0
Podeljena su mišljenja po pitanju dovođenja Arona Gordona u Denver Nagtese i cene koja je za njega plaćena, mada već sada može da se pretpostavi zbog čega je doveden.
Nagetsi su poslednjeg dana prelaznog roka 25. marta označili da 25-godišnjeg krilnog centra dovode u zamenu za Ar Džej Hemptona, Gerija Herisa i pika prve runde drafta.
PROČITAJTE JOŠ:
Na stranu što Geri Heris već dve, tri sezone igra kao rupa više nego što čini deo konkurentnog rostera, ali Ar Džej Hempton ima potencijala.
Dečko rođen 2001. godine je dobio priliku na 25 utakmica i istina, nije otišao dalje od devet poena, ali valjda je Kalvin But dobro procenio da dalje od toga neće moći ni u dolazećim godinama.
Aron Gordon jeste daleko zvučnije ime koje je u NBA već više godina. To je činjenica. Takođe je jasno i da sa 12,9 poena koje postiže u proseku kroz karijeru (14,6 u sezoni), neće biti bogzna kakva napadačka sila.
On mora da popunjava rupe u odbrani i to je bio rezon zbog kog je angažovan i dovučen iz tople Floride u ‘ladni Kolorado.
Možda za brata nekadašnjeg igrača Partizana, Drua Gordona, važi da je isključivo letač, jer je poznat po visokom odrazu i zakucavanjima, ali Aron je ipak nešto više od toga.
Gordon je poprilično svestran u odbrani jer ima visinu krila (oko 207 centimetara), a raspon ruku centra (oko 213 cm).
Zato ne treba da čudi što je kao dobar defanzivac, primarno pokrivao najbolje napadače protivničkih ekipa.
A u zapadnoj konferenciji NBA lige gde su Denver Nagetsi, takvih napadača će biti na pretek u Kavaju Lenardu, Lebronu Džejmsu, Luki Dončiću, Polu Džordžu, da ne idemo dalje.
Nadomestiće donekle odlazak Džeramija Grenta, za kog se tek sad vidi koliko fali Nagetsima u odbrani kad Nikola Jokić rastura sve protivnike u napadu.
Otišao je i Tori Krejg, pa će pred Gordonom biti zadatak da obuhvati zahteve koji su bili traženi od Grenta i Krejga.
Koliko dobro bi u tome mogao da se snađe? Sva je prilika da će se korektno snaći, posebno ako se pogleda kako se merio prema nekim od spomenutih igrača.
Recimo, Orlandova odbrana je bila za dva i po poena bolja na stotinu poseda kad je on bio na parketu ove sezone, nego kada nije.
Njegov +/- odnos je 1,42 što ga smešta na 11. mesto krilnih centara. Nije najbolji, ali nije ni tako loš u tom segmentu. Upravo ovo je jedan od razloga zašto će teško on moći da bude jezičak na vagi u plej-ofu.
Treba napomenuti da je prilično agilan za momka teškog 107 kilograma kad mora da prati rivala lateralnim kretnjama.
Zato je, između ostalog, Dončića zaustavio na šutu 2/12, Hardena na 2/9, Džejlena Brauna na 4/11.
Nije se pored njega proslavio ni Janis Adetokumbo, za koga je doduše poznato da neće šutnuti trojku osim ako baš ne mora, a u reketu i nije lako gurati se sa nekim ko ima Gordonov fizički profil.
Zato je Grk pogodio samo osam od 21 šuta pored Arona, dok je Lebron Džejms zaključan na 6/17. Ali i to mogu da budu izuzeci, jer pobrojani su superstar igrači koji kad uđu u ritam mogu da „ubiju“ bilo kog rivala, pa i one najbolje.
Denveru bi možda bolje legao neki Paskal Sijakam (onaj Torontov je preskup) kao opcija za oba kraja parketa, jer on ume da kreira i u napadu, a odličan je u odbrani, što na primer Gordon i Porter Džunior (još uvek) nisu.
Sa nekim ko je Sijakamovog profila (210 cm, 222 raspon ruku) i veštine, rivalima bi teže bilo da prolaze u reket i izlože Jokića riziku od faulova. Uz to, Sijakam na poziciji visokog igrača ima veliku energiju, dobru koordinaciju i brzinu.
Takav igrač bi formirao veliku trojku sa Marejem i Jokićem, pa bi rasteretio Džamala i Nikolu u momentima kad njima nije veče. Gordon to ne može da radi, bar ne konstantno.
Kad je reč o napadu, dobra vest je da Gordon neće toliko morati da brine o prenosu lopte, što mu je u Orlandu bio problem kad je zamišljan kao krilo pre nego krilni centar.
Nagetsi uglavnom šetaju loptu od ruke do ruke bez mnogo kontakta i eventualno Džamal Marej i Nikola Jokić (uz sporadične izlete Majkl Porter Džuniora) imaju pravo da bar nakratko privatizuju loptu i vode je okolo.
Ovako nešto odgovara Gordonu koji ima najbolji rezultat karijere u pogledu procenata u šutu za tri poena – 37,5 posto uz četiri i po pokušaja po utakmici.
S obzirom na to da mu prija „catch and shoot“ varijanta, onda ne bi trebalo da bude problema da pogađa trojke i u većim razmerama od postojećih 43.5 odsto.
U prilog ovom trendu ide i činjenica da je u poslednje vreme smanjio broj ulazaka u reket za četvrtinu, što znači da je radio na popravljanju šuta i sad to treba da materijalizuje na terenu u igri Denvera.
Svojim odrazom od skoro 40 inča (oko 100 centimetara) trebalo bi da pojača i skok na oba kraja terena, a Denver ima razloga za zadovoljstvo.
Međutim, ne i previše, jer Gordon jeste dobar igrač, ali ne onaj koji bi pomogao Denveru da ode do titule, jer nije baš kapacitet za DPOY (najbolji defanzivac u ligi).
Pomagao je Orlandu da izgura do plej-ofa u saradnji sa Vučevićem i Furnijeom, ali ne dalje od toga.
Gary Harris, RJ Hampton and a first-round pick to the Magic for Aaron Gordon, source tells ESPN. https://t.co/VWMUVCokeS
— Adrian Wojnarowski (@wojespn) March 25, 2021
Prethodnih dana je u nekoliko američkih medija vladala prava pomama zbog dovođenja Gordona, ali treba biti i realan.
Jeste on kvalitetan igrač, ali i dalje ne Ol-star kalibar koji može da tokom cele utakmice vuče jedan tim kad ostala dvojica ne mogu. A takvih utakmica će nužno biti.
Još je manje general na terenu koji može da racionalno preuzme odgovornost kada treba. To povremeno pokušava Porter, samo što on srlja, pa je pitanje šta će iz ove kombinacije na krilu i krilnom centru u Denveru na kraju proizići.
Bilo bi dobro da je ova tvrdnja greška – ali teško je da će posledica dovođenja Gordona biti titula, čak i u zapadnoj konferenciji, a kamoli u NBA gde na istoku Bruklin Netsi skupljaju svoj lični Ol-star tim.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
