Košarkaško tržište na evropskom kontinentu je aktivnije nego ikad, a u centru zbivanja je i veliki broj srpskih košarkaša, od kojih su pojedini i reprezentativci.
Zapravo, većina.
PROČITAJTE JOŠ
Srpska reprezentativna košarka je posle neuspeha na Svetskom kupu u Kini doživela restart, promenjen je selektor, samim tim dolazi i do korekcija u ideološkom pristupu, ali i u sastavu.
Selektor Igor Kokoškov nije imao dovoljno vremena da sve svoje potencijalne pulene vidi na delu, zbog toga su u njegovom stručnom štabu Jovica Antonić, Dejan Milojević i Vladimir Jovanović, ali će se te okolnosti promeniti pošto će aktuelni pomoćni trener Sakramenta postati šef stručnog štaba turskog Fenerbahčea.
Možda i mač sa dve oštrice, ali je svakako bolje imati selektora na kontinentu, koji je ostao bez šanse da gleda završnice elitnih takmičenja, pa su pripreme za novu sezonu krenule ranije od očekivanog.
To je dovelo u nove okolnosti sve aktere, klubove, trenere, ali se koplja, kao što to obično biva, lome na izvršiocima radova, u ovom slučaju na košarkašima.
Reprezentacija – da, Fenerbahče – ne
Nikola Kalinić je prošao ozbiljan put u prethodnih pet godina. Stigao je u Fenerbahče na poziv Željka Obradovića, koji je time omogućio Crvenoj zvezdi da popuni klupsku kasu.
Krilni igrač rođen u Subotici je košarkaš koga bi svako želeo za saigrača, ali gotovo niko za protivnika.
Sportski bezobrazan, agilan, lukav, kreativan, Kalinić je stigao do samog vrha evropske košarke, fantastičnim izdanjima u polufinalu i finalu fajnal-fora 2017. godine bio jedan od najzaslužnijih što je Fenerbahče doneo muškom klupskom sportu u Turskoj prvu evropsku krunu, možda i ne toliko svestan svega šta mu se dešava u životu.
Posle pet godina u Istanbulu, povratniku na spisak reprezentativaca Srbije istekao je ugovor i bilo je nedoumica po pitanju toga koja će biti njegova sledeća stanica.
Izbor je pao na Valensiju, klub u kome će ga dočekati bivši rivali, ali sasvim sigurno ljudi u čijem društvu će provesti najviše vremena – Bojan Dubljević i Vanja Marinković.
Pred Kalinićem je sezona u kojoj se očekuje da iskoči u prvi plan i potvrdi da je zaista postao vrhunski košarkaš najvišeg evropskog nivoa, ali i da utaba put za pravi povratak u reprezentaciju.
Kokoškov ih vidi, ali klub?
Već je najavljivano i gotovo da nije bilo nikakve dileme da li će Stefan Birčević i naredne godine nositi dres Partizana.
Trofejni reprezentativac je svoju reputaciju stvorio zahvaljujući preciznom šutu za tri poena, snalažljivosti na terenu i mogućnosti da ni iz čega stvori nešto dobro.
U više navrata je tokom prethodne sezone u dresu Partizana demonstrirao sve od navedenog, ali to nije bilo dovoljno da mu se ukaže prilika da to nastavi da radi.
I sam Birčević je bio iznenađen razvojem situacije, praktično poslednjeg dana mogućnosti da to uradi Partizan je raskinuo ugovor i ostavio svog igrača na ničijoj zemlji.
Krilni centar je isticao i da je imao ponude, a sada se kao rešenje pojavljuje angažman u Igokei, ekipi koja je verovala da u svom timu ima Dragana Apića, ali je on posle svega 11 dana pod ugovorom otišao u Budućnost.
Odlaskom Birčevića, u Partizanu se otvara prostor za momka koji zbog mnogih razloga i dalje nije uspeo da pokaže ni delić svog košarkaškog talenta.
Stefan Janković je bio velika želja crno-belih u momentu kada je nosio dres Crvene zvezde, transfer je nekako napravljen, ali nekadašnji student nije uspeo da „našteluje glavu“.
Trener Andrea Trinkijeri se odrekao njegovih usluga za proteklu sezonu, kasnije je to učinio i AEK, pa je Janković morao ponovo „preko bare“.
I nije se pokajao zbog toga. Amerika mu je prijala, igrao je za razvojni tim Vašingtona i imao priliku da trenira sa Vizardsima, u pokušaju da povrati staro samopouzdanje.
Sa 26 godina on više nije mlad košarkaš, a možda će ova sezona biti poslednja u kojoj će moći da ispravi prethodne greške. Motivacija bi morao da mu bude i poziv na širi spisak reprezentacije Srbije.
Koga će izabrati Zvezda?
Zajedno sa Jankovićem je 2017. godine u Zvezdu stigao Nikola Jovanović, takođe američki đak i nekadašnji član mlađih kategorija oba večita rivala.
Tada je potpisao trogodišnji ugovor sa Zvezdom bilo je evidentno da će mu biti neophodno vreme kako bi se prilagodio evropskoj košarci, stekao rutinu, iskustvo i reputaciju.
Nedefinisana uloga, malo krilnog centra, malo centra, nije mu donela previše prostora za dokazivanje, pa je posle samo jedne sezone morao na pozajmicu.
I bio je sjajan u italijanskom Trentu, gde je poseban pečat ostavio u duelima sa Partizanom u Evrokupu.
Pauza između sezona mu je donela povratak u Beograd, ali se stvari nisu promenile. Uprkos neigranju, u avgustu prošle godine je potpisao novi ugovor, ali je pod znakom pitanja njegov dalji angažman.
Više godina, više iskustva, možda i više briga ima šest godina stariji Vladimir Štimac, kome bi sa 32 leta verovatno odgovaralo da pronađe neku dobru i trajnu sredinu za sebe.
Ovako, iskusni centar nije siguran da li će nositi dres Crvene zvezde i u narednoj sezoni, iako je sasvim izvesno da bi srpski predstavnik u Evroligi mogao značajno da profitira od njegove bogate istorije igara na vrhunskom nivou.
Pomalo je bio iznenađujuć njegov povratak u Zvezdu pred kraj 2019. godine, pošto je imao sasvim solidnu ulogu u Fenerbahčeu, iako je bio doveden kao trening-igrač tokom leta.
Po povratku u crveno-beli dres je pokazao zašto je tri godine zaredom, igrajući za Bešiktaš, Efes i Turk Telekom bio jedan od najboljih centara lige pošto je u Evroligi beležio više od 11 poena i 6 skokova po meču.
Za sada, on je i dalje igrač Zvezde, a ne bi bilo iznenađenje da to i ostane, s obzirom na to kakve sve kvalitete poseduje, a pre svega veliko crveno-belo srce.
Raduljica – mir u Kini ili adrenalin u Evropi?
Zbog izostanka Miloša Teodosića i Milana Mačvana, Miroslav Raduljica je bio kapiten reprezentacije Srbije u poslednjem periodu, ali se čini da je nešto niži kvalitet igre u Kini uticao i na njegov pad forme.
Nekadašnji NBA igrač nije uspeo da bude pravi lider tima, ali je jasno da i dalje može da odigra na visokom nivou, u zavisnosti od atmosfere i raspoloženja.
Ali i motivacije.
Raduljica je nedavno istakao da ima osećaj da nije uradio sve što je mogao u karijeri, naročito u NBA ligi, te da bi rado pokušao još jednom.
Sećamo se na koliko nivoa je on bio bolji pošto je prošao kroz američki sistem rada, ali bi umesto pokušaja da se direktno iz Kine preseli u SAD možda dobar potez bio dolazak u Evropu, kako bi uspeo da povrati uzburkanost krvi, pomalo umirene ne toliko zahtevnim aktivnostima na Dalekom istoku.
Vreme odluka
Lista igrača u dilemama se ovde ne završava. Naprotiv. Za srpsku reprezentaciju je od velike važnosti pitanje gde će Stefan Peno nastaviti karijeru.
Mladi plejmejker je prošao Barseloninu školu, ali nije uspeo da se dokaže u Kataloniji, zbog čega je tri sezone proveo u Albi, ostavio sasvim solidan utisak i sada je pred njim možda i odluka karijere.
Dug put do vrhunske košarke je imao Stefan Pot, nekadašnji mladi reprezentativac i jedan od najboljih bekova u ABA ligi i košarkaš sa tripl-dabl potencijalom u rukama.
Priliku da se vrati u reprezentaciju pozivom Kokoškova dobio je Luka Mitrović, nekadašnji kapiten Zvezde kome ističe ugovor sa Manresom, ali je izvesno da on ne bi trebalo da se brine za neki dalji angažman.
U ACB ligi je nastupao i Dejan Musli, bivši reprezentativac i centar koji možda da zablista, ali i da potpuno nestane, što je bio slučaj do momenta kada ga je pronašla Andora i ponudila mu saradnju prošle godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar