INTERVJU Nikola Vučević za Nova.rs o pozivu Zvezde, Teu i ostanku u NBA ligi

Iskren, otvoren, dostupan - za svaku pohvalu je odnos koji Nikola Vučević godinama gaji prema medijima. I to uvek treba isticati, jer je uvek pravo zadovoljstvo pričati sa njim. Iza njega su decenija i po dominacije pod obručima u NBA, Ol-star nastupi i nebrojene bitke sa najvećim imenima svetske košarke, a o svemu priča sa lakoćom.

Ipak, kada se svetla i siđe sa najveće pozornice, pre svega je porodičan čovek. Njegova najveća podrška, baza i najvredniji životni trofej su njegova supruga Nikoleta i trojica sinova, Filip, Matija i Lazar. Zato je razgovor i počeo u porodičnom tonu, dok odmaraju u Crnoj Gori, a fokus se prebacio na NBA, naravno Crvenu zvezdu i košarku generalno.

Sinu Lazaru ste nedavno slavili treći rođendan, koliko vam znači što ste tu sada za takve događaje?

"Lepo smo to proslavili. Rođen je u junu, dok su stariji sinovi rođeni u oktobru i decembru, pa sa Lazarom možemo u miru, u krugu porodice da obeležimo rođendan. Porodično smo se okupili i baš smo se lepo proveli", počinje Vučević priču za Nova.rs.

Da li su i koliko sinovi svesni ko im je tata?

"Najstariji sin Filip ima sedam godina, Matija pet, Lazar tri, postaju već pravi momci. Jesu svesni tate u nekoj meri, pogotovo Filip koji dosta zna i prati. Još dok je bio mlađi, košarka ga je zaintrigirala. Gleda, pita, zna sve igrače. I Matija je počeo polako, ali Filip je baš sličan meni – i ja sam tako kao mali sve to pratio. Kad ih pokupim iz škole ili sa treninga, a pre toga dam neki koš za pobedu ili nešto slično, druga deca shvate da su to moji sinovi i bude: "Tata ti je Nikola Vučević", pa to bude "vau". Nisu još skroz svesni šta je tačno NBA, ali polako shvataju da je to nešto dobro i kul. Meni je mnogo drago zbog toga, da pitaju i dolaze uživo na utakmice. To mi prija i motiviše me da guram još jače".

Je l' im je tata i omiljeni igrač?

"Tata je ipak tata. A, omiljeni igrači se menjaju kako se pojavi koja nova sličica. Kada sam bio u Bostonu, Tejtum im je bio baš drag, pa onda u Čikagu Derozan, Lavin, Karuso... Menjaju se favoriti".

Ranije zbog reprezentacije niste imali leti ovoliko vremena za porodicu?

"Porodica mi je glavni oslonac u životu – supruga, deca, otac, majka i sestra. S njima pronalazim mir i najsrećniji sam kad smo zajedno. Najteže mi padaju putovanja. Kad sam bio trejdovan u Boston i odvojen od njih, shvatio sam da, iako je to deo posla, kako starim i kako oni rastu, to sve teže pada. Imam osećaj kao da propuštam neke stvari – predstave u školi, treninge, utakmice... Idu na fudbal i džijudžicu, i kad nisam tu, bude mi baš krivo. Zato se trudim da ovo slobodno vreme maksimalno kvalitetno iskoristimo. Odmah se vidi razlika kad smo svi na okupu. Nije uvek suprugi Nikoleti lako sa tri dečaka puna energije, ali to mi je najbitnije".

Sezona za nama donela je pomenutu selidbu i povredu prsta?

"Prvim delom u Čikagu, do trejda, bio sam baš zadovoljan. Igrali smo onoliko koliko smo mogli, u skladu s očekivanjima i kvalitetom tima, a onda su se odlučili za promene. Boston je za mene bio sjajna stvar, jer su napadali titulu, a ja sam doveden da im pomognem. Međutim, ta povreda prsta je poremetila neke stvari, pre svega privikavanje i uigravanje. Morao sam da se naviknem na ulogu sa klupe i drugačiju minutažu u odnosu na ono što sam igrao čitavu karijeru. Da se nisam povredio i izgubio to vreme, sve bi sigurno izgledalo drugačije i za mene i za ekipu. Kad se Tejtum vratio, ja sam se povredio, pa nismo stigli da sve sklopimo kako treba – nekad je to išlo dobro, nekad slabije".

Deluje i da se vaša uloga menja malo sada?

"Najviše mi je žao što smo u prvoj rundi plej-ofa vodili 3:1 protiv Filadelfije i onda je usledio pad, pa smo ispali. Imali smo veliku šansu, ali nismo odigrali na potrebnom nivou i Fila je zasluženo dobila. Da smo prošli dalje, mislim da bih bolje "legao" ekipi. Ipak, za mene je to bilo novo, veliko iskustvo. Biti deo takve organizacije, na najvišem mogućem nivou, mnogo mi znači. Lepo su me prihvatili i osetio sam kako to izgleda pred ovo leto, što mi je možda i odlična priprema da u nastavku karijere opet budem u ulozi drugog centra".

