1
Velika Jugoslavija je sa sobom nosila posebnost da nije bilo važno ko je koje nacionalnosti, vere, konfesije, ali su sve razlike isplivale na videlo u momentu kada je počeo raspad države.
Neretko se mediji, uglavnom u Srbiji, pitaju kako bi danas izgledala ova ili ona reprezentacija Jugoslavije, da li bi osvojila ovo ili ono, vodeći se principom šta bi bilo kad bi bilo.
PROČITAJTE JOŠ
Česti su i slučajevi da sportisti menjaju pasoše između država koje su nekada činile neku veliku, ukoliko za to imaju mogućnost, da li kroz mesto rođenja ili kroz nacionalnu pripadnost roditelja.
Ako se radi o vrhunskim sportistima, elitnim pripadnicima svoje discipline, oni nemaju veće dileme – uglavnom prihvataju pozive država u kojima su odrasli, gde su se školovali, gde im žive prijatelji.
Tako je, na primer, obrazloženo zašto su Luka Dončić i braća Dragić postali reprezentativci Slovenije, a ne Srbije, odnosno Jugoslavije u nekom prethodnom periodu.
Ima i onih poput Filipa Stojkovića, Adama Marušića, Mirka Ivanića, Nikole Drinčića koji su rešili da, činjenicu da za njih nema mesta u reprezentaciji Srbije, nadomeste tako što će prihvatiti poziv Crne Gore.
Konačno razdvajanje državne zajednice proistekle iz ostataka Jugoslavije je značilo i da će Nikola Peković postati crnogorski reprezentativac, ali je bilo i suprotnih primera, poput onog koji je demostrirao Saša Pavlović.
Kao Srbin iz Crne Gore odlučio je da se oprosti od nacionalnog dresa i da ne postane član niti jedne od selekcija proisteklih posle stvaranja dve samostalne države.
Različite životne priče nose i različite okolnosti, takve je doživeo vaterpolista Marko Radulović, 19-godišnji momak iz Rijeke koji je bio sjajan u mlađim selekcijama Hrvatske, ali je odjednom „obrisan“ pošto je zaigrao za Vojvodinu.
“Desila se nezainteresovanost od strane Vaterpolo saveza Hrvatske, nisam imao opciju da igram za reprezentaciju Hrvatske, nisu hteli da igram za njih, niti su me kontaktirali otkako sam otišao u Srbiju”, naveo je nedavno Radulović za Nova.rs.
Predstojeći NBA draft je u prvi plan ubacio i slučaj Marija Nakića, momka rođenog u Beogradu, sina nekadašnjeg hrvatskog igrača Iva Nakića, člana Cibone i Partizana, i Zorice Desnice, bivše supruge proslavljenog tenisera Slobodana Živojinovića.
Mladi Mario je karijeru startovao u mlađim kategorijama Partizana, odrastao je u Srbiji, a kao dečak je prešao u akademiju Real Madrida u kom je postao jedan od najvećih prospekata evropske košarke.
Lakše malo ? @ndanga06 https://t.co/sTR5QQtRxU
— Mario Nakic (@MarioNakic7) October 10, 2020
U tom kontekstu ga je i pomenuo američki skaut Džonatan Givoni.
„Prilično impresivna predstava 19-godišnjeg Hrvata Marija Nakića. Za krilima koja znaju da kreiraju, dodaju, šutiraju, uvek će biti velika potražnja u NBA. Uradio je neke dobre stvari i u odbrani. Pratiću njegov napredak“, naveo je Givoni.
To su kao vest preneli i hrvatski mediji, pre svih Indeks, uz ispravku.
„Mario Nakić je, doduše, Hrvat koliko i Srbin. Rođen je u Beogradu, otac mu je bivši evropski prvak sa Cibonom i Partizanom, rođeni Riječanin Ivo Nakić, a majka Srpkinja koja je ranije imala dete sa slavnim teniserom Slobodanom Živojinovićem“, pojašnjava zagrebački Indeks.
Degutantna pojava merenja krvnih zrnaca je u slučaju mladog Marija startovala još nekoliko godina ranije, kada se on našao u konverzaciji sa tadašnjim selektorom reprezentacije Srbije Aleksandrom Đorđevićem.
On je Mariju čestitao na partijama u juniorskoj Evroligi, na šta je Nakić odgovorio sa „hvala selektore“.
Hvala puno selektore ?? https://t.co/uYwwjNFlme
— Mario Nakic (@MarioNakic7) May 23, 2019
„Šta bude odlučio i kada se bude odlučio, siguran sam da će mladi igrač Mario Nakić to javno i reći… Ovako se samo navijački ‘prevode’ naši familijarni, prijateljski odnosi i lepo Mariovo vaspitanje… Na pogrešan način se svi zajedno borimo za njega u interesu srpske košarke nadajući se da će jednog dana, između ostalog i zbog razumevanja i ljubaznosti svih nas i naše javnosti, Mario odlučiti da igra za našu reprezentaciju, mi čekamo i dalje…“, napisao je Đorđević na Tviteru.
Ne da Nakić nije odlučio, već nikada nije igrao ni za jednu nacionalnu selekciju, što ga potpuno izuzima iz priča svih prethodnih primera i čini jedinstvenom pojavom na turbulentnom prostoru bivše Jugoslavije.
Jasno je da je Mario bliži Srbiji, da je tu odrastao, da voli Novaka Đokovića, Bogdana Bogdanovića, Miloša Teodosića, što je evidentno po njegovim objavama na društvenim mrežama, ali je takođe jasno da je apsolutno moguće da on nikada ne zaigra ni za jednu reprezentaciju.
Baš zbog onog „merenja krvnih zrnaca“ i mogućih negativnih reakcija, koje je ranije hteo da izbegne Saša Pavlović, po razdvajanju Srbije i Crne Gore.
Da li ćemo biti dovoljno pametni da pronađemo najbolji i najcivilizovaniji način da u dresu Srbije vidimo briljatnog mladića? Da ne izgubimo još jednog talentovanog igrača zbog nekakve „politike“, „komentarisanja“, „osuđivanja“? Ili nestrpljivosti u cilju da što brže saznamo šta će on i kada odlučiti?
Odgovor ćemo videti… Nadamo se ne onakav na kakav smo već odavno navikli.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
