Pred kraj 20. veka bilo je jasno da će NBA liga doživeti veliku promenu, i to iz jednog jedinog razloga - Majkl Džordan je, nakon šeste šampionske titule, odlučio da se u januaru 1999. godine povuče.
Iako je po mnogima najbolji košarkaš svih vremena još jednom zaigrao, jasno je bilo te 2001. da je njegova era završena, te da će NBA morati da se navikava na vreme posle „Letećeg Majka“.
No, nije previše vremena prošlo pre nego što je u ligu stigla više nego dostojna zamena, koja je, uz jednog „starosedeoca“, obeležila prve dve decenije 21. veka.
PROČITAJTE JOŠ...
Kada je tada prvi čovek lige Dejvid Stern izašao pred javnost, preostalo je samo da potvrdi ono što se već znalo – Klivlend Kavalirsi, sezonu pre toga uz Denver Nagetse najgori tim lige, kao prvog pika na draftu 2003. godine odabrali su Lebrona Džejmsa.
Iz Akrona do „grada anđela“
„Kralj“ je bio rođen, bilo je evidentno od samog početka, i ubrzo je umesto „MJ“ širom lige počela da se koristi skraćenica „LBJ“. Nije Lebron uspeo Kavalirse da odvede do trona iz prve, jednostavno uprava kluba je ostajala tvrdoglava u ubeđenju da je Lebron dovoljno dobar da sam Kavse odvede do kraja, pa je, umesto iskoraka nakon finala 2007. godine, Džejms čekao do 2010. i prešao u Majami. U Hitu je stvorena takozvana „Velika trojka“, gde su pored Džejmsa bili Kris Boš i Dvejn Vejd, a Majami vezao četiri finala, od čega su dva puta osvojili prsten.
Usledio je Džejmsov povratak u Klivlend, konačno titula sa Kavsima, da bi, po isteku ugovora sa Klivlendom, a kada je bilo jasno da Kavsi nemaju nameru da Džejmsu omoguće da se ponovo bori za šampionski prsten, usledio odlazak u Los Anđeles Lejkerse, i titula u drugoj godini u ovom gradu. Iako su nešto slabije ušli u novu sezonu, Lejkersi i ove godine imaju status glavnog favorita za odlazak do samog kraja.
Zlatno doba „srednjoškolaca“
Kraj devedesetih godina 20. veka iz srednje škole direktno u NBA lansirao je igrače poput Kevina Garneta, Kobija Brajanta, Džermejna O’Nila, Trejsija Mekgrejdija… A tim putem nastavljeno je i u prvim godinama 21. veka, pa su tako direktno iz srednje škole na parkete NBA lige stigli, pored Lebrona Džejmsa, i Kvame Braun, Amare Stodemajer, Dvajt Hauard, Šon Livingston, Al Džeferson, Džoš Smit, Džej Ar Smit, Endrju Bajnam, Si Džej Majls…
Era „dinastija“
Iako su povremeno umele da iskoče i druge ekipe, poput Toronto Reptorsa, Detroit Pistonsa, Dalas Maveriksa ili Boston Seltiksa, titule su osvajane uglavnom u serijama.
Nakon Džordanovih Bulsa, dolaskom Fila Džeksona na klupu Lejkersa, „jezerdžije“ su predvođene Brajantom i Šakilom O’Nilom osvojile pet titula u rasponu od 2000. do 2010. godine. Velike rivale „jezerdžije“ su tih godina imale u San Antonio Sparsima, koji su, predvođeni Gregom Popovićem, Tonijem Parkerom i Timom Dankanom, do 2013. godine osvojili četiri titule šampiona. Ovaj rivalitet ujedno je obeležio i period do 2011, kada je Lebron odlučio da promeni sredinu.
Džejms je iz Ohaja otišao na Floridu i sa Krisom Bošem i Dvejnom Vejdom kreirao takozvanu „veliku trojku“. Rezultat je, uprkos ogromnom pritisku i nešto slabijem početku, stigao gotovo momentalno. Već u prvoj sezoni Lebron je odveo Majami do finala, gde je bolja bila ekipa Dalasa, za koju je igrao Predrag Stojaković. Naredna dva puta ipak spasa od „vreline“ nije bilo, Hit je osvojio titule 2012. i 2013. godine, dok je četvrto uzastopno finale Majami izgubio od Sparsa.
