Kako Marina pretvara Amerikanke u najlojalnije Srpkinje

Ivon Anderson osvojila je srca ljubitelja košarke u Srbiji, pokazavši da je ipak nešto više od strankinje koja je zaigrala za drugi nacionalni tim.

U muškoj košarkaškoj reprezentaciji stranac nije potreban i dolazak nekog Amerikanca deluje nezamislivo, kao potez koji bi narušio kult reprezentativne košarke.

U ženskom timu, taj kult nije postojao dok nije došla Marina Maljković, a ona je dobro znala da kult može izgraditi uz dodatni sastojak koji bi učvrstio ekipu i dodatno osnažio devojke koje ima na raspolaganju.

Marina je imala puno pravo da učini šta želi kao najzaslužnija za izgrađivanje ženske košarke, ovu ekipu je okupila u aprilu kako bi skovala zlato, a nema problem ni da podseti na problem klupske košarke, koja joj otežava posao da nacionalni tim bude tim 12 devojaka iz Srbije.

„Reprezentacija trpi strašan problem zbog jako loše lige, i to ću uvek da pričam. Moja je obaveza da kažem istinu, ali ne kukam. Selektor Španije, sa ligom koja se poslednjih godina digla ciljano zbog domaćinstva EP, ima neuporediv broj mladih mnogo dobrih košarkašica koje igraju i završnice Evrolige i Evrokupa. Naše mlade igračice nemaju ozbiljno iskustvo koje ih čekaju na velikim takmičenjima. Iz te lige, kakva je takva je, htela sam da pronađem najbolje, pa je konačni odabir one najbolje, najspremnije, najpožrtvovanije.“

U red najboljih ove godine ušla je Ivon Anderson, a Marina je potvrdila da ova dodatna doselekcija ne prolazi bez analize ljudskih i timskih kvaliteta. Ivon je postala deo svlačionice kao da je ceo život provela u Srbiji, brzo je postala svesna koliko nacionalni dres znači svim ostalim devojkama, pevala je himnu glasno kao i one, dodatno je osvojila publiku govorom na simpatičnom srpskom, sa balkona na dočeku.

„Kada mi je Marina ponudila priliku da budem deo reprezentacije Srbije, nisam razmišljala ni trenutka. Moj posao je samo da dodam moje kvalitete na ono što je ona već izgradila da bismo ostvarili ciljeve, osvajale medalje i bile uspešne. Košarkaška kultura u Srbiji je jedina na svetu koja može da se uporedi sa onom američkom. To dovoljno govori koliko cenim srpsku košarku“, bila je njena poruka kada se pridružila.

Marina Maljković je sa njom sarađivala u Galatasaraju u Turskoj i imala je nepogrešiv osećaj, baš kao kada je „skautirala“ Danijel Pejdž, devojku koja je bila deo generacije koja je osvojila prvo evropsko zlato 2015. godine u Budimpešti.

Zdrava svlačionica je temelj svakog uspeha, Marina je i sa Danijel i sa Ivon dobila još čvršću podlogu za dve evropske zlatne medalje.

Pejdž je osvojila i olimpijsku bronzu, a zid njene sobe u Americi i dalje krasi velika zastava Srbije, himnu je naučila za 30 minuta uz cimerku Jovanu Vukoje i snimke na Jutjubu.

„Tako sa ponosna da budem Srpkinja i predstavljam ovako veliku zemlju. Hvala ti Srbijo na ovoj životnoj šansi“, bila je njena poruka posle olimpijskog dočeka.

Sada će i Ivona, kako su je već krstili navijači skandirajući na dočeku, napraviti olimpijski pohod da i ona kruniše svoju privrženost Srbiji.