1
Bili su prvi i jedini istinski “drim tim”. Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. dosanjali su snove svih ljubitelja košarke koji su konačno bili svedoci prvog sudara dva sveta, “profesionalnog” i “amaterskog”.
Ali, većina od njih 11 imala je noćne more zbog tadašnjeg saigrača Majkla Džordana. Ne tog leta kada su svih 12 očarali planetu, već sezonama pre i posle.
PROČITAJTE JOŠ
Upravo je on jedan od najvećih krivaca što su Džon Stokton, Karl Meloun, Čarls Barkli, Patrik Juing i Kris Malin zasebno ušli u “Kuću slavnih” bez najvećeg timskog priznanja (šampionskog prstena) a bili su tako blizu, što Medžik Džonson nije osvojio više od pet titula, što je Klajd Dreksler morao da prebegne u Hjuston i iskoristi Džordanov tajm-aut kako bi se domogao pehara.
Jedino ko nije ni malo strahovao od Džordanovih vanvremenskih partija u odlućujućim serijama bili su njegov saigrač Skoti Pipen, s kojim je svih šest puta osvajao NBA vrh, zatim Kristijan Lejtner (jedini od “12 veličanstvenih” koji nije samostalno ušao u Kuću slavnih), čiji su timovi bili daleko bilo od dometa velikog finala bar koliko i on od NBA krema, Dejvid Robinson i Leri Bird koji je sa Bostonom na putu do titule 1986. godine u prvom kolu pregazio Bulse (3-0), da bi godinu dana kasnije ponovio isti rezultat u prvoj rundi Istoka, ali je ostao bez pehara.
U svim velikim okršajima sa Džordanovim Čikagom najgore je prošao Patrik Juing, uz dužno poštovanje Karmelu Entoniju, sigurno najveća zvezda Njujorka još od šampionske generacije iz 1973. na čelu sa Vilsom Ridom, Erlom Monroom, Dejvom Debušerom…
U čak četiri navrata su njegovi Niksi padali pred naletom Bulsa ka tituli: 1991 (prva runda 3-0), 1992 (polufinale Istoka 4-3), 1993 (finale Istoka 4-2), 1996 (polufinale Istoka 4-1). Poražavajući učinak Njujorka u plej-of okršajima sa Džordanom najavljen je u polufinalu Istoka 1989 (4-2).
Mala je uteha Juingu što je pobedio (4-3) Bulse bez Džordana u polufinalu Istoka 1994, kada je u velikom finalu ispustio dve meč “lopte” protiv Hjustona.
Poslednja Medžikova velika šansa za peti pehar otišla je u nepovrat 1991. kada je Džordan sa prosekom od 31,2 poena, 11,4 asistencija, 6,6 skokova, 2,8 ukradenih lopti i 1,4 blokade predvodio šampionski stampedo “bikova” (4-1) do prvog prstena.
Čak Dejli – Džordanova noćna mora
Imali su Džordan i Pipen noćnu moru u toj ekipi. Ali ne u dresu i patikama, već u odelu i cipelama, na trenerskoj klupi – Čaka Dejlija. Naime, “loši momci” legendarnog stručnjaka su čak tri puta zaredom izbacivali Bulse iz plej-of trke: 1988. u prvoj rundi Istoka (3-1), godinu dana kasnije u finalu konferencije (4-2) i 1990. na istom stepeniku (4-3). Ali, Džordan im je to naplatio “čišćenjem” u finalu Istoka 1991. godine kada ih je skinuo s NBA trona posle dve sezone i zatim na isti zaseo u pomenutom okršaju sa Lejkersima.
Portland i Dreksler su se godinu dana kasnije ponadali da će i oni među šampione. Ali, sve je ostalo na nadi. Čikago je odbranio titulu (4-2), pa je sjajni bek krenuo u pomenutu selidbu.
Pošto je osetio da, bez obzira koliko dobro igrao, ne može da stigne do pehara sa Filadelfijom, Čarls Barkli se u leto 1992. preselio u Feniks. Sve je dobro izgledalo, Sansi su igrali odlično, Ser Čarls je pokupio nagradu za najkorisnijeg igrača sezone, ali je ostao praznih šaka u finalnoj seriji (2-4) koju je Džordan završio s prosekom od 41 poena.
Poput Barklija i Malin je, rešen da se domogne pehara, promenio sredinu, s tim što se preselio sa Zapada na Istok, iz Oklenda u Indijanu. Ali, ni to mu nije pomoglo. U majstorici finala konferencije 1997. godine, Džordan je sa 29 poena spakovao (88:83) kofere Čikaga za veliko finale.
A u njemu je pala Juta (4-2) sa Stoktonom i Melounom, koja je s nestrpljenjem čekala revanš godinu dana kasnije. Bar na papiru imala je priliku, ali je kraj bio isti, toliko puta ispričan, a od nedavno i preliven u seriju “Poslednji ples”. Ne, glavni junaci nisu njih dvojica…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
