0
Grupa koja nas na Mundobasketu najviše zanima je svakako ona gde igra Srbija. Naši reprezentativci su u grupi B u kojoj su još i Južni Sudan, Kina i Portoriko.
I ako ste iole pratili šta se dešavalo u prethodnih nekoliko nedelja mogli ste da vidite kako igra ekipa Svetislava Pešića i tu nema mnogo nepoznanica.
PROČITAJTE JOŠ:
Poznato je da je naša zemlja pet puta bila šampion sveta i da na zlato čeka od 2002. godine kada ga je poslednji put osvojila u Indijanapolisu. I tada je selektor bio Svetislav Pešić samo što je ekipa bila drugačija, sa iskusnijim imenima, nekim čuvenim šuterima poput Peđe Stojakovića ili NBA legendama poput Vlada Divca.
U međuvremenu se situacija promenila, Španci su izgradili sistem koji je počeo da im donosi medalje, pa su sada oni ekipa na koju svi gledaju kako da je nadmaše, ako ne zaboravimo i uvek jake Amerikance, naravno.
Srbija možda nema tako zvučna imena kao što je imala pre 21 godinu, ali ima mlad tim koji traži neki svoj put i ne ide u Manilu da bi tamo igrao za deseto mesto, nego kao što popularna pesma kaže – da donese kući zlato što se zlati.
Jasno je kao dan da će okosnica naše ekipe biti Bogdan Bogdanović, koji je već jednom dokazao kakav poenter ume da bude, kad je u Kini bio najbolji strelac turnira.
Srbija je tada završila na petom mestu, sada se nada nešto boljem plasmanu, ali ujedno i drži palčeve iza leđa jer smo se u prethodnom periodu suočili sa mnogo otkaza i povreda.
Nema Nikole Jokića, Vasilija Micića, Nikole Kalinića, Vladimira Lučića, Pešić ne zove Miloša Teodosića, a konačan spisak će sa 13 biti skraćen na 12 igrača neposredno pred prvu utakmicu 26. avgusta.
„Orlovi“ su do sada već odigrali dva pripremna meča sa rivalima iz grupe, pa neće imati mnogo nepoznanica međusobno, osim eventualno nekih specijala koje su pripremali selektori.
Uz Bogdana koji je i kapiten u timu Srbije, Nikola Jović se profilisao kao lepo iznenađenje jer igra hrabro i bespoštedno, Nikola Milutinov grabi mnogo lopti pod košem i sada će imati zapaženiju ulogu jer nema Jokića.
Samim tim će i veći teret biti na njegovim leđima. Pošto je Nemanja Nedović odustao od igranja na Mundobasketu, bilo je problema u spoljnoj liniji gde će po svoj prilici Stefan Jović biti „general na parketu“.
Već je protiv Portorika u prijateljskom meču imao 11 asistencija, dok se od Marka Gudurića očekuje da poentira efikasnije nego što je to činio do sada.
Aleksa Avramović ima hrabrost i hladnokrvnost kakvu ranije možda nije imao, Vanja Marinković se protiv Kineza pokazao dobro, Ognjen Dobrić se ne stidi da ispali svaku loptu kad mu se ukaže prilika i to je ono što je dobro.
Čini se da je stovrena dobra energija u kojoj nema povlašćenih i gde se i Bogdanović neće ponašati kao šerif koji privatizuje ekipu. Umesto toga, svako dobija šansu, svoju porciju lopti i šut da napravi razliku.
U unutrašnjoj liniji se očekuje nešto više od Filipa Petruševa, dok je Dušan Ristić i na nekim od prethodnih mečeva pokazao koliko je unapredio i šut sa distance.
On je još pre nekoliko godina u kvalifikacijama ubacivao po 20 i više poena za Srbiju, povratio je samopouzdanje igrajući prošle sezone za Zvezdu, a sada može samo da napreduje ako se bude izborio za šansu u Filadelfiji. Uloge Dejana Davidovca, Alekse Radanova i Boriše Simanića su svakako rezervne, pa tim Srbije ne raspolaže tako raskošnim talentom kao što bi mogao, ali znamo da ne pobeđuju najbolji pojedinci, nego najbolji tim.
A u Pešićevom će štošta zavisiti od toga koliko će drugi igrači biti spremni da povuku, umesto da se okreću Bogdanu kad god nešto krene po zlu. Naš tim prvu utakmicu igra 26. avgusta protiv Kine, potom protiv Portorika i na kraju protiv Južnog Sudana.
Pešićev tim koji će biti skraćen za jedno ime: Bogdan Bogdanović, Nikola Milutinov, Stefan Jović, Nikola Jović, Marko Gudurić, Dušan Ristić, Boriša Simanić, Aleksa Radanov, Ognjen Dobrić, Aleksa Avramović, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Filip Petrušev;
I ako ćemo iskreno, na osnovu onoga što smo videli protiv Kineza i Portorika, ne znamo kako bi iko u grupi mogao da nas ugrozi. Samo da to ne bude zamka u kakvu smo upali na Svetskom u Kini pre četiri godine kad smo prokrstarili kroz grupu, a onda su nas išamarali Španija i Argentina.
Tim koji ima Aleksandra Đorđevića pokazao je da već godinama hoće, trudi se, ali jednostavno ne može da napravi veliki iskorak. Jao Ming je bio jedan, posle toga tanka priča.
Đorđević je u meču sa Srbijom gestikulirao, podizao energiju i radio je sve što je mogao kako bi pokrenuo svoju ekipu, ali kad imate situaciju da košarkaš uz neki relativno blag kontakt ispod koša promašuje zicer, onda tu nema šta mnogo da se kaže.
Naravno, Kineze ne treba potcenjivati, naprotiv, već su jednom iznenadili našu reprezentaciju pre skoro 20 godina i nije bilo prijatno.
Njihov najbolji igrač je Kajl Anderson, nekadašnji 30. pik sa NBA drafta i bivši krilni igrač San Antonio Sparsa. Kad god uzme loptu, po kretanju i potezima se vidi da je ispred ostalih iz ekipe.
Zna da šutne za tri, ume i da proigra iz bloka, ali sigurno neće moći sam. Kinezima je jedna od snaga u tome što su uglavnom u prethodnom periodu igrali zajedno, u sličnom jezgru igrača.
Trude se da trče što više i da gde mogu uhvate protivnika na spavanju, ali protiv Srbije u prvih osam minuta nisu mogli da ubace poene.
Gubili su lopte, nisu znali da se snađu sa presingom, a zbunjivali su se i u pogledu preuzimanja u odbrani.
Ekipa mnogoljudne zemlje kakva je Kina će deseti put učestvovati na Mundobasketu, a najveći uspeh im je davne 1994. godine bilo osmo mesto. Na takmičenju koje su sami organizovali, bili su 24.
Zbog toga je tim „zmajeva“, 27. na FIBA rang listi, ekipa bez prevelikih očekivanja. Imaju poene u rukama njihovi igrači Đinćiju Hu i Ći Žu, dok bek Guo Ailun sada nije u ekipi.
Guo je bio jedan od bitnih igrača kineskog tima, sada je izostao, ali će drugi probati da nadomeste njegov izostanak.
Na primer, Ženlin Žang će, kao i protiv Srbije morati da preuzima odgovornost i da se diže na kreirane šuteve kad ne idu pokušaji spolja pošto Kinezi vole i da „ćoškare“.
Većina Kineza igra u domaćoj ligi, a treba obratiti pažnju na one kao što je Đivej Žao koji je već pokazao da zna da pogodi spolja kad mu se ukaže dobra pozicija.
Kada je reč o Portorikancima, videli smo da su kod njih Tremont Voters i Alim Ford bolji od ostalih bar u ovim poslednjim mečevima i između ostalog u ovoj utakmici koju su igrali protiv Srbije.
Jasno je da sa ekipim koja je pre šest, sedam meseci pobeđivala Brazil, sa kojim se Srbija propisno namučila u ponedeljak popodne, ne bi smelo da bude šale.
Osim toga, Portorikanci pred Mundobasket jesu u lošoj formi, jeste ih Pešićev tim pregazio sa 110:75, ali i dalje ne smeju da se potcenjuju i s pravom su drugi favorit u grupi iza Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
Da im igra Hoze Alvarado, verovatno bi to bila drugačija priča, jer je on uz Votersa, Džordža Kondita i Džordana Hauarda jedan od najboljih igrača i duša tima.
Dečko je postao praktično mim u NBA ligi zbog prikradanja s leđa, ali je svejedno ozbiljan košarkaš koji prvenstvo propušta zbog povrede tibije zbog koje su mu Pelikansi zabranili da igra.
Alvarado se povredio još u februaru i tada završio sezonu u NBA ligi. Od Ismaela Romera se očekuju skokovi, od Kristofera Ortiza da ubaci desetak poena ako mu se ukaže šansa, dok se od Gijana Klavela očekuje da bude jedan od poenterskih lidera kao i Voters.
Sve to za sada Portorikanci imaju samo u naznakama, jer svoje kvalitete ne pokazuju kao što su to znali da rade zbog čega su enigma pred početak prvenstva. Ono što je sigurno jeste da su kvalitetom daleko od četvrtog mesta koje su zauzeli 1990. godine, a pitanje je hoće li „Petlovi“ uraditi nešto više nego u Kini kad su bili 15. na svetu.
Kada je reč o Južnom Sudanu, oni su za sada samo enigma pošto protiv njih Srbija nije igrala, ali ako se kao lakmus papir uzmu mečevi drugih ekipa, bogami nisu loši. Reč je o zemlji koja je postala samostalna relativno skoro i koja je pre 11 godina formirala svoj Košarkaški savez.
Južnosudanci su pre nekoliko dana pobedili Venecuelu, a Karlik Džouns je bio vodeći strelac sa 14 poena u tom meču.
Džouns je plejmejker koji ima 25 godina i rođen je u Americi, ali je naturalizovani košarkaš koji je pretprošle sezone igrao za Teksas Ledžendse, a u jednom trenutku je bio deo Dalasa, čak i Denver Nagetsa.
Da ga ne treba potcenjivati, baš kao ni njegov tim, svedoči i činjenica da je igrajući za Vindi Siti Bulse, filijalu Čikaga bio MVP u razvojnoj ligi i njen najbolji strelac.
Dakle, ako neko bude imao poene u rukama protiv rivala na Mundobasketu, onda bi to trebalo da bude Džouns koji ima strašno brz dribling, lako menja pravce i još lakše naskače i za dva i za tri.
Nije uvek pouzdan u šutu, ali ne sme se ostavljati sam mada uglavnom uživa u tome da iz prodora poentira kao što je to nekad radio daleko poznatiji Derik Rouz.
Džouns je samo jedan od igrača Južnog Sudana na koje treba obratiti pažnju pošto je i Marijal Šajok snažan 28-godišnjak koji je Australiji ubacio 15 poena, a uvek vreba da pokupi poneki skok.
Jedno od poznatijih imena u Južnom Sudanu je i Venjen Gejbrijel, NBA igrač koji je bio u Portland Trejlblejzersima, Nju Orleans Pelikansima, Bruklin Netsima, Los Anđeles Klipersima i prošle sezone u Los Anđeles Lejkersima. Našao se na spisku selektora pre desetak dana, a u klubovima je uglavnom čovek rotacije koji odigra do desetak minuta i odradi svoj deo posla sa po pet, šest poena.
To se u reprezentaciji menja, tim pre što će Gejbrijel imati motiv više da se dokaže jer je još uvek slobodan agent koji ima želju da zadrži svoj NBA status.
Nadamo se samo da će Bogdan Bogdanović, Nikola Milutinov, Nikola Jović, Filip Petrušev i ostali momci iz tima „orlova“ sprečiti da to i učini makar preko naših leđa.
Raspored utakmica u grupi B na Mundobasketu:
Subota 26. avgust
10.00 Južni Sudan – Portoriko
14.00 Srbija – Kina
Ponedeljak 28. avgust
10.00 Kina – Južni Sudan
14.00 Portoriko – Srbija
Sreda 30. avgust
10.00 Južni Sudan – Srbija
14.00 Kina – Portoriko
BONUS VIDEO: Ispraćaj košarkaša Srbije na Svetsko prvenstvo