Nikola Jokić, Luka Dončić, Bogdan Bogdanović, vi, dominacija igrača sa ovih prostora je godinama prisutna u NBA, zajedno ste promenili sliku najjače lige na svetu?

"Što se tiče naših, NBA je definitivno prodrmao Dončićev trejd u Lejkerse, ali se to na kraju sleglo i došlo na svoje. O Jokiću već svi znamo sve – iz godine u godinu je sve bolji, neverovatno je koliko mu iskustvo pomaže. Bogdan, s druge strane, zbog problema sa povredama nikako da uhvati pravi ritam u kontinuitetu, i to mu je trenutno najveći problem. Svašta se pominje, ali on definitivno ima mesto u NBA ligi i može još mnogo toga da pruži, samo da ga posluži zdravlje", dodaje Nikola Vučević.

Šta se dalje dešava oko NBA i nastavka karijere?

"Od 1. jula zvanično postajem slobodan igrač. Tada kreće prelazni rok, klubovi koji te žele zovu agenta, daju ponude i onda odlučujemo šta dalje. Tržište se malo promenilo. Pre je to bilo dosta atraktivnije, najveće zvezde poput Džejmsa, Vejda ili Boša su izlazile na tržište, pa su klubovi pravili prostor u budžetu. Sad, zbog novih pravila i taksi za luksuz i slično, najveće zvezde uglavnom produžavaju ugovore na vreme ili se sele kroz trejdove. Sada ću prvi put biti slobodan igrač na ovaj način, pošto sam i u Orlandu i u Čikagu uvek produžavao ugovore pre nego što sam izlazio na tržište. Čekam da vidim šta će se otvoriti. Zbog oštrih kazni liga je dosta zategla pravila, klubovi su jako oprezni. Baš je dinamično – dešava se da neki tim cilja upravo tebe, ali usput naprave neki trejd i ta priča jednostavno ispadne iz kombinacije".

Gde vidite sebe sledeće sezone – NBA, Crvena zvezda ili negde drugde u Evropi?

"Ljudi me to stalno pitaju, pošto navijam za Zvezdu. Ipak, NBA je NBA i sasvim je logično da želim da ostanem tamo što je duže moguće. Smatram da i dalje imam dosta toga da pružim. Iako će to možda biti u nekoj drugačijoj ulozi, toliko dugo sam u tom sistemu da sam navikao i odlično znam šta taj nivo predstavlja. Moj primarni fokus je NBA i voleo bih tamo da završim karijeru. Očekujem ponude i nadam se da će mi se neka svideti. Ako do toga ne dođe, onda bih razmišljao o Evropi".

Da li je, kad je u pitanju Crvena zvezda, bilo zvaničnih kontakata i poziva?

"Jeste, bilo je poziva iz Zvezde. Kontaktirali su me, ali sam im otvoreno rekao kako stoje stvari. Zvali su me i neki drugi evroligaški klubovi, i svima sam dao isti odgovor – NBA mi je prioritet. Poznajem Miloša Teodosića jako dobro, on je jedno od najvećih imena sa ovih prostora i bolje smo se upoznali baš dok je bio u NBA. Njegov poziv generalno ima određenu težinu i sigurno donosi mnogo Zvezdi. Klub se dosta podigao, na jako visok nivo i kroz Evroligu sada bez problema privlači ozbiljna igračka imena".

Navijači Zvezde uvek maštaju i smatraju da u klub možete doći, na neki način, kad god poželite?

"Drago mi je što to cene i sigurno bi, navijački gledano, to bila jako lepa priča. Ali, ja u Zvezdi nikada nisam igrao, uvek sam bio "samo" navijač. Razumem i navijače, i sve druge u potpunosti, ali želim da se takmičim u NBA ligi na najvišem nivou sa najboljima koliko god je moguće. I to iskreno kažem, valjda me i zbog toga poštuju što sam iskren, a videćemo šta će i kako biti".

Kako vam se čini dolazak NBA u Evropu i formiranju nove lige?

"Ako NBA zaista pokuša to da pokrene, verujem da su dobro razmislili i da bi to moglo da donese dobrobit evropskoj košarci, pod uslovom da to na kraju bude usaglašeno kao jedna liga. Prosto, nije dovoljno veliki fond igrača za dve lige na istom kontinentu, pogotovo kada gubiš mlade talente koji odlaze u NCAA. Nadam se da će naći način da funkcionišu zajedno. Nikome ne odgovara da NBA dođe ovde i da se međusobno takmiče, jer bi tako svi gubili na kvalitetu. Takođe, Evroliga mora da pronađe način da donosi novac. Troše se nenormalne svote na igrače svake sezone, što njihov trenutni biznis plan čini neodrživim. Neozbiljno zvuči da nagrada za osvajanje Evrolige otprilike ne može da pokrije platu jednog vrhunskog igrača. NBA sa sobom donosi taj održiv model i neverovatne količine novca, oni su prosto majstori u tome da naprave sistem koji je profitabilan za sve", zaključio je Nikola Vučević.