1
Poslednja dešavanja u Jadranskoj ligi privukla su pažnju i čelnika Evrolige, koji su najavili da će tek uslediti ispitivanje poverenja ovom takmičenju.
Đordi Bertomeu, predsednik Evrolige, rekao je za portal Nova.rs tokom neformalnog sastanka sa novinarima pred poslednji takmičarski dan za sezonu 2020/2021 da trenutno ne postoje razgovori sa srpskim klubovima kada je u pitajnu višegodišnja licenca od strane Evrolige za nastup u njenim takmičenjima:
„Zasad nismo imali razgovore ni sa Partizanom ni sa Crvenom zvezdom po pitanju licence“, rekao je Bertomeu na početku.
PROČITAJTE JOŠ...
Prvi čovek elitnog evrpskog takmičenja je potom istakao da je jadranski region bio veoma važan za Evroligu, nakon čega je usledilo ono famozno „ali“:
„Dosad smo region smatrali veoma važnim za košarku i prihvatali smo šampiona Jadranske lige u Evroligu prethodnih godina. Ali, moramo da izrazimo zabrinutost zbog regularnosti ovog takmičenja. Jer, u bliskoj prošlosti smo imali neke probleme koje nismo spremni da prihvatimo ako bi pobednik ABA lige igrao Evroligu“, otkrio je Bertomeu.
Na to se nadovezao i informacijom da će sa čelnicima Jadranske lige u narednom periodu biti obavljeni razgovori po pitanju budućnosti ABA lige u Evroligi:
„U poziciji smo da postavimo veoma visoke zahteve koji će garantovati regularnost Jadranske lige. To je nešto što će ponovo biti predmet diskusije. Želim da znam više, kako će rukovodstvo Jadranske lige evoluirati, ukoliko i nadalje žele da imaju pristup Evroligi“, dodao je Bertomeu.
Prvi čovek Evrolige osvrnuo se i na fijasko vezan za fudbalski pokušaj pokretanja evropske Superlige nakon pitanja da li je uplašen za budućnost elitnog evropskog takmičenja:
„Pa, nismo uplašeni jer otkako postoji Evroliga nacionalni savezi nam stavljaju do znanja da nas ne vole. Ranije je postojala takozvana „G14″ grupa, sa kojom smo na mesečnom nivou razgovarali i delili utiske i iskustva o različitim formatima, što individualno, što grupno. Ne možemo da zaboravimo da pojedini klubovi koji igraju Evroligu imaju i velike fudbalske klubove na nivou Evrope. Zato smo imali takvu vezu. Ipak, nekoliko stvari se razlikuje.
Stvari koje funkcionišu dobro u jednoj ne moraju nužno da funkcionišu dobro u drugoj realnosti. Jasno je da je realnost evropskog fudala drugačija u odnosu na evropsku košarku. Ne mislim na brojke, već na to kako je fudbal raspoređen širom Evrope. Potencijal fudbalskih liga nije moguće uporediti sa potencijalom košarkaških liga, tako da je stvarnost u kojoj se sve odvija drugačija.“
PROČITAJTE JOŠ...
Potom je dodao:
„Zanimljivo je to da se svakih nekoliko godina pokreće ista priča sa argumentom da je Evroliga protiv nekih tradicionalnih vrednosti, i to od strane onih koji ni sami ne prate te vrednosti, gledajući na prethodnih deset godina. Možda je potrebna debata, i mislim da je pre ili kasnije neophodan razgovor na tu temu. Ali, u trenutku kada se sve oko nas menja, ne računajući pandemiju, već stvari koje su se dešavale i pre, jedini argument koji postoji sa druge strane jeste da se Evroliga kosi sa nekim univerzalnim pravilima, i to od strane onih koji ih ni sami nisu striktno pratili.
Ipak, za razliku od fudbala, u košarci većina domaćih šampionata trenutno ne daje dodatnu vrednost klubovima, ili veću sumu novaca na osnovu prava“, rekao je Bertomeu, uz informaciju da i FIBA, koja zagovara povratak starim vrednostima, pokušava da privuče klubove višegodišnjim ugovorima.
Potom je otkrio i koliko novca su klubovi dobili nakon učešća u tek završenoj sezoni:
„Imali smo velikih gubitaka zbog igranja pred praznim tribinama. Pokušali smo da to nadoknadimo tako što su navijači mogli da prisustvuju bar digitalno. U normalnim okolnostima, obrt nova tokom završnog turnira je oko šest miliona evra, ali još uvek nemam tačnu informaciju koliko smo izgubili, to će biti poznato za nekoliko nedelja. No, ovu sezonu smo, zbog odgovornosti prema navijačima, morali da uradimo kako smo uradili.
U normalnim okolnostima šampion Evrolige bi dobio milion evra, ali je ove sezone to bilo nešto drugačije. Pred početak sezone klubovi su dobili nešto više novca, dok je nagradni fond za uspehe ostvarene u takmičenju smanjen. Promene je doživeo i završni turnir, pa je pobednik Evrolige ove sezone dobio milion i po evra“, istakao je prvi čovek elitnog košarkaškog takmičenja.
Osvrnuo se i na Evrokup:
„Novi format je već dogovoren na sastanku u martu. Imali smo sastanke sa sportskim direktorima domaćih liga kako bismo napravili kalendar, a ostalo je još i da odredimo ko će sve biti deo Evrokupa. Datum kada bi trebalo da bude objavljena prva lista klubova koji će igrati u Evrokupu je 16. jun.“
Što se tiče Evrolige…
„Čekamo sastanak koji će biti održan sa deoničarima početkom jula za zvaničnu odluku. Ipak, na sastanku borda Evrolige 16. juna će se klubovi izjasniti, a ukoliko bude postignut dogovor sa klubovima, zvanična odluka o novim A licenama bi trebalu da bude saopštena posle 8. jula“, dodao je Bertomeu.
Jedno od pitanja jeste i broj klubova koji će činiti regionalno takmičenje, a Bertomeu je otkrio i koji je maksimum do kog je Evroliga spremna da ide:
„Takmičenje neće imati više od 20 klubova, od čega će 18 imati licence na duže staze. U isto vreme, Evrokup će takođe imati 20 ekipa i služiće kao svojevrsni filter, pozornica za pripremu za klubove koji žele da naprave iskorak i igraju Evroligu“, otkrio je Bertomeu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