Već sledeće godine primat je preuzela nova dinastija, ovog puta iz San Franciska. Iako više nego talentovani, retko ko je očekivao da će Klej Tompson, Stef Kari i Drejmond Grin činiti okosnicu nečega što će bukvalno terorisati ostatak lige. Situacija je postala još gora po ostale timove kada je u klub stigao Kevin Durent 2016. godine. U rasponu od 2015. do 2019. godine, Golden Stejt je četiri puta bio prvi, jednom drugi u konferenciji, pet puta su igrali finale NBA lige i slavili tri puta, uz veliki broj oborenih rekorda, a postali su i jedina ekipa koja je sezonu završila sa jednocifrenim brojem poraza – u sezoni 2015/2016 teren su pognute glave napustili samo devet puta (uz 73 pobede).
Ovaj period nam nije doneo samo „Spleš braću“, već i jedan od najvećih rivaliteta u novijoj istoriji košarke.
Kada mu je istekao četvorogodišnji ugovor sa Majamijem, Lebron je odlučio da se vrati u Kavse sa jednim ciljem – osvajanje titule. I već prve sezone odveo je, uz podršku „najluđe glave NBA lige“ Kajrija Irvinga i Kevina Lava, ovaj tim do finala, ali su u njemu ipak bili bolji „ratnici“. Sledeće godine usledila je „osveta“, a sve je stalo u jednu Džejmsovu blokadu nad Igudalom i jednu trojku Kajrija Irvinga, u lice Stefu Kariju.
A onda su Voriorsi uzvratili, i to brutalno. I naredne dve godine iste ekipe su se susrele u finalu, samo ovog puta Voriorsi su dopustili Kavsima da dobiju samo jedan od devet mečeva, i više nego ubedljivo dođu do dve vezane, a treće titule u četiri godine. Tu je ujedno bio i kraj Džejmsove ere u Klivlendu, pošto je 2019. potpisao ugovor sa Lejkersima. Prve godine nisu uspeli da urade ništa, ali je već sledeće, dolaskom Entonija Dejvisa, titula ponovo „sletela“ u „grad anđela“. A ima malo i do simbolike, pošto je početkom 2020. Kobi Brajant poginuo, pa je nekako bilo prirodno da te godine ekipa kojoj je posvetio čitav svoj život osvoji titulu.
Od „Odgovora“ do „Grčkog čudovišta“
Nebrojeno mnogo igrača obeležilo je proteklih 20 godina, i spominjati ih sve gotovo da nije moguće (zapravo, i nije u jednom tekstu), ali su samo odabrani dobili šansu da se „okite“ titulom najboljg igrača lige.
Apsolutni lider je Lebron Džejms sa četiri MVP trofeja, a o tome koliko je dominantan pokazuje i podatak da je Džejms u tom periodu jedini igrač sa više od dve MVP nagrade – više od jednom su je osvojili samo Tim Dankan, Stiv Neš i Stef Kari, po dva puta. Naravno, nismo zaboravili ni aktuelnog MVP, ujedno i jedinog čoveka koji bi mogao da Lebrona stigne, „grčko čudovište“ Janisa Adetokumba. Po jednom su najbolji u ligi bili „Odgovor“ Alen Ajverson, Dirk Novicki, Rasel Vestbruk, Kevin Durent, Džejms Harden i Derik Rouz.
Šta nas čeka?
Pred samom ligom je određeni period neizvenosti, najviše zbog koronavirusa. Čelnici takmičenja su pokazali da su sposobni da se „uhvate u koštac“ sa pandemijom gotovo savršenom organizacijom „mehura“. Ipak, sam izgled lige u mnogome će zavisiti od toka pandemije, pa ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da ponovo gledamo „mehur“, mada je nada da će ionako skraćena sezona biti odigrana po planu, već i da će se navijači vratiti na tribine u najskorijoj budućnosti.
Što se tiče same igre, velika pažnja usmerena je na Zajona Vilijamsona, od kog se očekuje da počne da pruža partije na nivou prvog pika na draftu, i on bi trebalo da predstavlja budućnost lige. Takođe, novi „supertim“ u nastanku je u Bruklinu, pa će biti zanimljivo videti da li Netsi mogu da se, predvođeni Durentom i Irvingom, umešaju u borbu za sam vrh.
A ne bi trebalo zanemariti ni moguće promene samog brenda, s obzirom na pogibiju Kobija Brajanta. Veliki broj navijača iz dana u dan izražava želju da Brajantova silueta zameni Džerija Vesta, nama ostaje da sačekamo i vidimo da li će se Adam Silver povinovati tim željama i legendu Los Anđeles Lejkersa ovekovečiti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar