Kljakavi, debeli, uvrnuti i nimalo glamurozni – kako su trojica čudaka Kari, Dončić i Jokić promenili NBA

Košarka 05. feb 202321:03 0 komentara
Foto: Profimedia

Potpuno drugačiji pristup igri.

NBA liga je jedan od najvećih i najpopularnijih sportskih brendova na svetu i takmičenje u kojem se vrti neverovatna količina novca.

Gledano kroz prizmu brojki ugovora sportista, prosečna zarada igrača u NBA ligi ubedljivo je najveća u svim sportovima na svetu, a ilustracije radi to je više nego duplo u odnosu na ono što zarađuju igrači u Premijer ligi ili NFL-u.

Razlog tome je i činjenica da NBA kao brend ima fanove u svakom ćošku planete i da su igrači njihovo najveće blago koje je ovom sportu donelo popularnost neslućenih razmera.

PROČITAJTE JOŠ

Sve je krenulo 90-ih kada je liga na čelu sa Dejvidom Šternom shvatila komercijalni potencijal svojih zvezda i na krilima Majkl Džordana, Čarlsa, Barklija Medžika Džonsona, Patrika Juinga, Redžija Miler, Šekila O’ Nila, Kobija Brajanta i ostalih koji su periodu od kraja osamdesetih pa sve do prvih godina novog milenijuma učinili NBA kultnom ligom, a najbolje igrače zvezde u rangu onih iz Holivuda.

Zanimljivo je i to što su najveći igrači u tom periodu tretirani kao neki vid polubožanstva. Znate da su ljudi ali ipak… Zakucavanja, blokade, neverovatni potezi „ko na igrici“…. Svima su bile zajedničke neverovatne atletske sposobnosti, prirodne fizička obdarenost koja je u kombinaciji sa veštinom i talentom garantovala sposobnost da se dominira u odnosu na ostale i da budu predmet divljenja i obožavanja.

Kako se liga razvijala, to je bilo sve očiglednije pa smo dobili superstarove kao što su Lebron Džejms, Kevin Durent, Rasel Vestbruk, Janis Adetokumbo.

A onda se desilo nešto što je počelo da menja percepciju igre i pogled na same heroje priče.

Junaci modernog doba nisu ni atlete, ni fizički dominantni, niti su glamurozni. Oni su čudaci koji dominiraju inteligencijom i kreativnošću, a njihove supermoći nisu „lomljenje“ obruča.

Promenu trenda je nagovestio Džejms Harden, debeljuškasti majstor sa loptom i prepoznatljivom bradom. Delovao je lenjo i tromo, ali je umeo da dominira na uštrb veštine. Ali, Harden je i dalje bio u fizičkom smislu moćan igrač počev od dimenzija pa do atleticizma. To što je igrao na drugačiji način i što je u jednom peridou zapustio svoj izgled, ne menja činjenicu da mu je priroda dala prilično ozbiljne fizičke predispozicije.

Trojac koji čine Stef Kari, Luka Dončić i Nikola Jokić, potpuno su drugačija priča. Iako ih osim rivalstva i činjenice da su savremenici ne vezuje ništa, njihov način dominacije na terenu potuno je jedinstven i odudara od profila superstarova koji su ovu ligu učinili ovoliko popularnom.

Stef Kari je ušao u ligu kao igrač čiji talenat nije bio sporan, ali nad čijom glavom je lebdelo pitanje njegove sklonosti ka povredama, stakleni članci i kolena.

Možda o Kariju ne bi pričali na način na koji to radimo danas da doktor nije otkrio da svi njegovi problemi sa povredama potiču od deformiteta sa kukovima koji su nakon operacije rešeni.

I ostalo je istorija. Kari je nadmašio sve prognoze koje su u vezi njega postojale. Omaleni plejmejker je pomerio granice šutiranja na nivo koji je za mnoge bio nezamisliv.

Podatak da je četiri od pet sezona sa najviše pogođenih trojki imao upravo Kari i da se samo Džejms Harden umešao jednom sezonom najbolje govori o šuterskom ludilu Karija. Čovek je počeo da pogađa sa lakoćom šuteve, sa devet, deset metara. Iz driblinga, preko ruke, iz okreta, sa zemlje, iz skok šuta, uz kontakt, sve moguće i nemoguće, Kari je pretvarao u poteze za hajlajtove.

Pamte se legendarni šuteri poput Redžija Milera, Reja Alena i sličnih velikana koji su obeležili ovu igru, ali sve je odlikovala eksplozivnost, elegancija, prefinjena tehnika.

Kari sa druge strane izgleda pomalo tromo, usporeno, nekako kljakavo, a njegovi pokreti ne odišu elegancijom jednog Reja Alena. Tek ponekad na ulazima kada napravi sjajne promene driblingom i zavrne loptu na drugi obruč deluje atraktivno, ali je njegova magija potpunoi druge prirode. Pomalo iritantan sa zaštitinom gumom koju stalno žvaće, Kari je postao ikona lige, a da nije zakucavao, imponovao svoj pojavom i bio specimen prirode sa neverovatnom veštinom. Naprotiv, izgledao je kao štreber zalutao na teren koji je matematičkom analizom prokljuvio šta treba da radi da demontira ne samo rivale nego i samu igru.

