Kari Pešić piše knjigu, otkrio je anegdotu iz Indijanapolisa

Prvo su se evocirale uspomene na slavlje protiv Amerikanaca 2002. u Indijanapolisu, gde je Pešić doneo poslednju titulu prvaka sveta našoj zemlji. On se javio iz Barselone."Prošlo je mnogo godina, ali to je bilo samo četvrtfinale, nije bilo finale. Pobediti tada takvu ekipu, sa svim tim profesionalcima i fantastičnom ekipom, plasirati se dalje, pa igrati sa još boljom ekipom Argentine, koja je potom osvojila olimpijsko zlato... Šta da kažem, ne dešava se svaki dan", rekao je Pešić.Emotivno je doživeo Pešić prijem u Kuću slavnih."Šta da kažem, spontano, kad pitate, ja to obično kažem, eto, došao je red na mene. Naravno da je to za mene veliko priznanje, jer košarka nije samo deo života, smisao je života. Kad dobiješ ovakvo priznanje, kad te stave u kuću najboljih, ljudi koji su stvarali košarku i menjali je, onda osećaš da si doprineo. Veoma sam ponosan. Putevi do uspeha su različiti, ima poraza, bilo je i hvala Bogu više pobeda, zato sam ovde, da sam izgubio, ne bi me zvali. Nisam u najmlađim godinama, ali ne bih mnogo o prošlosti. Kada si previše u prošlosti, onda nemaš budućnost. Još bih želeo da doprinesem košarci, na bilo koji način. Baš osećam potrebu da sve što je košarka dala, da na neki način vratim. Mislim da sam još spreman da mogu još dosta toga da uradim."Onda je otkrio uz dozu prepoznatljivog humora nove planove."Imam puno planova, da izađem da napravim jutarnju šetnju. Nemam dugoročne planove, ovo je kratkoročni plan, da dan učinim što je moguće boljim, sebi i porodici. Što se tiče košarke, počeo sam da pišem kao Ršumović knjige, ali to je drugačijeg žanra, posvećena je košarci. To je na neki način autobiografija, anegdote, dugo sam u sportu, 15 godina profi igrač, posle trener... Puno se toga izdogađalo, na sreću, više je lepog. Želeo sam to da podelim sa ljudima koji vole košarku. Hteo sam da opišem i kako vidim budućnost košarke, biće to i udžbenik za  trenere, mi smo nekad učili i čitali knjige tako. Nije bilo interneta, vocapa, vajbera, svih ovih modernih stvari, tvitera..."Pešić je opisao i jednu anegdotu iz aviona, kada je Jugoslavija letela na Mundobasket 2002."Da, to je bilo kada smo putovali za Ameriku. Da im ne bude dosadno, svakom sam dao jednu poruku u ruku, šta bi sada na putu do Amerike trebalo da uradimo, kada dođemo tamo. Mi smo za Ameriku otišli tri nedelje pre početka Svetskog prvenstva. Tako da, imali smo čime da se zanimamo u letu za Ameriku, o čemu da razmišljamo. Pisalo je 'šta bi trebalo da uradimo da budemo još bolji, šta smo do sada uradili i šta bi tek trebalo.' Ono što je najvažnije, rekao sam da samo tim pobeđuje, sve ostalo je nebitno. Jedan igrač ne pravi ekipu, jedan igrač može da razbije ekipu. Moramo još da radimo i napravimo timski duh. Imali smo izvanredan talenat i igrače. Bio je to apel da moramo da radimo puno na timskoj hemiji."Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram