KLS - liga koja nikoga ne zanima, ne pomažu ni dežurni cirkuzanti

Iako su se mnogi upregli u pokušaju da kroz medijske performanse, zanimljivo tajmirana gostovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom ili autorskim emisijama ubede vaskoliku javnost da je trofej Košarkaške lige Srbije važniji od trofeja ABA lige, čini se da u to niko nije poverovao.

Ustvari, niko nije poverovao da je uopšte važan.

Za početak i za kraj nisu poverovali navijači.

A to najbolje pokazuju podaci. Prva dva meča polufinala plej-ofa košarkaške Superlige Srbije ukupno je gledalo 3.836 gledalaca ili prosečno 1.918. Duel crveno-belih i Spartaka uživo je ispratilo 2.033 gledalaca, a Partizanov meč sa FMP još manje – 1.803.

Iako je bilo najavljeno da će hala za meč u kojem je Spartak napravio senzaciju i eliminisao Crvenu zvezdu biti puna, to se na kraju nije dogodilo jer od 3.000 mesta koliki je kapacitet je prema zvaničnim podacima sa sajta KLS bilo na tribinima 2.000 iako je u pitanju bio meč za istorijski plasman u finale.

Nije bilo ni navijača Crvene zvezde da u Subotici pruže podršku klubu u nacionalnom prvenstvu jer je poznato da ono regionalno najvernije pristalice bojkotuju.

A čisto da se napravi paralela, u ABA ligi je na mečevima polufinalna plej-ofa u dva meča sa Dubijem Partizan gledalo oko 9.000 u proseku, što je više od kpaciteta "Pionira u kojem se igrao meč sa FMP-om, dok je u jeku mečeva u Evroligi duel sa FMP-om u ABA ligi gledalo preko 5.000 navijača po podacima sa sajta.

Budućnost je oba puta rasprodala halu proiv Zvezde koju je u Areni u drugom meču bodrilo preko 9.000 navijača.

Jedino odstupanje jeste podatak da je meč Zvezde i Spartaka u ABA ligi gledalo manje nego u KLS-u, ali ako uporedimo važnost mečeva, razlika od 500 navijača ne predstavlja suštinsku razliku.

Jednostavno, teško je ubediti ljude da takmičenje koje može da se osvoji sa četiri pobede koliko je na primer potrebno večitima i u kojem mogu maksimalno da odigraju šest mečeva može da ima težinu na nivou ABA lige koja samo do plej-ofa ima 30 kola.

A još je manje uporediva titula prvaka u odnosu na takmičenja u drugim nacionalnim prvenstvima u kojima gledamo sjajne mečeve i krcate hale.

Priča o jakoj domaćoj ligi tako je pala u vodu samo na ovom testu. Jer, ko garantuje da neće biti pražnjnjenja hale po selektivnom principu vređanja, prekidanja mečeva, pa nastavljanja i sličnih ujdurmi. To je previše izgubljenog vremena i kraj tv ekrana, a kamoli da se ide na lice mesta,

U važnost trofeja nisu poverovali ni treneri ni igrači večitih uz svo priznanje na borbi košarkaša Spartaka i sjajnoj igri. Više od polovine košarkaša aktuelnog šampiona Crvene zvezde izgledalo je kao pred streljačkim vodom jer većina verovatno i ne zna kakva im je sudbina, a deluje da im nije preterano stalo da budu osvjačai nekog tamo KLS-a.

U Partizanu je bila u pitanju druga priča. Na stranu mamurluk nakon osvajanja ABA lige koji je pominjao Bogdan Karaičić nakon što je Partizan pobedio FMP, ali samo da se vratimo godinu dana unazad.

Partizan je domaću ligu izgubio za zelenim stolom nakon povlačenja ekipe sa terena kako su tada tvrdili čelni ljudi lige u zaveri koju je "režirao" spiker u dvorani, a na kraju kažnjen sa četiri utakmice Željko Obradović inače najtrofejniji trener svih vremena evropske košarke. Da li je neko stvarno poverovao u zaveru spikera u dvorani?

Teško ako ima imalo zdravog razuma. Igrači Zvezde su tako postali pioni u lošoj predstavi još goreg režisera iza scene i na kraju su morali da podignu trofej u ambijentu nedostojnom čak i šampiona opštine.

Loša režija kao epilog je dobila da ti najbolji trener Evrope svih vremena kaže da ne želi više ikada da vodi tim u tom takmičenju dok ga vode isti ljudi. Neko će reći da je licemer, folirant ili loš gubitnik, ali je to scenario koji je u svojoj karijeri doživeo samo i jedino u ovoj i ovakvoj KLS ligi.

Kad ti ne poštuju trenera, onda ni ti nemaš razloga da ozbiljno igraš takmičenje koje je sve, samo ne sportska borba za pehar. Pa onda pošalješ ekipu sastavljenu sa koca i konopca koja na kraju možda i uzme pehar jer je neki Dvejn Vašington pronašao motivaciju da se dokaže za sledeču sezonu i obori po koji rekord.

Na kraju dana to ionako neće biti važno.

Ali, kada su najveći zagovornici lige cirkuzanti poput Dejana Anđusa, najgoreg prognozera u istoriji i čoveka kojem je dopušteno da nekažnjeno vređa reprezentativce, igrače, trenere i mnoge druge, i to na najbanalniji i najodvratniji način, onda je jasno koliko je sati.

Jer, teško da je o ovome pričao Svetislav Kari Pešić kada je krenuo da zagovara jaku domaću ligu.

BONUS VIDEO