Ratovi saopštenjima umesto dogovor za stolom
Košarkaška reprezentacija Srbije obradovala je čitavu naciju srebrnom medaljom na Svetskom prvenstvu u Manili ove godine, ali je selektor Svetislav Pešić odmah nakon finala sa Nemačkom pričao o problemima naše košarke, pre svega klupske prirode.
I stvarno ima smisla reći da jedna medalja ne leči dugogodišnje probleme, ali bi valjalo kada bi oni koji bi trebalo da se bave srpskom košarkom uskoro iznedrili i neka kvalitetna rešenja.
„Ovo za mene nije samo posao, već izazov i želja da u ovim godinama vratim nešto srpskoj košarci koja je mene stvorila. Rezultat koji smo napravili je čudesan, možda nismo ni svesni koliko je dobar sportski, pre svega za ove igrače koji su se okupili, i za ostale koji su igrali u kvalifikacijama. Teško smo prošli kroz taj proces, bilo je opravdanih kritika, ali i omalovažavanja, sve u interesu da se košarka u Srbiji popraviti. Iskreno, uopšte ne verujem da će ova medalja popraviti stanje u srpskoj košarci, ja bih voleo da pokrene rešavanje dosta problema koje imamo. Ljudi koji su danas zaduženi za košarku u Srbiji moraju nešto da urade, inače ćemo biti srećni da se kvalifikujemo za velika takmičenja, a medalja neće biti, to kažem vrlo odgovorno i jasno. Mi nemamo ligu, ne postoji, kako mislimo da razvijamo košarku bez lige, to ne postoji“, upozorio je Pešić.
Uporedio je Pešić i naš sistem sa onim koji imaju u Nemačkoj, Španiji, Litvaniji i Francuskoj, pa je jasno da za takvim državama (malo) kaskamo i da je neophodno preuzeti nešto po tom pitanju, što se uglavnom vidi i po kontinuitetu rezultata.
Za početak trebalo bi da se urede odnosi sa klubovima i između njih samih, jer bez zajedničkih predloga i rešenja nema boljitka.
Kada govorimo o tom odnosu svima je jasno da su Crvena zvezda i Partizan u fokusu i da on njih najviše zavisi. Rivalstvo „večitih“ jeste nešto posebno na ovim prostorima i jeste nešto čime često možemo da se ponosimo, ali prethodnih godina nekako se više pričalo o skandalima i neredima, nego o samoj košarci.
Setimo se samo svih onih pražnjenja tribina i kazni, svih prepucavanja na terenu, sukoba čak i igrača sa navijačima, ubacivanja predmeta na teren, policijskih intervencija… I kao da sve to nije dosta, opšti rat saopštenjima dodat je kao ulje na vatru, a istina je uvek negde između.
U istom maniru ove godine imamo i prepucavanja između ABA lige i KLS-a, a rešenja se još uvek ne naziru, jer međusobni sukobi nekad izgledaju bitnije od pravljenja zaista smislenog sistema.
Pešić se zalaže za formiranje prave profesionalne srpske lige u kojoj bi igrali i naši najjači klubovi, što otvara pitanje smisla ABA lige i da li u njoj ima budućnosti.
Prema rečima selektora, danas košarka u Srbiji stoji na četiri stuba.
„Prvi je selekcija. Drugi je primenljiva metodika treninga na ljude koje biraš – od mladih do reprezentacije. Treće, učešće, uticaj na pravila FIBA. Mi smo menjali pravila FIBA. Mi smo uticali. Radomir Šaper je menjao pravila lige. Mi smo danima provodili razgovore u Minhenu. I četvrto, najvažnije, sve može da bude ovako i onako, ali ako nema sistema takmičenja, gde će ti potencijali da se razviju, mi ćemo da ostanemo ovde gde smo“.
Da se razumemo, situacija nije baš toliko loša kako je možda neki doživljavaju, ima i ABA liga svojih prednosti, ali daleko od toga da nam cvetaju sve ruže, bilo da pričamo o reprezentaciji ili o klubovima.
Na seminaru čelnika Košarkaške lige Srbije i predstavnika srpskih klubova koji je održan na Staroj planini doneto je nekoliko veoma važnih odluka za srpsku košarku, nakon čega se pojavila najava da bi crno i crveno-beli mogli da napuste regionalno takmičenje kad budu dobili uverenje da će, bez obzira na rezultate u njoj, igrati Evroligu.
Partizan je burnim saopštenjem reagovao na te vesti, usledilo je saopštenje i KLS-a, pa se uključila i ABA liga, a onda novi dopis KLS-a i tako verovatno u krug dok vreme prolazi, a rešenja se ne pronalaze.
Da li je normalno da Partizan već dve godine zaredom ne igra domaću ligu? Nije.
Da li je normalno da Zvezda ne želi da učestvuje u ABA Superkupu? Nije.
Da li su naši najveći klubovi na bilo koji način sankcionisani za ove odluke? Nisu.
I ne bi samo kažnjavanje donelo neki poseban boljitak, ali moraju se ustanoviti jasna pravila bez kojih nema ni pravog takmičenja.
Podsetimo i da su se i ljudi iz Košarkaškog saveza Srbije u bliskoj prošlosti uključivali sa saopštenjima u vezi neigranja Partizana u domaćem prvenstvu, što samo produbljuje celu priču, a suštinski ne rešava ništa, već samo prebacuje odgovornost na suprotnu stranu.
Nekad se čini da smo sami sebi protivnici, jer kako i zašto, zaboga, KSS i KLS ne mogu da pronađu zajednički jezik?
Jeste teško ispoštovati sve interese i Zvezde i Partizana, ali srpska košarka nisu samo ova kluba, već mnogo više od toga. Isto tako bez jakih „večitih“ nema ni stabilnosti, ali upravo ova dva kluba su evroligaši i ozbiljni konkurenti za evropske trofeje, pa na tom talasu bi trebalo i ostali da plivaju, samo u ovom trenutku nije jasno kako.
Ono što jeste jasno je to da ni ABA liga ni KLS nisu baš za primer, jer obe strane moraju biti bolje organizovane sa jasnim planom razvitka u godinama pred nama, ukoliko zaista nešto korisno žele da ponude i priušte.
Kada bismo pričali o pojedinačnim slučajevima i problemima na obe strane trebalo bi nam zaista mnogo vremena i prostora, ali, evo, pomenućemo neke primere.
Kako je moguće da se desi da Zlatibor kao šampion ABA 2 lige u sezoni 2021/22 ne igra u prvom rangu takmičenja naredne sezone? Jednom rečju, skandal.
Kada pričamo o KLS-u, ne treba vam mnogo da se prisetite skandala sa nameštanjem od pre nekoliko meseci.
Kada je reč o klubovima, jeste istina kada Pešić kaže da samo Zvezda i Partizan od srpskih timova igraju Evropu, dok su svi ostali u senci po tom pitanju, sem FMP-a koji u protekle dve godine pokušava da uradi nešto na tom polju. Mega je preuzela ulogu kluba za razvoj mladih talenata i slanja istih u NBA, u ABA ligi je i Borac iz Čačka, ali svi oni mogu da budu na daleko većem nivou i sa mnogo značajnijom ulogom u razvoju srpske košarke, kao i svi ostali iz KLS-a, koji takođe moraju aktivnije da se uključe u celu priču.
Ne treba zaboraviti mlađe reprezentativne kategorije, koje nisu baš sjajno prošle ovog leta, izuzev U18 selekcije koja je postala evropski šampion.
Bez adekvatnih uslova i sistema rada u mlađim kategorijama nema ni uspeha kasnije.
Takođe, ni kult reprezentacije nije više kao nekada, sada je mnogo više otkaza i nećkanja da li igrati ili ne, što se takođe može promeniti sistemskim radom.
Nije na nama da kažemo kakav je sistem takmičenja najbolji u ovom trenutku i čemu treba da se posvetimo – ima za to i stručnijih koji treba da vode glavnu reč, a mi smo tu samo da pomognemo da srpska košarka bude sve bolja i uspešnija.
Međutim, potrebno je pronaći zajednički jezik između već odavno sukobljenih strana, što očigledno uopšte nije lako.
Ipak, košarka, pogotovo u Srbiji, veća je od bilo kog kluba, grupe i/ili pojedinca, što bi trebalo da znaju oni koji u interesu iste žele i da rade.
Rešenja se pronalaze zajedničkim snagama za stolom, često iza zatvorenih vrata, a ne iza kompjutera i elektronskih saopštenja, koja su često samo loša i ne baš korisna predstava za navijače.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare