Kad sa Bodirogom zapevaš himnu, znaš da si na pobedničkom postolju

Više stotina studenata došlo je u sredu u amfiteatar V na Pravnom fakultetu kako bi imalo priliku da razgovara sa Bodirogom, a to je zaista posebna vrsta časti i zadovoljstva.

Iako je Bodiroga upravo sa rečima zahvalnosti započeo svoj govor, te istakao da je njemu čast i zadovoljstvo, nemam sumnju da su se svi prisutni u sali osetili veoma počastvovano što su tu gde jesu - ispred i pored jednog od najvećih sportista u istoriji naše zemlje, ali pre svega dobrog čoveka.

Kao dete rođeno početkom 2000-ih, nisam imao priliku da mnogo uživam u Bodiroginim majstorijama na terenu, a kad sam postao svestan sebe i zavoleo košarku, on je već bio u igračkoj penziji, tako da su mi ostali samo video snimci. Iako se i na njima može mnogo toga dobrog videti, nikako ne može biti isto kao gledanje utakmica uživo i proživljavanje tih osećaja, pogotovo kada je nastupao u dresu reprezentacije.

Kao igrač, Bodiroga je postao simbol evropske košarke, osvojio je praktično sve što je zamislio, kako sa klubovima, tako i sa reprezentacijom, a individualnih nagrada je bilo na pretek. Međutim, i sam Bodiroga je na tribini na Pravnom fakultetu istakao da je posebnu emociju uvek imao u dresu nacionalnog tima, a kada se na pobedničkom postolju zapeva himna... To je zaista teško opisati.

Tako je bilo i nama u publici, kada smo na kraju tribine zapevali himnu "Bože pravde" zajedno sa Bodirogom. Možda sadašnji studenti i đaci najvažnije momente iz Bodirogine karijere mogu da gledaju samo na snimcima, ali borba za bolju i pravedniju Srbiju dala je mladima šansu da se sa Dejanom nađu na pobedničkom postolju, samo malo drugačijem od onog sportskog.

Kada zapevate himnu sa Bodirogom, to jeste neki znak da ste pobedili i zaista mislim da se mnogi tako i osećaju.

Moram priznati da je ta scena pevanja himne došla potpuno neplanirano za veliki broj studenata, ali osećaj tokom tih nekoliko minuta zaista je teško opisati - mnogo je bolje to doživeti, jer se zaista retko dešava da imate priliku da stojite pored takvog šampiona kao što je Bodiroga i sa njim zajedno delite emotivne momente.

I nije poenta samo u pevanju himne, već i u svemu onome što je prethodilo tome, a i onome što je usledilo posle, iz čega svi mogu mnogo da nauče.

Bodiroga je tokom razgovora sa studentima, između ostalog, pružio poruku onima koji su povređeni u Novom Sadu pre neki dan, pričao je o stvaranju boljeg društva, borbi protiv korupcije, bahatosti i nasilja, ali i o tome kako sport može da pomogne u svemu tome.

I ne, Bodiroga nije stao uz studente samo radi reda - povezao se sa njima (nama) na višem nivou, jer je u ovoj borbi (protestima, blokadama...) prepoznao patriotizam, ljubav, solidarnost, hrabrost, prave vrednosti... Kada veliki šampion prepozna takve "stvari", koje se ne mogu kupiti novcem, i kada se vidi da iskreno priča i želi da pomogne, onda znate da je to ispravna strana (kad podela u društvu već postoji, onda neka bude valjana).

Tokom tribine bilo je mnogo trenutaka u kojima je Bodiroga sasvim spontao uspeo da nasmeje sve, slao je poruke mira i ljubavi, trudio se da se nikome pojedinačno ne zameri i uglavnom je dobro poentirao. A i gde ćete bolju poentu od zajedničkog pevanja himne, osmeha na kraju tribine i osećaja potpune duhovne ispunjenosti...

Što bi Bodiroga rekao - nema boljeg, čestitijeg i iskrenijeg društva od studenata u ovom trenutku i verujem da mogu da mu se zahvalim i uzvratim komplimente u ime svih, bar onih koji su bili na Pravnom te večeri.

I danas, kada je Bodiroga na poziciji predsednika Evrolige, uspeva da izabere dobro društvo, u kom su neretko vladika Grigorije i Nemanja Vidić, ali i mnogi drugi veliki i uspešni ljudi iz različitih sfera. Sada kao njegovo društvo mogu da se smatraju i studenti, kojima je slavni Srbin već odavno pružio podršku i nastavlja da ovu najvažniju utakmicu igra sa njima.

Ako se i dalje pitate kakav je čovek Bodiroga, odgovor će vam možda dati ono što je uradio posle tribine. Dugo je ostao sa studentima, slikao se, potpisivao dresove, majice i peškire, družio se sa onima u čijim očima je sigurno još više porastao, iako je već bio veliki.

I naravno da znam da nije Bodiroga jedini koji radi ovakve stvari u vremenima kada mnogi ne smeju da se oglase, jer se plaše za svoja radna mesta, karijere... Ali, ono što se oseća prilikom razgovora i druženja sa Bodirogom zaista jeste posebno i na tom pobedničkom postolju ima mesta samo za one koji u teškim vremenima odluče da se bore na strani dobra.

Ne zaboravite, dobro uvek na kraju pobedi zlo, a nadam se da će čestiti, pravedni i hrabri Srbi uskoro ponovo s ponosom pevati "Bože pravde".

BONUS VIDEO