0
Šta god je u životu radio, Kobi Brajant nije prihvatao utešne nagrade. Uvek je bio motivator, primer, inspiracija najvećim sportistima.
Drugo mesto za košarkašku legendu nije bila opcija, kako na parketu tako i van njega. U prilog tome svedoči i Oskar kojeg je osvojio 2018. godine kao koautor kratkog animiranog filma „Draga košarko“ (Dear basketball), zajedno sa animatorom Glenom Kinom.
Čuveni Kobi je od 1996. godine do prerane smrti, na unikatan način ostavljao spotrsku zaostavštinu. Stvarao je kroz košarku. Jedinstvenim i specifičnim mastilom pisao je biografiju, ali i novu istoriju sporta koji bez njega sigurno ne bi bio ono što jeste danas.
Učinio je košarku znatno bogatijom, oplemenio je, a neizbrisiv trag u okviru igre između dva obruča je ostavio i van parketa.
POVEZANE VESTI
Godinu dana posle oproštajnog duela koji je odigrao protiv Jute 2016. godine, video animacijom oživela je poruka koju je napisao dve godine ranije. Iskrenu emociju Brajant je u potpunosti preneo publici, baš onako kako je to činio na terenu, bilo da je gubio ili pobeđivao.
Oduvek su bili na ti, uz ogromnu dozu poštovanja, tako joj se obratio i tad. Za njega je ona bila više od profesije, sporta. Košarka je Brajantu bila prva ljubav, puls zahvaljujući kojem se osećao živim.
„Draga Košarko,
Od momenta kad sam počeo da očeve čarape rolam u loptu i gađam zamišljeni šut za pobedu u ‘Vestern forumu’, znao sam da je jedna stvar stvarna – zaljubio sam se u tebe.
Ljubav je toliko jaka da sam ti dao sve, od misli i tela, do duha i duše.
Kao šestogodišnji dečak, duboko zaljubljen u tebe, nikad nisam video kraj tunela. Jedino što sam video bio sam upravo ja kako istrčavam iz jednog.
I tako sam trčao. Trčao sam uzduž i popreko svakog terena, jureći svaku loptu zbog tebe. Tražila si moju energičnost, a dao sam ti srce jer sa njim dolazi mnogo više.
Igrao sam kroz znoj i bol, ne zato što me je zvao izazov, već jer si me zvala TI. Radio sam sve za TEBE, jer to radiš kad te neko učini živim kao što si ti mene učinila.
Pružila si šestogodišnjem Lejkersu ostvarenje sna i uvek ću te voleti zbog toga. Ipak, neću moći da te volim ovako opsesivno još dugo. Ova sezona je sve što još mnogu da ti pružim. Moje srce može da izdrži udarace, moj um može da podnese napore, ali moje telo zna da je vreme za rastanak.
I to je u redu. Spreman sam da te pustim. Želim da znaš to sada kako bismo uživali u svakom zajedničkom trenutku koji je preostao. Dobrom i lošem. Dali smo jedno drugom sve što smo imali.
I oboje znamo, bez obzira šta god budem radio u budućnosti, uvek ću biti taj klinac sa urolanim čarapama, kanta za smeće u uglu, pet sekundi na satu, lopta u mojim rukama. Pet, četiri, tri, dva, jedan.
Uvek ću te voleti,
Kobi“, napisao je Brajant uoči poslednje profesionalne sezone.
Nešto više od pet minuta čiste emocije, ostalo je kao još jedan od legata koji je za ovo delo potpuno zasluženo nagrađen Oskarom. Iako niko nije slutio Kobijev prerani kraj, čak je i oproštajna poruka koja je ostala iz njega apsolutno u stilu „Crne mambe“ – jedinstvena i za sva vremena.