A, šta tek reći ta aktuelnog dvostrukog MVP-ija. Košarkaš koji je u ligu ušao sa potencijalom da bude zaštitno lice Burger kinga i Mekdonaldsa, odlučio je da svojom igrom i brojkama poništi kompletnu istoriju košarke preko bare.

Nikola Jokić je igru jednog centra promenio na način na koji je Kari promenio poimanje šutera. Potpuno suludim zaokretom i neverovatnim dostignućima, Jokić je već sad postao jednorog ove igre i neponovljiva sila koja pleše na terenu.

Korak po korak je gradio svoju reputaciju neobičnog visokog igrača koji je sa svojim kreativnim dodavanjima više podsećao na nekog Džejsona Kida i slične plejmejkere nego na dominantnog centra. Ali brzo je Jokić pokazao da može sve.

Njegove brojke na niskom postu i postoci za dva probijaju neslućene granice, a uz to sjajno šutira za tri poena, hvata lopte pod oba obruča i rasčlanjava odbrane asistencijama na koje drugi ne bi mogli ni da pomisle, a kamoli pokušaju.

I sve to radi nekako tromo, nezainteresovano, kao na usporenom snimku. Čovek od 211 centimetara i preko 129 kila kada se i nađe u prilici da zakuca to uradi skoro neprimetno, protivno svim očekivanjima.

Osim što obesmišljava sve odbrane i obara sve rekorde, Jokićeva glavna „moć“ je da izgleda kao da je u najboljem slučaju pojeo dobar sendvič, a ne nadmašio legende oput Karima Abdula Džabara, Hakima Olajdžuvona, Patrik Juinga i druge veličine.

Kao da je pobedio na školskom takmičenju u recitaciji po ko zna koji put uzastopno, a ne postao dvostruki MVP, tek Jokića nikada nisu zanimali glamur i svetla pozornice NBA lige.

Zato je svoju drugu MVP nagradu prmio u sopstevnoj štali među konjima umesto pod svetlima reflektora i glamurznoj ceremoniji.

Možada je i to razlog zboč čega nije među najpopularnijima igračima lige i što su mnogi drugi popularniji od njega.

Zato popularni Džoker ne haje ni šta i nastavlja da dominira ligom magičnim asitencijama i iz nedelje u nedelju obara sve moguće i nemoguće rekorde.

Sličnu priču poput Jokića u jednom delu ima i Luka Dončić, superstar Dalasa i jedna od najvećih zvezda današnjice. Za razliku od prethodnog dvojca, hajpp oko Dončića postojao je i pre dolaska u ligu.

Njegove neverovatne partije kojima je kao kklinac odveo Real Madrid na krov Evrope, donele su mu status jednog od najvećih talenata generacije što je rezultiralo izborom kao treći pik na draftu.

Ono što je usledilo je ipak premašilo mnoga očekivanja. Iako ni Dončić u fizičkom smislu nije idealan primerak uobičajenog superstara, jer je veći deo svoje NBA karijere proveo sa solidnom količinom prekomernih kilograma što se moglo empirijski utvrditi jednim pogledom i to što nije eksplozivan i atraktivan kao na primer Džesjon Tejtum, Dončić je uspeo da obrne igricu.

Njegov polazak u prodor kada zamrzne odbranu usporenim kretnjama, a onda samo doda gas ili šutevi kada padne na leđa pa prebaci i najvišeg protivničkog igrača koji je već bio ubeđen da mu je zalepio blokdu poseban su vid košarkaške poezije.

Ni Dončić nije primerak košarkaške elegancije, ali je njegova intelignecija neprevaziđena. Ako je Jokić delovao kao idelana kandidat da reklamira fast fud, Dončić je bio odmah posle njega najbolji izbor za tako nešto, što je prepoznala jedna industrija mesnih prerađevina u njegovoj domovini Sloveniji.

Da nije tipičan superstar pokazuje i u trenucima kada sa razglasa umesto hitova najvećih zvezda američke muzičke scene na Dončićevu želju zagrmi neka Dara Bubamara ili drugi turbofolk hit koji je nejasan javnosti na zapadu.

Ili kada umesto nekog glamuroznog automobila u dvoranu dođe oklopnim vozilom prikladnijim za rat nego za svakodnevnu upotrebu.

Iako mnogo prihvatljiviji američkoj javnosti od Jokića, ni Dončič nije tipični superstar i iskače iz svih stereotipova.

Uostalom, njemu se i daju najveće šansr da sa MVP trona skine Jokića, Evropljanina koji je na istom zamenio grčkog asa Janisa Adetokumba koji je ipak mnogo više NBA zvezda nego izdanak evropske košarke.

Bilo, kako bilo, pomenuta trojka pokazakla je da ne morate biti fizički fenomen i superlul da bi bili zvezda.

Kljakavi, debeli i pomalo uvrnuti, uzeli su ligu pod svoje i istresli je iz gaća. I što je najbitnije, nemaju nameru da odu.

BONUS VIDEO Treneri hvale Nikolu Jokića

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)