Država umesto košarkaša čarterom vratila ćaci navijače zbog kojih je Srbima preseo Evrobasket

To što je država (čitaj partija, p.a) bacala pare na ovako budalaste stvari, to ćemo platiti i mi i naša deca, ali duševna šteta koja se nanosi narodu je nešto što će se mnogo duže lečiti.

Udoban let, još udobniji smeštaj u luksuznim hotelima, prijatan boravak u neobičnom gradu, naravno sve pokriveno deviznim dnevnicama. Zvuči kao zanimljiv scenario za modernu seriju sa lepim i živopisnim kadrovima, ali zapravo je zapanjujuća, montipajtonovska, realnost koju živimo čak i van granica Srbije.

U tom iščašeno-humorističnom "Letećem cirkusu", s glumcima opskurnog imena - ćaci, stvari se dešavaju ovako.

Oni koji odlučuju o našim životima više od deceniju, a kojima smo dozvolili da se išta pitaju, mrze deo sopstvenog naroda do koske. Zato smo na ivici modernog građanskog rata, zato živimo u otključanoj ludnici, zato se na ulicama Srbije dešava nešto što će ući u istoriju izmučene zemlje koja leži na buretu baruta. A, kojoj je mir preko potreban.

Ali, dok ne dočekamo mir, ako ga i dočekamo, do tada imamo bolivudski blokbaster u najgoroj mogućoj produkciji. Znate ono, "jeftin" film, loša gluma, zapleta nema, samo sirova priča bez ikakve poente i to recimo u - Letoniji.

Počinje ukrcavanjem u avion krajem avgusta više od 100 "navijača" i simpatizera SNS-a, odlaskom skoro 2.000 kilometara daleko od kuće na moru. Jeste Baltičko, ali šta sad, barem je smeštaj u luksuznim hotelima u Rigi, dnevnice kao za skupove možda nisu deljene, nego su možda i podebljane, ali akteri ovog filma nisu gladovali tokom uživanja na Evrobasketu.

Kako je dobra ta neka firma, khm, država - pošalje te na veliko takmičenje, još i karte za utakmice, milina... Doduše, muka je bila što su "navijači" SNS-a prvo bili raštrkani po tribinama dvorane, ali su onda rešili da se udruže i grupišu, i to baš iza klupe košarkaša Srbije. Kako su samo "moćno" zvučali protiv Turske i Finske, za poželeti da se utakmica nikad ne završi dok uši "krvare" od bogougodnog skandiranja.

Kako su košarkaši uopšte mogli da izgube te mečeve uz takvu podršku za pamćenje?!

A, na tim tamo mestima koja su uvek, ali uvek namenjena za porodice reprezentativaca, za supruge i decu, majke i očeve, braću i sestre, ovaj put su bili smešteni oni koji su to više od njih zaslužili. Jer, "zadužili su ovaj narod", odricali su se svega kad su bili mali, radili su dan i noć, trenirali naporno, borili se do poslednje kapi znoja, živeli za ovakve momente...

A, ne, to su ipak oni momci na parketu, koji su ovaj put podbacili, šta ćemo sad - dešava se - sutra će opet da svane, samo sa onom ekipom iza klupe je nekako uvek mrak.

Jer su uterivali strah u Rigi, izazivali mučninu, pratili, pretili, otimali zastave koje im se ne sviđaju. Toliko im se ne sviđaju da su ih i "slučajno nalazili" po ulicama, pa se ponosno slikali sa srpskim trobijkama uzdignutog srednjeg prsta...

Obični ljudi, istinski zaljubljenici u košarku, oni koji do koske vole košarkašku reprezentaciju, to su isto nečiji muževi, očevi, braća, sestre, majke koji nisu smeli slobodno da izraze svoje mišljenje. Zar ne živimo u slobodnoj Srbiji, u slobodnom svetu, da svako može da kaže šta želi i misli, što se naravno ne odnosi na uvrede po bilo kojoj osnovi i slične bljuvotine?

Pa, ne živimo.

Eto, ne smete, ne možete, jer i 2.000 kilometara daleko od kuće neko je bio tu da te pita: "Je l ima nekih problema?" I objasni ti da nije lepo ne voleti predsednika. I tu su u pravu. Nije lepo, kao što nije lepo ni da predsednik ne voli deo svog naroda. zapravo, tek to nije lepo.

"Čarter navijači" nisu bili preterano druželjubivi, naprotiv, kad nisu znali šta će od sebe onda su se i sa Estoncima izmerili da vide ko je jači. Najjača je, ipak, bila letonska policija koja je brže bolje rešila situaciju.

Kad im je sudija (ne onaj košarkaški) svirao kraj, više nema luksuznih hotela i stranih dnevnica, vraćaju se na srpske, jer i u Srbiji ima posla ko hoće da radi.

S aerodoroma pravac Beograd, za presedanja nije moralo da se brine, avion je čekao kao na kraju onog najgoreg filma bez poente.

Za njih je ima smisao, i te kako.

I za onoga ko ih je u Rigu poslao. Ali, nećemo da vam otkrijemo ko je u pitanju.

Je l' moguće da je ovo film, da smo ovo gledali?

Je l moguće da je režiser ovog visokobudžetnog bolivudskog hita baš toliko netalentovan?

Jeste.

Jer u Srbiji je sve moguće.

A, moguće je da su i sami igrači videli ovaj krš od filma i čuli priče sa ulica i tribina u Rigi.

Ako ništa drugo reprezentativci su možda pročitali bar informaciju kolega sa Sportkluba da Air Serbia nije mogao da pošalje čarter da se igrači vrate kući posle eliminacije, ali jeste iz Rige prevezao neke druge putnike. Za državu mnogo važnije od njih.

BONUS VIDEO Šuterski trening Srbije na dan utakmice sa Finskom