboraviti jer oni koji stižu u Beograd za nekoliko dana imaju tek 22 godine u proseku.

Najstariji i „najiskusniji“ su im Džordan Timoti Heding i Džordž Ajzak Go, dvojica košarkaša od po 25 godina.

Više igrača za filipinski nacionalni tim delegira KK Ateneo Blu Igls ili Univerzitet Manile. S obzirom na to da većina njih igra u Aziji, teško ih je pratiti ali je poznato da su u prethodna tri meča kao nacionalni tim pobedili.

Bili su bolji od Južne Koreje i Indonezije. Njihov stil igre će protiv Srbije verovatno biti takav da se oslanja na brzu tranziciju.

Bekovi Filipina su niži od srpskih i računaće na brzinu kao na adut, pa će zato od Ognjena Dobrića i Branka Lazića biti očekivano da ih što bolje zatvore.

Ako to uspeju, onda visoki igrači Filipinaca Kai Soto i Ange Kuame, sličnog stila igre kao Boban Marjanović i Filip Petrušev (uz razliku u kvalitetu u korist srpskih igrača naravno) neće imati mnogo čemu da se nadaju, kao ni selektor gostiju Tab Boldvin.

Foto: KSS

Kada je reč o Portorikancima iz druge grupe, njih smo videli na delu u Atini. Dobro su se držali tokom prve četvrtine, u drugoj je Srbija pregazila rivala i u drugom poluvremenu samo sačuvala prednost.

Bilo je tu problema u igri našeg tima, Portorikanci su uspevali da u pojedinim situacijama previše lako probijaju odbranu, što bi moglo da se promeni pred turnir u Beogradu.

Gijan Klavel i Ajzea Pineiro su im igrači koji igraju u Avtodoru i Rigi i dobro im je poznata evropska košarka.

Sa Gerijem Braunom je slična priča. On igra za Trento i ovaj 28-godišnjak je i u Atini najviše naškodio srpskom timu sa 19 poena.

I u Italiji u svom timu doprinosi sa 13,5 poena po meču, a sa 185 metara visine deli 5,4 asistencije po meču. Ukoliko njega srpska spoljna linija zatvori, trebalo bi da zadatak bude lakši.

O Italijanima je manje-više dosta toga poznato. Čak četvoricu igrača koji su, prema sajtu FIBA očekivani za put u Beograd dolaze iz Virtusa (Abas, Riči, Pajola, Tesitori).

fOTO: EPA-EFE/David Aguilar

Tamo ih je doskora trenirao Aleksandar Đorđević, a sa njima trenira Miloš Teodosić koji je sada sa nacionalnim timom.

Rikardo Moraskini je u Olimpiji iz Milana, Ahile Polonara je u Baskoniji, Nikolo Meli je u Dalas Maveriksima i sadašnji tim Italije je spoj iskustva i mladosti.

Nemanja Bjelica bi mogao da zatvori šuteve Melija, Abas, Pajola i Riči su imali sličnu minutažu (oko 20 minuta) i učinak (oko šest poena po meču) u klubu.

Trebalo bi voditi računa o Stefanu Tonutu koji je imao 15,6 poena za Veneciju. Pažnja se mora obratiti i na Polonaru koji je sa 11,3 poena bio cele sezone dvocifren u Baskoniji.

Uz to je veoma dobar šuter i za dva i za tri poena gde ima oko 35, 36 odsto preciznosti. Simone Fontekija takođe dolazi i on ume da bude veoma opasan.

To posebno znaju oni koji su pratili pohod berlinske Albe na titulu šampiona Nemačke. Kako je sezona odmicala, Fontekija je ubacivao sve više i više poena.

Dogurao je do 17 poena u polufinalu prosečno na mečevima protiv Ulma, a prosečno je imao 11,9 po meču.

Sve u svemu, Italijani imaju više kvalitetnih opcija i svakako će biti najopasniji rival Srbije u ukrštanju grupa, pošto očekujemo da Srbija svoju grupu prođe bez mnogo drame.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Gerald Herbert

Senegalci su mogli da budu „mina“, jer i oni imaju nekoliko dobrih igrača. Moris NDur, Pijerija Henri, Ibrahima Faje, Branku Badio.

Svi ovi momci su u nekoj od jačih košarkaških liga Evrope. Henri ima 28 godina i igra za Baskoniju za koju prosečno ubacuje 10,4 poena, ali deli 5,4 asistencije.

NDur igra za Ritas, Faje za Monako, a Badio za Barselonu gde mu je minutaža limitirana na deset minuta i učinak na tri poena po meču. Ipak, njih nema zbog koronavirusa, pa je olakšan posao ekipama iz njihove grupe.

 

Kada se pogleda ceo kostur, nema sumnje da će i Igor Kokoškov i njegovi igrači morati dobro da urade domaći zadatak i dobro istraže sve mogućnosti protivnika, kako ne bi morali da grickaju nokte i strepe, jer je poznato da će posle četvrtog jula samo jedna ekipa iz Beograda obezbediti vizu za Tokio.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar